Годишње се у Србији баци 500.000 тона хране
фото: ЕПА
Како је рекла Радмила Иветић, из Банке хране Србије, Новостима не постоје прецизни подаци, али је ријеч о невјероватним бројкама. Иако је недавно објављено истраживање Центра за унапређење животне средине, које наводи да се у Србији, само у домаћинствима, баци годишње готово 247.000 тона, наша саговорница сматра да је та бројка далеко већа.
– Требало би све компаније у Србији да доставе податке о томе колико баце намирница са истеклим роком, али оне то не раде – истиче Иветићева. – Све су то паушални подаци, за разлику од западних земаља гдје је све то детаљно уређено, јер постоје закони.
Иветићева истиче да је најједноставнији начин решења проблема бацања хране да компаније донирају намирнице које су пред истеком рока трајања.
– Недавно смо добили, рецимо, 20 тона органског чоколадног млијека и све смо подијелили. На мјесечном нивоу, само од једне компаније добијемо око 100 тона поврћа које раздијелимо – каже Иветићева.
Како се наводи у истраживању Центра за унапређење животне средине, свако од нас баци око 35 килограма хране годишње, у вриједности од 10.000 динара. Међу намирницама које највише бацамо су хљеб, месо и млијеко, а најмање воће и поврће, пишу Новости.
У свијету, према неким подацима, баци се више од 30 одсто произведене хране. На ђубришту трули, распада се и испушта метан, један од најопаснијих гасова са ефектом стаклене баште. Уз то, бацање намирница подразумијева и узалудно трошење воде, паковања, транспорта и енергије потребне да се та храна направи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
