Hanina violina

Autor: Nebojša Jevrić

Hana je svirala violinu i ložila se na nas. I mi smo se ložili na nju. Ponekad bi donela violinu u „Rupu” , kako smo zvali bife „Central” u Čika Ljubinoj.

Hana je hodala u širokim suknjama i nikad sem petkom nije nosila gaćice. Bila je četvrta godina Muzičke akademije i petkom je odlazila na koncerte sa verenikom, ortodoksnim Jevrejinom.

On ju je pratio kući, poklanjao joj cveće, a ona njemu samo poljubac na rastanku.

Kad su ostali bili u pitanju, Hana nije bila tako škrta. Naprotiv. Cugala je sa nama belo vino i često posećivala moju sobicu u Knez Mihailovoj sa nekim od društva koje bi joj se toga dana dopalo.

Ali približavao se dan rastanka, dan udaje, i Hana je bila sve zabrinutija.

„Šule, nemoj da se sekiraš, sve se može popraviti. Nego se spremi da ideš sa nama u Đavolje Lazi, u kanjon Tare. Biće tu jedan gospodin koji će ti sigurno pomoći. Kad su ženski problemi u pitanju, on je Bog.”

I tako smo negde u avgustu krenuli u Mojkovac vozom. U vozu smo pili konjak „napoleon” iz bifea Haninog tate. Bato je poneo platna i gitaru, a Hana violinu.

U Mojkovcu nas je čekala veza.

Doktor, lovac i ribolovac i novinar „Večernjih novosti” Prele.

Doktor je bio prosed, preplanuo od sunca. Izgledao je kao pozitivac iz američkih vesterna. Bio je ginekolog u kasabi. Iz čitave Limske doline dolazile su žene kod njega. Naročito one pred udaju. Naročito muslimanke. Naime, Doktor je bio poznat po tome što je umeo da pokrpi pocepani devičnjak. Od zagrižene jabuke pravio je celu. Bio je majstor svog zanata i o njemu se šaputalo naročito među muslimanskim udavačama. Nije bilo te kojoj Dok nije pomogao. Bilo kako bilo, šaputalo se o njemu kao čoveku koji je prevrnuo najviše muslimanki u Limskoj dolini. Srpkinje nisu bile toliko zainteresovane, ali kod muslimanki je to mogao da bude veliki problem.

Stigli smo do logorišta, gde je nekada bio Artemidin hram.Ja sam bio zadužen za vatru, Hana je pekla ribu i kuvala riblju čorbu. Naveče pored logorske vatre počele su lovačko-ribolovačke priče.

Doktor je bio legenda.

Jednoga dana Ana, njegova žena koja je radila kao medicinska sestra, zatekne ga sa nekakvom Azrom na gomili. Skoči Azra i počne da beži, a Ana natušti za njom.

Hoće da je počupa. Hoće bruka da pukne.

Trči Ana, ali Azra mlađa i brža izmiče prema centru kasabe. Ceo grad gleda dok Ana psuje u belom bolničkom mantilu.

Doktor ne bude lenj, uskoči u “fiću” i krene za njima. Bilo je to u ono vreme kad su “fiće” bile kola.

Stigne ženu i kaže joj: “Upadaj, da stignemo kurvu, zar ona sa tvojim mužem!”

Doktor se smeje i brani, kaže da nije baš sve tako bilo.

U Đavoljim Lazima, u kanjonu Tare sve je moguće.

Uz dimljenu pastrmku i krušku, uz Haninu violinu, sve je moguće.

Hana se oprašta. To su njene devojačke večeri, pa tako i u ćemane svira.

Sutradan su Doktor i Hana otišli do njegove ordinacije.

Na jesen smo svi bili na Sarinoj svadbi. Jelo se i pilo i u usta teklo, ali ništa nije u stomak uteklo….