Hljeba i igara

Imperatorima staroga Rima se pripisuje izum “hljeba i igara”. Hljeb je, naravno, imao za svrhu da nahrani gladne, a igre da ih zabave i odvrate od buntovničkih misli.

Pa u čemu je razlika sa onim što se danas čini u Crnoj Gori. Jedino u tome što je danas mnogo više “igara” nego hleba.

“Igre” tako postaju popularna metafora za metode kojima aktuelna crnogorska vlast obezbjeđuje podršku stanovništva tako što prividno zadovoljava njegove kratkoročne požude i nevažne potrebe, a nauštrb dugoročnih interesa.

Tako se u Crnoj Gori sve više insistira na trivijalnim temama, a nasuprot ozbiljnih društvenih, ekonomskih i političkih problema društva.

Virus “igara”, svakako, najlakše je lansirati u političkoj sferi. Tako se, recimo, u državnim medijima septembarski samit NATO predstavlja kao sudbonosni dan za Crnu Goru. Ako ne bude poziva – biće propast svijeta.

Za tom temom nimalo ne zaostaju ni stranačke „igre“, pa tako čitava Crna Gora ide na spavanje i budi se sa mišlju na koju stranu će prelomiti partija Ranka Krivokapića. Dodatno zbunjivanje javnosti, makar kad je u pitanju koalicija Evropsko lice, to što je SDP formirao pregovarački tim za razgovore sa DPS, dok drugoj članici tog saveza – Pozitivnoj Crnoj Gori ne pada na pamet da uopšte i razgovara sa strankom Mila Đukanovića.

Kec iz rukava kad su igre u pitanju jeste i dilema da li mještani živopisnog sela Đuđevina mogu tri puta – da glasaju, iako zakon tu ne ostavlja prostor za sporna tumačenja.

“Igre” se tako forsiraju do iznemoglosti, Javni servis ima ulogu da što više opjani građane kako bi se čitava država što je duže moguće držala u ekstazi. Svi će biti srećni, radosni i – gladni, ali ko to još ovom “uzvišenom trenutku” smije da spomene glad.

A kakva je realnost Crne Gore. Vekna hljeba poskupila je čak 20 centi i košta 0,7 evra. Od 1. avgusta najavljeno je novo povećanje cijene struje.

Prema podacima Zavoda za statistiku – Monstata u Crnoj Gori nikad nije bio veći broj siromašnih. Istovremeno industrijska proizvodnja u Crnoj Gori belježi pad, a turistička sezona, po svemu sudeći, biće katastrofalna.

Na birou rada u Crnoj Gori trenutno je prijavljeno 32.327 građana, a stopa nezaposlenosti iznosi 13,93 odsto.

Potrošačka korpa skoro duplo je veća od dvije prosječne plate, a iz Ministarstva finansija slavodobitno je poručeno da u narednom periodu neće biti povećanja zarada, jer – nema para.

Državni dug na kraju aprila godine iznosio je 1,99 milijardi evra ili 56,6 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda. Vlada Crne Gore, u međuvremenu, planira da državu dodatno zaduži za popunu budžetskih rupa.

Ali kome je sve to bitno. Važno je da ima “igara”. O hlebu ćemo razmišljati kasnije. Kad bude sve skuplji i skuplji.