(ФОТО) Зулум подно Орјена: Страх и немоћ грађана Града са 100.001 степеником

Херцег Нови, град познат по својој љепоти, духу Медитерана и стрмим улицама које су му донијеле поетски надимак „Град са 100.001 степеником“, данас је, нажалост, и град у којем се грађани све чешће осјећају као странци у сопственом дому. Умјесто туристичких разгледница, Новљани све чешће пишу статусе на друштвеним мрежама у којима описују сцене агресије, страха и несигурности – сцене које почињу да постају нова, мрачна свакодневица града.

Најновији примјери потврђују да проблем није више изоловани „инцидент“ него устаљен образац понашања дијела страних радника, углавном поријеклом са Косова и из Турске, који живе и раде у Херцег Новом, углавном на великим градилиштима, попут оног у власништву Чеда Поповића. Бројне пријаве грађана указују на то да се проблем ескалира и да институције – или не желе или не смију да реагују.

Примјери који говоре све

У само два дана, 29. и 30. маја 2025. године, десила су се два озбиљна напада ножем – у једном је држављанин Косова повриједио младића из Херцег Новог који је покушао да спријечи пљачку маркета у Баошићу, док је дан касније турски држављанин, кухињским ножем из оближњег ресторана, ранио сународника у центру града. Ово су само најсвјежији инциденти у низу.

Подсјетимо и да је 2019. године у центру Игала, на дужности, убијен полицајац Милан Лековић. Починиоци, држављани Албаније, осуђени су на по 40 година затвора.

Сцене физичких обрачуна, вријеђања, провокација, чак и праћења малолетних дјевојчица – све ово пријављују Новљани као нешто што се дешава готово свакодневно. Посебну узнемиреност изазивају свједочења да нека лица (турски држављани) звижде дјевојчицама и крећу за њима, те да су на аутобуским станицама Албанци вријеђали и провоцирали младе Новљанке, а одлазили тек кад би их угледали старији грађани.

Зашто држава не реагује? Да ли се контролише ко ради на великим градилиштима? Да ли су та лица уопште пријављена, легално запослена, безбједносно провјерена? Или се ради о „превиду“ због страних инвеститора и профита? Шта је приоритет: интерес капитала или интерес грађана?

Грађани, који су у децембру 2024. свједочили нападу петнаестак држављана Албаније и Косова на раднике трајектне линије, питали су то исто. Нијесу добили одговор. У априлу 2024. опет инцидент – вријеђање и псовке на рачун државног службеника у Тивту, јер је имао српске таблице. Реченицу „псовали му српску мајку“ више нико не цитира – као да је постала нормална.

Ово није питање расе, нације или поријекла. Ово је питање реда, закона и одговорности. А закон би требао да важи једнако за све. Они који раде у Црној Гори, који примају плате и уживају слободе које можда у својим земљама немају – морају поштовати наше законе, наше грађане и наш начин живота. Ако неће – онда не могу бити овдје.

Град са 100.001 степеником више не смије бити град са 100.001 разлогом за страх.

Вријеме је да држава прекине са лицемјерјем, а медији са ћутањем. У супротном, можда ће неки будући извјештаји почети са ријечима: „Био је то још један дан у Херцег Новом, граду у којем се више не зна ко је домаћин, а ко гост.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: