• Мозаик

Голгота и Васкрс Светиња у Црној Гори – хронологија догађаја: Милитантни атеизам, репресија режима и народни отпор!

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Хапшењем владике Јоаникија и свештенства СПЦ након Световасилијевске литије у Никшићу, режим је гурнуо Црну Гору на ивицу грађанског рата

Хапшење владике Јоаникија

Након што је, појавом првог случаја коронавируса у Црној Гори 17. марта, званична Подгорица прогласила епидемију, Српска православна црква је одлучила да се, у сусрет великом Васкршњем посту, одговорним односом према тој пошасти, у потпуности солидарише са здравствено-санитарним препорукама Института за јавно здравље, због чега су обустављене литије и велики број црквених активности – до даљњег.

Штавише, митрополит Амфилохије је поручио свим архијерејским протопрезвитерима, старјешинама храмова и управама манастира Митрополије акт о молитви и звоњењу звона поводом епидемије, истичући, између осталог, и сљедеће:

„У ове дане, када се цијели свијет суочава са опаким вирусом који је одговоран за велики број смртних случајева широм свијета, наша Света Црква се моли Господу нашем Исусу Христу, који је Једини прави Љекар душа и тијела, да покаже милост своју, заустави ширење ове опаке болести и помилује сав људски род“.

Такође, СПЦ је изашла у јавност са пастирским упутством у оквиру којег су наведене конкретне препоруке за поступке свештенства и вјерника у тренутку пандемије.

Почетак прогона СПЦ у сред пандемије: Хапшење Митрополита Амфилохија и свештенства

Међутим, упркос крајње одговорном односу према пандемији и прихватању предлога Владе Црне Горе, да се спорни дијелови Закона о слободи вјероисповијести, покушају превазићи у дијалогу између двије стране који ће се водити на експертском нивоу, као и одлуком Цркве за покретање „интернет литија“ – као својеврсне компензације молитвених ходова – јединствених догађаја у историји савремене Европе; свега пар недјеља након проглашавања пандемије, због архијерејске литургије на велики хришћански празник Цвијети 12. априла, у Цркви на Златици, у подгорички ЦБ приведен је митрополит Амфилохије.

Истовремено, припадници полиције привели су и свештенике који су саслуживали: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, свештеника Леку Вујисића, ђакона Ивана Црногорчевића; али и комплетно свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици: старјешину храма протојереја-ставрофора Драган Митровић, протојереја-ставрофора Далибор Милаковић, протојереја Мирчета Шиванчанин, протојереја Бранко Вујачић, протођакона Владимир Јарамаз и ђакона Павле Божовић.

Протојереј Миладин Кнежевић, који је био кренуо у Никшић, гдје живи, заустављен је на магистралном путу Подгорица – Никшић код ресторана „Огњиште“ одакле је такође приведен на информативни разговор.

Опјело историчару Владимиру Јовићевићу – повод за наставак обрачуна са Црквом

Сахрана историчара Владимира Јовићевића, дугогодишњег Митрополитовог пријатеља и вјерника СПЦ, који је сахрањен на гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића, уз присуство чланова породице, једног од лидера ДФ-а Андрије Мандића и, управо, митрополита Амфилохија – који је вршио опjело, послужила је као повод режиму за наставак прогона СПЦ.

Неколико дана касније, 29. априла, Митрополит је саслушан у просторијама цетињског основног тужилаштва, док су, претходно, цетињској полицији изјаве дали седморица свештеника који су саслуживали у сахрани Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. 

На саслушању Митрополит је изјавио, између осталог, и сљедеће:

„Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве. То је посебно недопустиво у Црној Гори за коју се зна да су у вријеме сахрана и опијела стајале чак и крвне освете међу Црногорцима“

У међувремену, СПЦ и српски народ су остали без једног од најпознатијих бораца за светосавље на простору Црне Горе, о. Мома Кривокапића, који је сахрањен на гробљу у Шкаљарима, 30. априла.

Богослужења под присмотром, двоструки аршини и провокација народа од стране режима

У сусрет Ђурђевдану, полиција је појачала контроле на терену, са циљем да процесуира све оне који буду обиљежили славу, на начин како је то рађено вјековима уназад.

Међутим, забрана окупљања у затвореним просторијама, очигледно се није односила на повлашћени функционерски сталеж. Остаће упамћени кадрови са сједнице Одбора директора Плантажа, која је одржана у затвореној просторији, 4. маја, без поштовања здравствено-санитарних мјера НКТ-а.

У међувремену, у Пљевљима је, по други пут, срушена популарна „Табла“, која је захваљујући упорности и пожртвовању пљеваљске омладине била поново подигнута.

Међутим, режим је одлучио да „честита“ Ђурђевдан Пљевљацима на себи својствен, вандалски начин – рушећи Таблу украшену тробојком.

Након више од два мјесеца паузе, уз пуно поштовање мјера НКТ-а, одржана је традиционална „Ђурђевданска литија“ у  Беранама.

Ипак, полиција је поднијела кривичне пријаве против протојереја Драгана Ристића, Милоша Цимила, Предрага Драгојевића, Стефана Миловановића и Вуксана Вешовића.  

Оштрицу режимске репресије осјетио је и младић из Пљеваља, Велимир Чабаркапа, који је експресно процесуиран због тога што је подијелио на свом фејсбук профилу сатиричну верзије химне Црне Горе. Пресудом Основног суда из Пљеваља, Чабаркапа је осуђен, на два мјесеца затвора.

Међутим, режим није посустао са провоцирањем народа, па је, на Дан побједе над фашизмом, на Јутарњем програму РТЦГ-а пустила, ни мање ни више, него спот проусташки декларисаног музичара из Хрватске, Марка Перковића Томпсона. 

У току спота Томпсонове пјесме примијећен је и “алат” који неодољиво подсјећа на “србосјек”, коришћен у усташким логорима.

Да ситуација буде још шизофренија, „Јавни сервис свих грађана“ није пропустио прилику да, ипак, још једном, репризира Томпсона – свега двадесет часова након премијерног приказивања.

Световасилијевска литија у Никшићу и хапшење владике Јоаникија са свештенством – Црна Гора на ивици озбиљних сукоба

Дан Светог Василија Острошког, 12. мај, обиљежен је богослужењем у Манастиру Острог, које је предводио лично митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Велики број ходочасника дошао је, као и сваке године, да се поклони чудотворним моштима Свеца. Међутим, грађани су морали да оставе аутомобиле код цркве Светог Станка, одакле су манастирским превозом или пјешке ишли до Горњег манастира. Из Манастира су замолили грађане, који се налазе и изван капија манастира, да стану у два реда како би држали прописану дистанцу. Редари су грађанима који немају маске дијелили маске.

Истог дана, у Никшићу, испред Саборног Храма Светог Василија Острошког, велики број вјерника почео је да се окупља, тражећи благослов од Владике и са молбом да се одржи традиционална световасилијевска литија. У једном тренутку, ријека људи се излила градским улицама.

Директор Управе полиције, Веселин Вељовић, наложио је  хитно процесуирање свештенства, а међу њима и владике Јоаникија.

Након саслушања у Центру безбједности Никшић, а потом и код тужиоца, епископу будимљанско-нишићком Јоаникију и никшићким свештеницима, одређено је задржавање до 72 сата.

Око 2 сата иза поноћи, Владика је доведен у Основно државно тужилаштво, гдје је њему и свештеницима, након више од 2 сата саслушања – одређен притвор. Притвор до 72 сата одређен је свештеницима никшићког саброног храма Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевижу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу. С друге стране, свештеник Слободан Јокић провео је ноћ у болници, због погоршаног здравственог стања.

Подсјетимо, окупљени вјерници испред Парохијског дома, нису допуштали полицији да Владику и свештенство одведу марицама. Они су својим колима стигли у Центар безбједности Никшић, а за њима је кренуо велики број вјерника, који су цијеле вечери били испред ЦБ, узносили молитве и узвикивали „Не дамо светиње“, и „Не дамо Владику“. Полиција која је била испред ЦБ имала је опрему за разбијање демонстрација. 

https://twitter.com/in4sPortal/status/1261010520972374018

Хапшење Владике и свештенства испровоцирало је реакције . Истовремено, док је окупљени народ чекао слободу за утамничено свештенство, у Пљевљима, Беранама и осталим градовима, велики број грађана је изашао на улице, у знак подршке за Владику Јоаникија и ухапшене свештенике.

У Пљевљима је дошло до великих инцидената, када је полиција засула сузавцима окупљене вјернике и том приликом повриједила неколицину њих, међу којима је било и седмогодишње дијете.

Ипак, сцене пребијања Огњена Мијатовића од стране седморице полицајаца, обишле су регион.

У Беранама су грађани у великом броју изашли на улице, док је магистрални пут Андријевица-Беране поново блокиран – овога пута у режији грађана Андријевице, који су захтијевали хитно пуштање свештенства и владике Јоаникија из притвора.

Ситуација у Црној Гори је постала изразито напета. Немушто вијећање тужилаштва и судија основног суда у Никшићу трајало је, малтене, пуна 72 сата.

За то вријеме, црногорска полиција је изазвала неколицину инцидената, међу којима посебну пажњу буди пребијање шеснаестогодишње дјевојчице Ларе и хапшење малољетног сина Лејле Вукосављевић, који је, заједно са својим оцем,  одведен са кућног прага.

Све вријеме трајања притвора, у Никшићу је владала напета атмосфера, која је, врло лако, могла да ескалира у шири и отворени сукоб црногорске полиције и грађана.

Ипак, владика Јоаникије и свештеници су пуштени из притвора, на одушевљење неколико хиљада присутних вјерника.

У међувремену, широм Црне Горе, упркос препорукама фамозног НКТ-а, свједочили смо сценама масовних чекања у редовима у просторијама тржних центара Делта, Гинташ, као и бахатом кршењу здравствено-санитарних мјера од стране радника Бемакса.

Међутим, повлашћени положај имају многи, режиму блиски послодавци, за разлику од СПЦ и њених вјерника, који су три дана заредом, малтретирани због величанствене световасилијевске литије – духовног темеља народа Никшића, али и шире.

Због свега тога, митрополит Амфилохије поручио је грађанима да је прошло вријеме окупатора, али треба да прође вријеме и оних који настављају праксу окупатора, због чега је позвао вјернике да не гласају „безбожну власт која би отимала светиње“. 

Наставак литија је испланиран за недјељу, 14. јун.

Услиједило је бурно и, прогоном свештенста испуњено – љето, а све у сусрет предстојећим парламентарним изборима.

Наставиће се… 

Први дио хронологије прочитајте ОВДЈЕ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: