Fotografija dana: Car Dušan u Skoplju
1 min read
Portal IN4S vam predstavlja fotografiju spomenika Cara Dušana. Fotografija je nastala u Skoplju gdje je postavljen spomenik najvećem vladaru u istoriji Srba. Prenosimo vam dio govora Ivana Stoilkovića, Predsednika Demokrtske partije Srba u Makedoniji na zasedanju V Kongresa DPSM.
,,Ovih dana posle punih šest vekova i Presvetli Car Dušan nam se vraća u Skoplje i koliko već od sutra i vi ćete moći, kao i sve buduće generacije Srba koje će živeti na ovim prostorima, da povedete svoju decu do Mosta civilizacija gde će biti postavljen njegov spomenik i da im ispričate kakav je to srpski velikaš bio, da je u njegovo vreme Skoplje bilo prestonica jednog velikog carstva, da svoju mudru vladavinu utemeljio je Zakonikom prozvanim Dušanov, koji se i danas izučava u istoriji svetskih pravnih nauka kao izuzetan, izborio da se srpska crkva podigne na rang patrijaršije i ovenčao još mnogim drugim velikim delima“.
Car Dušan Silni je naš prvi car dinastije Nemanjića. Uz Kralja Milutina on je najveći vladar dinastije Nemanjića. Krunisan je na velikom crkveno-narodnom Saboru u Skoplju na Vaskrs 14. aprila 1346. godine. Podsećajući na ovaj čin, on je u svom Zakoniku te godine zapisao sledeće: „I Bogom darovanim vencem carskim venčan bih na carstvo u leto 6854, meseca aprila 16. dan, u veliki, radosni i mnogosvetli praznik Vaskrsenje.“
Skoplje je poznato u Srpstvu kao naša prva carska prestonica. U njemu se i danas nalaze dva prepoznatljiva srednjovekovna objekta vezana za cara Dušana. Prvi je Dušanov grad, odnosno ostaci stare gradske tvrđave. Drugi je most na Vardaru koji se oduvek nazivao „Dušanov most“. (Novokompoanovanim istorijskim makedonskim trendovima, on se danas naziva obezličeno i obesmišljeno „Kameni most“.) U vezi sa Dušanovim mostom treba napomenuti sledeće. Iako kako kažu, nema istorijskih dokaza da ga je sagradio Car Dušan, postavlja se osnovno pitanje: Ko bi mogao da ima toliko bogatstvo, moć, motiv i želju da sagradi u ono vreme veličanstven i značajan objekat kao što je most, osim Cara Dušana? Valjalo bi dakle imati u vidu da je, u odnosu na druge poznate istorijske ličnosti koje su vladale tim prostorom u srednjem veku, sasvim prirodno i logično da je to sigurno mogao učiniti ovaj naš vladar kako povodom svog krunisanja i uzdizanja Kraljevine Srbije i Carevinu Srba i Grka, razvoja i izgradnje tvrđave, odnosno Gornjeg i Donjeg grada (kako su se inače u osnovna dela pravili gradovi), tako i povodom proglašenja Zakonika 1349. godine kada je objavljen prvi deo „Dušanovog zakonika“. (Dopunjen je 1354. na Saboru u Seru. Ovaj zakonik je jedan od najznačajnijih pravnih dokumenta srednjovekovne Srbije ali i srednjovekovne Evrope.)
Obače znači site bile Bugari. Daj sega tresni nekoja glupost deka i Cezar bil Bugarin i samo da se kompletira agresivnata nacionalistička politika na Bugarija za asimiliranje na sosedni narodi (Makedoncite), kako i sličnite stavovi na običnite bugarski graѓani.
Svaka čast Caru Dušanu i tome što je izgradio Kameni (Dušanov) most, jedan od najvrednijih spomenika u Skoplju. Zašto se ljudi bune baš nije mi jasno jer od svih spomenika što su izgradili u zadnjih 4-5 godina, ovaj je jedan od malobrojnih koji imaju nekakvu povezanost sa istorijom grada.
Krъste Misirkov harakterizira po sledniя način Stefan Dušan:
„Car Dušan e edna tvъrde interesna ličnost v bъlgarskata istoriя, iskam da kaža v istoriяta na bъlgarskiя narod i v onaя srъbsko-bъlgarska dъržava na Nemanovci. Oficialno za Vizantiя, Ungariя, Veneciя, Dubrovnik, Iztočnoto bъlgarsko carstvo, toй e srъbski otnačalo kral, a setne car! No faktičeski toй e poveče bъlgarski, sireč zapadno-bъlgarski car, otkolkoto srъbski kral. Pone takova e vpečatlenieto ot negovata političeska i kulturna deйnost za srъbskite mu sъvremennici-vlasteli i osobeno za duhovenstvoto na Pekskata patriaršiя. Sъvremennicite mu sъrbi i sleduющite pokoleniя na srъbskata duhovna i svetska inteligenciя sa zapazili edno яvno osъždane na vsičkata mu političeska i kulturna deйnost, koяto se shvaщa ot tяh kato izmena na nacionalnata srъbska kauza za obedinenie na srъbskite zemi, za postigane na edin imperialističeski blen ot vremenen harakter. Vsički pravdini i predimstva, koito poluči mestnata bъlgaro-makedonska aristokraciя ot Dušanovata imperiя, kakto i prenasяneto na dъržavniя centъr na etničeski bъlgarska teritoriя v grad Skopie, koйto e bil sled 1018 godina rezidenciя na vizantiйskiя upravitel na pokorena togava celokupna Bъlgariя, e uvreždalo nacionalnoto čuvstvo na sъvremennite na Dušana patrioti, i e dalo podtik sled smъrtta mu te da se otmetnat ot onaя sъzdadena ot Dušana „srъbska“ imperiя, v koяto makedonskite bъlgari igraeha rъkovodящa rolя.“
↑
Misirkov, Krъstьo. Sъrbite i Dušanovata imperiя, Sofiя, vestnik Mir, XXV, br. 5850, 8 mart 1919.