(FOTO/VIDEO) „Avanti Stella Rossa!“ – Prije 29 godina CRVENA ZVEZDA je postala prvak sveta!

Sjećanje na istorijski meč Crveno-belih protiv ekipe Kolo Kolo iz Čilea 

Crvena zvezda – Kolo Kolo 3:0 (1:0)

Tokio, 8. decembar 1991.

Nacionalni olimpijski stadion. Gledalaca: 62.064.

Sudija: Kurt Retlisberger (Švajcarska). Pomoćnici: Čan Jan Ming (Hong Kong) i Kičiro Tači (Japan).

Žuti kartoni: Mihajlović i Vasilijević (Crvena zvezda), Ramirez (Kolo Kolo). Crveni karton: Savićević (Crvena zvezda) u 44. minutu. Strelci: Jugović u 19. i 59. i Pančev u 72. minutu

Crvena zvezda: Zvonko Milojević, Duško Radinović, Goran Vasilijević, Vladimir Jugović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Vlada Stošić, Milorad Ratković, Darko Pančev, Dejan Savićević, Siniša Mihajlović. Trener: Vladimir “Vladica“ Popović.

Kolo Kolo: Danijel Moron, Lizardo Garido, Havijer Margas, Migel Ramirez, Agustin Salvatijera (od 65. Rikardo Dabrovski), Gabrijel Mendoza, Eduardo Vilčez, Marselo Bartičoto, Hajme Pizaro, Patrisio Janjez, Ruben Martinez (od 58. Hugo Rubio). Trener: Mirko Jozić.

Fudbalski klub Crvena zvezda osvojio je na današnji dan pre 29 godina Interkontinentalni kup u Tokiju i postao vladar planete. Crveno-beli su kao šampioni Evrope ubedljivo savladali prvaka Južne Amerike, čileanski Kolo Kolo sa 3:0, iako su čitavo drugo poluvreme nastupali sa igračem manje, posle isključenja Dejana Savićevića na samom kraju prvog poluvremena.

Put Zvezdine ekspedicije do Tokija trajao je 20 sati, a dežurna persona za dobru atmosferu, golgeter i Zlatna kopačka evrope, Darko Pančev, zbijao je šale na račun svojih saigrača, tako je imao fine doskočice na račun tvrdičluka Najdoskog i Stošića, tvrdoglavosti Belodedića sa ukrštenicama, odbojnosti Radinovića prema italijanskom jeziku, slabosti čitavog tima prema premijama i još mnogo toga.

Ekipa Kolo Kola je od početka imala nameru da po svaku cenu isprovocira prvaka Evrope i tako stekne eventualnu dobit na terenu:

– Pored naše svlačionice, pre utakmice ugledali smo uvredljiv transparent na srpskom jeziku. Provokacije su, dakle, počele još pre izlaska na teren – prisećao se Goran Vasilijević kroz šta su sve crveno-beli prolazili na putu do trofeja koji samo retko uspešni klubovi poseduju. Zvezda je na ovom istorijskom meču povela golom Vladimira Jugovića u 19. minutu. Mladog Jugovića je milimetarski precizno proigrao Dejan Savićević i “Zvezdino dete sa druge planete“ je prvi put na meču matiralo golmana čileanskog tima. Kapiten crveno-belih, Dejan Savićević, ušao je krajem prvog dela igre u sukob sa svojim čuvarom, koji je uspeo da ga isprovocira, pa je Dejo “genije“, dobio crveni karton u 44. minutu utakmice.Provokacije Čileanaca nisu izostale ni po odlasku u svlačionicu na poluvremenu.

To je najbolje osetio Goran Vasilijević:

– Kad smo krenuli na odmor, ostao sam poslednji od naših igrača. Prolazio sam pored protivničke svlačionice i onda su izletela trojica Čileanaca i jedan me zakačio kopačkom po licu, koju je držao u ruci. Dotrčali su moji saigrači, pokazali smo u hodniku ko je jači…

Imamo igrača manje, ali ovakva utakmica se igra jednom u životu, ne zaboravite pišete istoriju

Trener crveno-belih Vladica Popović, koji je imao iskustvo u južnoameričkom fudbalu radeći u Venecueli i Kolumbiji, nije napravio izmenu na celoj utakmici, a Čileanci su bili nemoćni pored granitne odbrane crveno-belih, koju su predvodili maestralni Miodrag Belodedić, borbeni Ilija Najdoski i “Maza“ Vasilijević. Legendarni igrač i trener crveno-belih Vladica Popović bio je smiren i pored isključenja Savićevića, kome je u svlačionici na poluvremenu rekao:

– Dejo, sad se istuširaj, ne vredi da diskutujemo. Nismo važni ni ti, ni ja, već desetorica koji će igrati u nastavku – a zatim je ohrabrio i ekipu pred nastavak utakmice istakavši veliki značaj titule koja se osvaja u retkim prilikama:

– Imamo igrača manje, ali ovakva utakmica se igra jednom u životu, ne zaboravite pišete istoriju.

Vladimir Jugović je izrastao u junaka utakmice kada je u 59. minutu i drugi put savladao golmana Danijela Morona. Posle opsade gola Čileanaca, Jugović je poslao loptu u gornji levi ugao. Ako neki pokušaj Kolo Kola nije osujetila poslednja linija tima Crvene zvezde, tu je bio najmlađi na terenu, golman crveno-belih Zvonko Milojević, koji je u nekoliko navrata atraktivno intervenisao na golu šampiona Evrope, posebno u 70. minutu kada je odbranio šut Janjeza sa pet metara.

Darko Pančev je u 72. minutu postavio konačnih 3:0, posle sjajnog prodora Siniše Mihajlovića, koji je asistirao najboljem strelcu Evrope.Umesto isključenog kapitena Savićevića, trofej je podigao Ilija Najdoski, a Vladimir Jugović je primio nagradu za najboljeg igrača utakmice – ključeve novog modela Tojote, koju nikada nije ni dobio.

Zatim su svi sa trofejima zapevali složno “Avanti Stella rossa!“.

Titula prvaka sveta najpre je proslavljena u tokijskom hotelu

– Pobeda je bila baš slatka i umeli smo da je proslavimo. U hotelu, sišli smo Mihajlović i ja u bar, kad tamo zvuci harmonike. Neko od naših ljudi je pronašao mesto gde se može kupiti naš muzički instrument u Tokiju. Nastalo je “ludilo“, mnogo Japanaca je završilo na stolovima. Džaja i Cvele su davali štimung – prisećao se Goran Vasilijević, a sve to je podrobnije objasnio Predrag Gojković “Cune“, koji je bio u glavnoj ulozi:

– Stari drugar Cvele zvao me je na utakmicu i red je da to proslavimo. Iako je nedelja, uspeo je negde da kupi harmoniku i naše pesme pevušili su i Japanci. I ne samo to: u istom hotelu predsednik FS Japana pravio je ćerki svadbu, pa sam posle morao i ja da pevam njihove pesme. Doduše, uglavnom na “la, la, la“, ali njima je čudnije bilo što pevam bez mikrofona, a svi me čuju. Ljupko Petrović je posle osvajanja titule prvaka Evrope preuzeo španski Espanjol, ali na Pirinejima očigledno nije postojalo interesovanje za prenos utakmice o kojoj se odlučivalo o novom vladaru planete:

– Sto puta sam “prošetao“ svim TV kanalima u nadi da će neko uključiti kamere u Tokiju. Žalim što o svom trošku nisam otputovao u Japan. Čestitam Zvezdi, igračima, bravo Džajo. Srećan sam kao onog dana u Bariju – govorio je Ljupko za Žurnal iz Barselone nakon velikog uspeha Zvezde, a onda se osvrnuo i na sjajnu partiju igrača utakmice Vladimira Jugovića:

– Skočiću do neba od sreće. Mali je moj izum. Znao sam da može mnogo, ovo je sjajna vest. Za Jugu će fudbalski svet tek da čuje, otimaće se evropski klubovi oko njega.

U Beogradu su bili rani jutarnji sati, kada je Crvena Zvezda postala šampion sveta

Odmah nakon istorijskog uspeha, ulice su okupirali navijači sa crveno-belim zastavama i navijačkim pesmama. Slavlje se prenelo i na Marakanu, čije su kapije bile otvorene, jer se čekao povratak junaka iz Tokija. Oni su na beogradski aerodrom sleteli 9. decembra u 18 časova, a kasnije je usledila fešta, slavlje do zore začinjeno Zvezdinim zastavama i na terenu uz šampionski šampanjac.

Čestitke su stizale sa raznih strana, a neke od njih govore i u kakvom trenutku su se tada našle srpske zemlje:

– Pored mnogo pepela iznad naših glava, kojim nas mnogi posipaju, vi ste iznikli kao ptica feniks – pisalo je u čestitki FS Krajine, koje je tada bilo u osnivanju. Još jedna čestitka kojoj nije potrebno dodatno objašnjenje glasila je:

– U ime svih srpskih gardista koji se nalaze na ratištu kod Gospića, čestitamo.

Nekoliko dana kasnije na prvenstvenoj utakmici protiv Željezničara tribine su bile krcate, slavlje je i dalje trajalo… Uvek je lepo setiti se blistave istorije kluba, u kojoj dva najznačajnija datuma zauzimaju 29. maj i 8. decembar 1991. godine, kada su crveno-beli bili vladari Evrope i sveta u najpopularnijem sportu na planeti.

Izvor: Moj omiljeni klub FK Crvena Zvezda/Fejsbuk