Грожђе небрано

Пише: Војислав Гледић

Шта  сам то гријешио у своме избору

Када стално скрећем са исправног пута:

Дозвољам  себи

У старим данима –

Да моје ходање  несувисло лута?

Тешко се кретати по блатњавом друму,

Стално путовати   са потпором  воље:

Очекиват  дане

Надом подстакнуте  –

У којим ће можда  бити нешто боље.

У друштвеној збиљи све се брзо мијења

И проток стварности тече узбуркано:

Узалуд се пазим,

Док корачам  даље –

Да опет не стигнем  у грожђе небрано.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: