Festival Ćirilicom: “Slovenske kulture i ćirilično pismo”,
Pretposlednje veče književnog festivala “ĆIRILICOM”, koji se održaa na trgu između crkava u Starom budvanskom gradu, obilježila je zanimljiva tribina pod nazivom “Slovenske kulture i ćirilično pismo”, na kojoj su govorili: prof. dr Radmilo Marojević i prof. dr Siniša Jelušić.
Po riječima prof. dr Radmila Marojevića, savremena nauka pokazuje, da su Sloveni imali jednu drevnu pismenost, a utvrđeno je, da Sveti Ćirilo Solunski, nije stvorio ćirilicu, nego glagoljicu.
To prvo slovensko pismo glagoljica, kazao je on, ostalo je u velikoj mjeri zapisano, a po svemu sudeći, izvori tog najstarijeg slovenskog pisma, koje je stvorio Sveti Ćirilo, u saradnji sa bratom Metodijem, da su u osnovi, stare slovenske rune.
Kada je riječ o ćirilici, naglasio je prof. Marojević, nesumljivo je, da je ona nastala kasnije i svi su pokazatelji, da su učenici Ćirila i Metodija, stvorili ćirilicu, a cilj je bio, da se slovenska pismenost, približi grčkom pismu. Ćirilica je tada imala dvije funkcije. Ne samo onu fonološku, nego i kulturnu.
Ćirilično pismo u slovenskoj kulturi, po stavovima prof. doktora Siniše Jelušića, predstavljalo je jedan od nahznačajnijih fenomena slovenske culture, prenosi budvanski Art pres.
Viktor Grigorijevič je rekao, da čuvajući naša predanja, stvaralaštvo, jezik i pismo, širimo predjele našeg saznanja i stavlja nas u najširu sferu najobrazovanijih naroda.
Valja imati u vidu, da je prva rečenica slovenskog prevoda iz Jovanđelja po Jovanu: – “ u početku beše reč”.
Iz ovoga možemo shvatiti, da je širenje pismenosti među slovenskim narodima, nužno povezano sa sa širenjem, utvrđivanjem, prevashodno hrišćanskog nauka.
Može se reći, da je osnovna, primarna funkcija prvog književnog jezika Slovena i njihoovog pisma ćirilice je onaj dio hrišćanske metafizike, ističe profesor Jelušić.
Od samog postavljanja ove osnovne teze, kaže on, u kontinuitetu slovenskih kultura, ova hrišćanska metafizička ideja, razvija se do kraja.
Ruski slovenofili su zapravo, branili ovu tezu, da je to diferencija specifika slovenskih kultura, na sve druge zapadne kulture.
To je vrlo bitno i to valja imati u vidu.
Ruski pisac Solženjicin je afirmisao jednu tezu, koja je bitna teza slovenske kulture i slovenske duhovnosti. Slvenska duhovnost u kauzalnoj, uzročno posledičnoj vezi je, sa njenim pismom, koje se zove ćirilica.
Obraćajući se organizatorima književnog festivala “Ćirilicom”, profesor Jelušić je kazao, da treba održavati ovakve programe što više, obogaćivati kulturu što više i obogaćivati slovenofilski tezu, da slovenska kultura, sa svojim pismom ćirilicom, ima u sebi jednu dimenziju, koja je veoma važna i kojoj prevashodi sve ove, koji danas, zajedno sa njom postoje, istakao je pored osztalog na tribini “Slovenske kulture i ćirilično pismo”, koja je održana u Budvi, prof. dr Siniša Jelušić, prenosi budvanski ART PRESS.
