Genocid, koji niko nije primetio
1 min read
Piše: Jasna Krivokapićeva
Ratovi u bivšoj Jugoslaviji doneli su čovečanstvu mnoge primere genocida. Neke od njih su svetska zajednica energično odobrila (genocid nad Srbima na Kosovu i Metohiji), drugi – bezmalo izmislila (“genocid” muslimana u Srebrenici), a neki su prošli i neprimećeni. Apsolutno neprimećena od strane UN-a, EU i drugih velikih “garanta mira” na teritoriji bivše Jugoslavije, operacijom “Oluja” Hrvati su izvršili “genocid” nad Srbima u suprotnosti sa svim međunarodnim sporazumima.
Uzimajući u obzir histeriju koja je potresla sve zapadne medije nakon deportacije Muslimana iz Srebrenice, Hrvati su sproveli petodnevnu vojnu operaciju na prostoru Krajine, i na to prisilno i kukavičko ubijanje i proterivanje Srba iz Hrvatske niko nije reagovao. Kao rezultat bezumne hajke i progona, dve hiljade mirnih Srba ubijeni su bez suđenja, a još 250.000 ljudi je pobeglo ili ih je prisilno deportovala hrvatska vojska.
Zahvaljujući ovoj “vojnoj operaciji”, ogromne teritorije naseljene Srbima od 13. veka su zarobili hrvatski osvajači. Međutim, “međunarodna zajednica”, koja je tako žestoko branila Muslimane, nije obraćala pažnju na ubistva pravoslavnih Srba. Nimalo. Zbog čega? Svi znaju “da su Srbi ubice,” a Hrvati i Muslimani su njihove nesrećne “žrtve”. Operaciju “Oluja” obeležila su mnogobrojna zverstva koja su katolici napravili protiv pravoslavnog stanovništva Krajine.
Pokušaji Srba da dosegnu pravdu posle rata, nisu doneli nikakve rezutate. Evropski i međunarodni sudovi su više puta odbacili njihove legitimne tvrdnje. Istovremeno, kuće i zemlja srpskih izbeglica su prazni, zapaljeni ili su preuzeli lokalni Hrvati . Pošto su izvršili čin genocida, Hrvati nisu počeli da naseljavaju srpsku zemlju, ostavili su je zapuštenom i praznom. Ne postoje programi za povratak izbjeglica, kao što su u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.Srbi ne mogu vratiti svoju pradedovsku imovinu, jer im hrvatska vlada zabranjuje da to učine. “Krajina je hrvatska zemlja!”, zemlja sa mrtvim očima praznih kuća.
Jedina osoba koja je pokazala objektivnu stranu rata u Hrvatskoj bio je Oliver Stoun. Njegov film “Spasitelj” pokazuje svu okrutnost i neprijatnost tog rata. Došli ste kući – i nikoga nema. Sveštenik je obešen, a otac i majka su ubijeni. Pokušavate da pobegnete u autobusu sa izbeglicama, ali Hrvati zaustave autobus i čekićima razbijaju srpske glave. Daješ sve za spas, čak i krst, samo da dovedeš devojčicu do Crvenog krsta.
Za ostale smo bili samo “ubice”. Zašto niko nije primetio genocid nad Srbima u Krajini. Zašto niko nije video “ubistvo ubice?”
ono što je radila američka administracija pod vođstvom klintonovih je isto kada bi hitler optužio jevreje za zločine.
Prvo su šuckori u prvom svetskom ratu izvršili genocid nad Srbima. U toku drugog svetskog rata samo u NDH-AZIJI je na najsvirepiji način koji poznaje ljudski um, preklanih više od milion Srba. Uglavnom su to bili potomci onih istih šuckora i pokatoličeni i islamizirani Srbi, kao što su Pavelić, Artuković, Luburić pokatoličeni Srbin iz Pive.
I treći put su sproveli GENOCID i dovršili ono što nisu u toku drugog svetskog rata. Samo su nervozni što Srbi nisu stajali mirno u redu da ih kolju, kao nekada, već su pružili otpor. Svi su se udružili protiv nas i Srbi nisu napravili ni najmanji zločin. Zlo činiti protiv zla se braniti, tu zločinstva nema nikakvog. Ubiti koljače djece i siledžije i ubice žena i staraca, je sprovođenje pravde. Njegoš bi to aminovao.
Kada su džihadisti, zenge i OVK kidali glave Srbima, zapad je stajao iza toga i podržavao. Kada su skidali njima glave onda je to terorizam.
Ništa manje zlo od ovih koljača napravili su Kandić, Biserko, tužilac Vukčević, Čeda, Čanak crnogorske ustaše.