• Издвојено
• Поглед

Грађанизам „грађанске Црне Горе“ од 1997-2020 испољавао се у „природном“ савезу ДПС-а, СДП-а и СД-а

1 min read

3 године ‎ ИН4С

проф. др Миомир Абовић, Фото: приватна архива

Пише: Др Миомир Абовић, један од лидера покрета „Народ побјеђује“

Монтенегрински квазиинтелектуалци увели су ових дана у оптицај појам-синтагму „боснизација Црне Горе“.

Потписивање Темељног уговора са СПЦ и иницијатива Отворени Балкан наводно су, по њима, почетак реорганизације Црне Горе по националном принципу, док је, опет по монтенегринским квазиинтелектуалцима, она Црна Гора од 1997-2020 била „грађанска Црна Гора“.

Ајде да мало критички претресемо ову њихову поставку.

Немајући воље да сад овдје детаљно објашњавам што се у политичкој теорији заиста подразумијева под појмом „грађански, -а, -о“, поставимо сљедеће питање: У чему се манифестовала та грађанска компонента – о којој говоре монтенегрински квазиинтелектуалци – у Црној Гори од 1997-2020?

Што је обликовало суштину те њихове „грађанске Црне Горе“?

Двије ствари: а) тзв. „природни“ савез ДПС-а, СДП-а и касније СД-а са националним партијама Бошњака, Албанаца и Хрвата. Овдје одмах морамо нотирати круцијалну чињеницу кад говоримо о овој тематици, а ријеч је о сљедећем: ВЕЋ У СТАРТУ ИМАМО ОЗБИЉАН ПАРАДОКС КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ ТЕОРЕТСКИ ПРЕВЛАДАТИ. Јер: ако су ДПС, СДП и СД макар формално и на папиру партије којима национална компонента њихових симпатизера није у првом плану (а знамо да то фактички није тако и да су све три поменуте странке доминантно црногорске националне странке), онда су странке мањина у Црној Гори и формално и суштински прије свега националне странке, тј. странке које своје симпатизере доминантно окупљају на националној, а не на грађанској основи.

Ео ипсо: каква је то грађанска Црна Гора која је суштински била обликована „природним“ савезом (про)црногорских, са једне стране, и албанских националних странака, те бошњачке и хрватске нациналне странке, са друге стране? Може ли уопште друштво које обликују националне странке бити грађанско?

Одговор је више него јасан. Из ове прве наведене карактеристике „грађанске Црне Горе“ од 1997-2020 произлази друга – изузетно канцерогена и опасна – карактеристика „грађанске Црне Горе“ од 1997-2020: б) та „грађанска Црна Гора“ прије „боснизације“ била је – употребићу еуфемистички израз – НЕ-СРПСКА (мада реалности много више одговара израз АНТИ-СРПСКА).

А онда, та „грађанска Црна Гора“ прије августа 2020 – грађанска Црна Гора из мита монтенегринских квазиинтелектуалаца – била је и НЕ – свих оних који су се јавно супротстављали режиму Мила Ђукановића.

Сад можемо резимирати: грађанизам „грађанске Црне Горе“ од 1997-2020 испољавао се у „природном“ савезу ДПС-а, СДП-а и СД-а са партијама националних мањина, те у не-српском и уопште СУШТИНСКИ НЕ-ГРАЂАНСКОМ и АНТИ-ГРАЂАНСКОМ карактеру и устроју црногорског друштва (ако као праве грађане третирамо људе који се јасно и јавно критички односе спрам друштвених проблема).

И сад да изведем коначни закључак из аргументације наведене у овом статусу: управо сте ви, господо моја монтенегрински квазиинтелектуалци, заједно са вашим политичким менторима, ти који сте од 1997-2020 устројавали црну гору по националном принципу – тј. по принципу боснизације – или сте макар они који су, због својих привилегија, без икаквих проблема са властитом савјешћу пристали на тај (болесни) процес.

Ово што се сад дешава само је логични слијед онога што сте радили и на што сте пристајали преко двадесет година. А прљаве замјене теза – као што је ова о актуелној боснизацији Црне Горе од стране УРА-е, СНП-а, албанских партија итд.: Црне Горе, која је, тобож, прије потписивања Темељног уговора са СПЦ и Отвореног Балкана била грађанска земља- само још једном говоре о вашој иреверзибилној, тужној и трагичној (интелектуалној) покварености.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: