Горбачов: Берлински зид је морао да падне

Тадашњи совјетски предсједник је тек ујутру сазнао шта се догодило и, иако прве информације нису давале потпуну представу о ономе што се догодило, било је јасно да је то „нешто интересантно“ и „да ће имати веома озбиљне последице“.

Горбачов наглашава да тај догађај није био неочекиван: неколико седмица раније, током обиљежавања 40. годишњице Њемачке Демократске Републике, он се увјерио у то да је „незадовољство народа режимом масовно и дубоко“, преноси Спутњик.

На засиједању Политбироа сви су „апсолутно једногласно“ одлучили да не може бити ни говора о примјени силе, а совјетској војсци је било командовано да не напушта своје положаје.

„Циљ совјетског руководства био је миран развој догађаја, у којем би били узети у обзир интереси Совјетског Савеза и безбједности у Европи“, навео је Горбачов, уз оцјену да је то била једина исправна одлука.

Према његовим ријечима, „управо тако и треба да се одвијају догађаји у земљи у којој одлуке доноси одговорно политичко руководство“.

Бивши совјетски предсједник је навео да су повлачење совјетске војске из Авганистана и реакција совјетске владе на догађаје у Источној Европи били наговјештаји нове политике, чији је главни циљ био слобода избора.

Под утицајем перестројке, почеле су промјене које су сазријевале деценијама, а сусједне и пријатељске земље, како је рекао Горбачов, добиле су права и слободе које су већ имали грађани у Совјетском Савезу.

Он одбацује замјерке да је предао Источну Европу.

„А коме сам је предао? Пољску Пољацима, Мађарску Мађарима, а Чехословачку Чесима и Пољацима“, навео је бивши совјетски председник.

Уједињење Њемачке је било неизбјежно

Уједињење Њемачке је, према његовом мишљењу, било неизбјежно. Њемци су тешко преживљавали подијељеност, зид је уништавао људске судбине и породице.

„Са историјске тачке гледишта то је било неминовно“, сматра бивши совјетски предсједник, али додаје да, пошто нико није могао да предскаже да ће зид пасти тако брзо, процес уједињења није могао бити једноставан.

За многе њемачке сусједе то је било психолошко искушење: „Ратне ране су зарасле, али сјећање на њих није нестало“.

Јачање Њемачке узнемирило је Франсоа Митерана, Маргарет Тачер и Михаила Горбачова и због тога што је то могло довести до нарушавања равнотеже у сфери безбједности у Европи. Због тога је било важно договорити се о неповредивости граница и принципа који регулишу међудржавне односе.

Горбачов је, међутим, нагласио да не треба повезивати пад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза, који је, према његовом мишљењу, резултат унутрашњих процеса у земљи.

Горбачов каже да се до краја борио за јединствену државу и да је она можда могла бити и сачувана да није било пуча 1991. године, који су покренули противници перестројке, као и потоњих неодговорних дејстава руководилаца „који су буквално растурили земљу“.

Русија се не може објаснити примитивним формулама

На питање француског новинара да ли је „ауторитарност“ данашње Русије „корак назад или замршена еволуција“, Горбачов је негодовао и нагласио да се не слаже са самим питањем.

„Не треба упрошћавати и сводити сложену руску реалност на примитивне формуле“, нагласио је политичар.

Он је навео да се не смије идеализовати ситуација, али да је он у својим изјавама од прије 20 или 30 година увијек говорио о томе да руски „пут ка демократији неће бити лак и да ће за то бити потребне године, па чак и деценије“.

У Русији се сада, према његовим ријечима, догађају промјене, појавило се цивилно друштво, људи су почели да бране своја права, а политички систем се прилагођава захтевима грађана.

„Руским властима је сада приоритет стабилност — она је важна за већину Руса“, каже Горбачов, али сматра да неопходност развоја и напретка пред власт стављају тежак задатак да их оствари, а да не склизне у хаос.

Говорећи о односима Русије и Запада, Горбачов је навео да је нови хладни рат могуће избећи, али да је за то неопходан дијалог који покушавају да успоставе свјетски лидери.

Подршка Макрону и Путину

Са великим интересовањем је, како каже, прочитао говор француског предсједника Емануела Макрона пред француским дипломатама и слаже се неким његовим идејама.

Горбачов сматра да је једна од кључних Макронових идеја мисао да Русију треба сматрати европском земљом без које се не могу изградити повјерење и безбедност у Европи.

На молбу новинара „Фигароа“ да каже како се односи према актуелном предсједнику Русије, Горбачов је подсјетио на то да је Владимир Путин дошао на власт када је земља била ослабљена и у стању политичког хаоса, услед економских неуспеха.

Нови предсједник је, према његовим ријечима, успио да превлада кризу и да га због тога становништво веома цијени.

Русија на челу са Путином је, додао је Горбачов, изабрала политику вишеполарног свијета.

„Путин признаје улогу Запада у свјетској политици и економији, спреман је за сарадњу“, рекао је Горбачов и нагласио да покушаји руског предсједника да почне дијалог нису како треба схваћени на Западу, коме „комплекс побједника“ не дозвољава да исправно реагује.

Горбачов је додао да се нада да ће Путин „изабрати демократију и ширење политичких и економских могућности“, пошто је друштво већ спремно за такве промене и може да има користи од њих.

Извор: Спутњик