Филм: „Зашто“ о НАТО агресији приказан на руској телевизији

Документарац „Зашто?” Јелене Милинчић, водитељке телевизије „Раша тудеј”, богат је снимцима који досад нису виђени.

Када је 24. марта 1999. почело НАТО бомбардовање, Јелена Милинчић била је студент на Београдском универзитету, имала је 18 година.

Прву бомбу која је потресла Београд дочекала је заједно са мајком, сестром и најбољом другарицом. Данас, петнаест година касније, запослена је као водитељ на руском ТВ каналу „Раша тудеј”, на којем је 15-годишњицу бомбардовања, емитован њен документарац „Зашто?”, посвећен жртвама и преживелима онога што се тада овдје догодило.

Педесетоминутни филм, сниман двије недеље, прати Јелену и њену пријатељицу, Анису Науи, иначе Американку (коауторку филма), и њихово путовање кроз дјелове тадашње Југославије и мјеста на којима су страдали неки од преко 2.500 цивила погинулих у бомбардовању, од којих је 90 било деце (до краја никада није утврђен тачан број).

Филм је рађен из два дијела. У првом се подсјећамо РТС-а и мојих колега који су тамо изгубили животе, рушења амбасаде Кине и трагедије на мосту у Варварину, док се у другом дијелу бавим Мурином, малим мјестом у Црној Гори, у околини Берана, у којем је погинуло шесторо људи, међу њима троје дјеце, Приштином и мјестом на којем је била некада кућа моје баке,  прича Јелена Милинчић за „Политику”.

Њени саговорници свједоци су тих трагичних догађаја, неки од њих изгубили су своје најближе током тих 78 дана. Филм обилује аутентичним приказима онога што се десило 1999, дио материјала добијен је од РТС-а, док неки потресни приватни снимци (са тијелима погинулих) никада до сада нису били виђени.

Идеја је била, како ауторка објашњава, да се жртве не забораве, да се испричају аутентичне људске приче без примеса политике и политичара.“У почетку нисмо тако мислиле, али смо на крају дошле до закључка да политику не би требало овдје мијешати. Једино што смо урадиле јесте то да се кроз цио филм појављују реченице које су се вртјеле на страним телевизијама, а које су се тицале бомбардовања.“

Реакције у Русији су одличне, филм је изузетно добро примљен, емитован је на свим каналима које има „Раша тудеј” и на још једном руском каналу, у вечерњем термину. Гледаност је била велика.

,,А добила сам мноштво реакција и на „Фејсбуку” и „Твитеру”, посебно од наших људи који живе у иностранству.“ На нашу саговорницу посебан утисак оставиле су двије приче.

Прва, која реконструише погибију новинара РТС-а, посебно јер она лично познаје људе који су ту били и радили и који се и дан-данас са несмањеном тугом свега тога сјећају, и друга, која покрива Мурино и разговор са родитељима троје страдале дјеце.

,,Тим родитељима ниједно објашњење које се могло чути на Западу, а које се тицало разлога за почетак бомбардовања ништа не значи спрам губитка њихове дјеце. Управо смо ту, у разговору са њима, дошли до наслова филма. Сјећам се првог сусрета са мајком једног дјетета.

Када нас је видјела и схватила да је моја пријатељица Американка, прво што јој је рекла било је: „За ова три живота платили сте 11. септембром.” То је било у исто вријеме и емотивно и непријатно. Њих двије су се, наравно, с временом спријатељиле. Филм је рађен у продукцији канала „Раша тудеј”, а шансе постоје да га погледа и домаћа публика, јер су у току преговори са Радио-телевизијом Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: