ИН4С

ИН4С портал

(ФОТО) Да ли сте чули за ове необичне музеје у Војводини?

1 min read
Када поменемо музеје, обично помислимо на оне попут Лувра, Гугенхајма или нашег Народног музеја, али и Војводина крије неке необичне музеје. Ево само неких примера - Музеј хлеба и Музеј трактора.

Фото: Инстаграм

Када поменемо музеје, обично помислимо на оне попут Лувра, Гугенхајма или нашег Народног музеја, али и Војводина крије неке необичне музеје. Ево само неких примера – Музеј хлеба и Музеј трактора.

https://www.instagram.com/p/Bj90BkiAZes/?utm_source=ig_embed

Српски музеј хлеба Јеремија – Пећинци

Музеј Хлеба у сремском месту Пећинци настао је 1995. године као резулатат сакупљања и истраживања сликара Јеремије, пише портал НС уживо.

Он је, путујући кроз Србију да би сликао, успут сакупљао предмете и оруђе, али је и записивао приче и предања из свих крајева наше земљи. Деведесетих година прошлог века саградио је садашњи музеј и представио га јавности. На око 1200 квадрата смештено је око 2000 предмета и уметнина.

Основна концепција музејске поставке има за циљ да покаже пут зрна пшенице од земље, преко хлеба, до неба, кореспондирајући тако са циклусима Јеремијиних слика „Земља“, „Хлеб“ и „Небо“.

https://www.instagram.com/p/BiwX1Lvg1Dp/?utm_source=ig_embed

Помоћу изложених предмета испричана је прича о хлебу и начину на који се он добијао у Србији некада, о његовом значају и симболици али и о људима, обичајима, начину живота у прошлости.

Специфичност поставке огледа се и у самом начину презентације предмета. Предмете је могуће директно додирнути, а одређен број предмета постављен је тако да се њихово функционисање може демонстрирати.

„Кроз демонстрације, предметима се, бар на тренутак, враћа њихова некадашња функција а посетиоцима се, уз заглушујући звук ручне вршалице, круњача и жрвња који меље, нуди аутентичан доживљај”, наведено је на сајту музеја.

Три дела музеја и мала црква

У Етнографском делу се налазе предмети за обраду земље, потом предмети за прераду пшенице као и пећи за хлеб и прибор за припрему хране. Археолошки део садржи предмете и ископине из античког доба и праисторије. Уметнички део је обогаћен Јереминијим сликама.

У оквиру комплекса налази се и црква посвећена српској слави, чију је изградњу такође финансирао Јеремија.

https://www.instagram.com/p/BaHffzzlDof/?utm_source=ig_embed

Музеј трактора Жеравица – Ново Милошево

У власништву породице Жеравица, која је у свом Новом Милошеву веома цењена и поштована, налази се права временска капсула.

Премда музеј носи име Музеј трактора, његова је понуда много разноврснија, па тамо можете наићи на старе радио-апарате, грамофоне, посуђе, дечја колица, играчке…

https://www.instagram.com/p/B-rplmupWCR/?utm_source=ig_embed

Миливоје Жеравица, који је тада био у својим четрдесетим годинама, дошао је на идеју да купи стари трактор какав је поседовао његов отац Милорад. Распитујући се, Миливоје је чуо да такав трактор постоји у Крагујевцу, па се запутио тамо да то и провери. Био је то трактор Фордсон 10-20 ХП из 1924. године.

Миливоје не само да је нашао трактор који је тражио, већ је затекао неколико сличних трактора из тог времена. Тог момента одлучио је да их све откупи и тако је настала прва поставка.

https://www.instagram.com/p/BynbeAbIQuP/?utm_source=ig_embed

Трактори су првих двадесетак година стајали у шупи, али је у међувремену Миливојев син Чедомир почео да обогаћује колекцију новим примерцима, а експонати су јавности изложени 1991. године, када је направљен специјални комплекс музеја.

У наредним деценијама колекција је знатно обогаћена разним старинама. Миливоје је преминуо 2009. године, а син Чедомир је наставио да води музеј. Централно место у колекцији заузима најстарији сачувани трактор у Србији и широј регији, америчке фирме „Харт-Парр 30“ из 1920. године.

Поред трактора, музеј садржи део етно-поставке, са предметима старих заната, као и већу колекцију старих радио и фотографских апарата, али и неколико старовременских аутомобила.

(Б92)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *