ИН4С

ИН4С портал

Фељтон: Његош и Ловћен (XXVI дио)

1 min read

kapelab KrasnovНикола Краснов, градитељ Његошеве задужбине на Ловћену, обновљене 1925. године

„Племенита идеја обнављања порушене
светиње незамислива је без истраживања
Красновљевог наслеђа, на срећу сачуваних
оригиналних фотографија, цртежа и акварела
која је архитекта израдио током боравка на
Ловћену 1923 године, и касније приликом рада
на пројекту споменика”.

Константин Нићифоров Сергије Н. Смирнов, близак сарадник Николе П. Краснова, у својим необјављеним белешкама, записао је да је краљ Александар Карађорђевић био врло побожан, па је обнављао и подизао цркве и много звона поклонио како православним тако и римокатоличким црквама. Помогао је обнављању цркве у Никшићу, Карађорђеве цркве у Тополи, храма Славе на војничком гробљу у Скадру, спомен Цркве у Радовењу, цркве у Псачи и Његошеве задужбине на Ловћену, о којој доноси углавном познате податке: да је део њеног зида проваљен аустријском топовском гранатом 1915, да је митрополит Гаврило, по ослобођењу, покренуо акцију њеног обнављања, да је урађено неколико пројеката, да је краљ Александар, сазнавши за то, одлучио да се она обнови у првобитном стању, ништа не мењајући, већ је само украсивши лепом мермерном гробницом, бронзаним вратима, полијелејом, сликом владике Рада у мозаику, као и ликовима у олтару четири светитеља црногорског поднебља: Св. Петра Цетињског, Св. Јована Владимира, Св. Василија Острошког и Св. Стефана Пиперског, као и да је успостављен громобран који је окупатор био ишчупао.

„Када је 1925 године, Капела била потпуно готова, њ. в. краљ је лично са њ. в. краљицом отишао на Цетиње и присуствовао поновном преносу костију Владике на Ловћен из Цетињског манастира, где су их склонили Црногорци после бесмисленог напада аустријске ариљерије”.

Академик Никола П. Краснов, архитекта, који је израдио план за обнову Његошеве задужбине и изводио радове на томе послу, родио се 23. новембра 1864. у сељачкој породици у селу Коњатино, Коломенског среза Московске губерније. Школовање започео је у црквено-парохијској школи, а затим је, као способан, позван у Московску школу за сликарство, вајарство и архитектуру, на којој за своје радове више пута је награђиван медаљама, а већ 1887 био је произведен у звање професионалног уметника трећег степена, после чега је отишао на Јалту. Ту се у локалној скупштини запослио као градски архитект, а после је радио као самостални приватни архитект, пројектујући већи број вила и двораца у томе крају, чак 1910-1911 и двор за летњу резиденцију цара Николе II. Након тога је постао дворски архитекта и изабран за члана Петроградске академије уметности те постављен за дворског саветника, а у Московској школи за сликарство, вајарство и архитектуру, била је установљена стипендија под његовим именом. И сам је био награђиван бројним одликовањима, између осталог грчким и црногорским.

Због грађанског рата у Русији и бољшевичког терора, Краснов је 1919. био принуђен да избегне у нашу земљу где је ускоро са другим избеглим руским архитектима основао „Удружење руских архитеката у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца”, које је имало четрдесет чланова, чија су дела подигнута, понајвише у Србији, међу којим В. Лукомског зграда Патријаршије. Треба нагласити да су, међу њима, најзначајнија дела Краснова, који је стално живео и радио у Београду где се после тридестогодишњег искусног рада био запослио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина у коме је такође радило више његових земљака, са начелником архитектом Петром Ј. Поповићем. Он је ту руководио пројектанском групом за монументалне грађевине, понајвише у Београду, између осталих за краљевске дворове и цркве на Дедињу и цркве на Опленцу.

Међу најзначајнијим Красновљевим радовима, које је пројектовао и урадио, било је обнављање Његошеве задужбине на Ловћену. 1920 године је било покренуто питање проучавања српских споменика у Поморским земљама средњовековне српске државе, јер се те године дошло до документа из ватиканске тајне архиве, о црквама Св. Срђа и Влакха на левој обали Бојане близу Скадра. Зато су 1923, Краснов и Смирнов били задужени, пре утврђивања стања и обнављања Његошеве задужбине на Ловћену, да извиди стање више споменика у Цетињској митрополији и околини Скадра на левој обали Бојане, што су они и учинили.

После обављеног тога задужења, у септембру исте године, Краснов био је на Ловћену, где је на лицу места упознао стање рушевина Његошеве задужбине, који је фотографисао, а затим урадио аквареле, цртеже и планове за њену обнову, по угледу на традиционалну архитектуру приморских кружних црквица, чија је основа разних пречника, који продиру један у други, какве је нашао Каниц у старим грађевинама код Брзог Брода у Нишком срезу.

Краснов је израдио пројекат за обнову Његошеве задужбине у размери 1:50, и то тако да не би било одступања од жеље самог његоша. Он је пројект урадио зналачки и у складним пропорцијама, и то после одбијања пројекта Ивана Мештровића као и других архитеката из Београда, који нису примљени због величине и што нису одговарали духу Његошеве задужбине.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

31 thoughts on “Фељтон: Његош и Ловћен (XXVI дио)

  1. Bilo šta da sam nijesam krvnički neprijatelj Crne Gore i Crnogoraca kao ti, Srbine! Nema te vjere koja te može oprat i opravdat da živiš s guzcom ovđe a s glavudžom u Beogradu!

  2. MIJOMIRE TI SAMO LAŽUCKAŠ JER TI NIJESI NAVODNO SRBIN A JESI ,TI SI SAMO SRBIN U OSTAVCI ICRNOGORAC – MONTENEGRIN ILI MOŽDA “BOŠNJAK ” S PREDUMIŠLJAJEM JER TI JE SADA TAKO KORISNO A KADA MANJKA KORIST LAKO ĆEŠ TI PROMIJENITI DRES I FES . MANI SE ĆORAVA POSLA KRV SRPSKA NIJE VODA NEMOJ SEBE DA LAŽEŠ AKO MORAŠ OKOLINU ZBOG POLITIKE !

  3. DOUŠNIK TRN – SVAKA BODLJA MU JE ANTENA , HTJEO BI DOUŠNIK DA GOSPODINA KOMNENA SASLUŠA KOJI SU MU CILJEVI ŠTO PIŠE O NJEGOŠU I LOVĆENU . CILJ SVAKOG PISCA JE ONO ŠTO JE NAPISAO KO UMIJE DA ČITA I RAZUMIJE . 200 – GDIŠNJICA OD ROĐENJA ČOVJEKA , BEZ KOGA NAM SE STRVA NE BI ZNALO I O NJEGOVOM ZAVJETU JE CILJ SVIH ONH KOJI GA U SRCU , DUŠI KRVI I BIĆU SVOM NOSE I PONOSE SE NJIME I SADA BI OVAJ DOUŠNIK – PLAĆENIK DA IMA DOKAZE O SKRIVENIM NAMJERAMA PISCA FELJTONA I KOMENTATORA-POŠTVOVALACA SVETOG ČOVJEKA VLADIKE RADA , JER TREBA DA POTPOMOGNE AKCIJE ONOG MALOG SULJA DA SE NJEGOŠ IZBACI IZ ČKOLSKIH UDŽBENIKA I DA SE NE GOVORI O NJEGOŠEVOM ZAVJETU I OBNOVI KAPELE NA LOVĆENU . . NEMOŽE SE NJEGOŠ NIKAKO IZBACITI IZ ŠKOLSKIH UDŽBENIKA ,MAKAR MU SVE KNJIGE SPALILI ON JE SDOJIM DJELIMA I DUHOM U SVAKOM SRBINU USADIO ONU GENETSKI ČESTICU KOJA ČUVA OD ZABORAVA NJEGA I NJEGOVO DJELO . ZALUDU TI JE DOUŠNIČE NE MOŽE SE NJEGOŠ ZABRANITI , ZABORAVITI , IZBACITI ,UĆUTKATI PO VOLJI VAS POLITIKANATA KOJI RADITE PO ZADATKU NJEGOŠ JE SRPSKO NACIONALNO TKIVO NEUNIŠTIVO .

  4. Из каквог се мрака искотило ово сковинче?! Е је безобразник, е је омразник, е је малоумник, а сад ево под батинама које изазива, и псује! Почиње озбиљно да загађује портал чије уредништво свакако зна шта му је чинити.

  5. Ти Трну, кријеш се у девет мишијих рупа и из њих кидишеш на једнога интелектуалног дива Комнена Бећировића и приписујеш му најружније задње намјере! Ти ниси вриједан ни да му ципеле очистиш, а не да његов ововјековни труд око Његоша омаловажиш, чак и скраћеницу убацујеш ВС – значи – Велика Србија! Ти ниси ни толико књига у твом подземном свијету ни видио колико их је Комнен написао у одбрану Његошевог Ловћена! Никоме од нас Срба та мисао данас на памет не пада, нити нам пада на памет када говоримо о тој великој срамоти коју је моја и наша црногорска генерација доживјела. Па сви би од срца жељели да се тај самар са Ловћена скине и обнови Његошева задужбина! Читав наш црногорски народ је под проклеством! Кад данас погледам према Ловћену обузме ме очајање и сузе ми на очи навиру кад помислим шта смо ми, његови потомци, од њега учинили! Тебе аџићу и све аџиће нека снађе и Лазарева и Његошева клетва! А наш Његош је вјечна луча вјечне помрчине над мишијим главама богохулника и свих оних који продадоше вјеру за вечеру! Што се не промолиш из мишје јазбине у којој рађаш и одгајаш потомке србомрзаца ? Стар сам па доживјети нећу, али хоће Комненови и моји потомци са поносом изнијети на Ловћен и српски и црногорски барјак . Помисао на Ловћен је била мисао водиља генерација које су усправно гинуле и Ловћен сматрале својим Олимпом, на ком су се виле сакупљале да Његошу достојан вијенац саплету.
    Је ли аџићу, не рече нигдје до сада колико те за ово плаћају?

    1. Jel stvarno misliš da treba neko da me plaća da bih volio svoju državu Crnu Goru? To vi koji na CG gledate kao na plijen ne možete razumjet! Vi ste izgleda više uspjeli sebe ubijedit u laži da je ovo Srbija nego nas na koje je usmjerena sva vaša srpska propaganda! Nema razloga da budemo neprijatelji ako poštujemo i ne negiramo jedni druge. Ja tvog idola Komnena Bećirovića nijesam ni jednom riječju uvrijedio niti ikad imam namjeru da nekog vrijeđam i prostački psujem kao npr ovaj “Vladimir”. Nije valjda uvreda kad kažem da njegovu aktivnost odlično shvatam i razumijem onako kako sam naveo u mom komentaru. Ne moramo se slagat ali ni vrijeđat.

  6. Тако је Стеване! Јер ово што прича о Комнену ова абезина од Трна нема никакве везе са стварношћу, као што тамо оно нема никакве везе с памећу.

    1. Abezina ili ne, dobićeš šipak umjesto Crne Gore! Vi ste trojanski konji u Crnoj Gori: samo čekate priliku da nas izdate Beogradu! Pošto znamo s kim imamo posla sav posao vam je uzaludan. J… te abezina!

  7. Gospodin “U prolazu” moli gospodina Komnena Bećirovića da “počne govoriti o stvarnim razlozima” njegovog ovolikog angažmana oko Lovćena. Pa mu postavlja pitanje s kojim se i ja potpuno slažem: “Otkrijte svoje karte i kažite svoje prave ciljeve”! Međutim, Bećirović te ciljeve krije “kao zmija noge”. Na sve načine on i društvo prodaju nam maglu da ne vidimo njihove prave namjere. No, treba bit potpuni idiot pa ne viđet o čemu se radi. To je žal za crnogorskom teritorijom koju bi rado pripojili davno planiranoj VS ali im smetaju Crnogorci kao narod koji tu živi. Da bi prebrodili tu “prepreku” treba na sve načine dokazat da oni nijesu nikakvi Crnogorci i da nijesu nikad to ni bili već da su Srbi. A kad su Srbi, šta će nam dvije države, dovoljna nam je jedna! Najbolji metod ubjeđivanja Crnogoraca da nijesu to što jesu je odabrat najistaknutije ličnosti iz kulturne i istorijske prošlosti i dokazivat da su oni bili ostrašćeni Srbi. E kad je npr jedan Njegoš mogao biti Srbin, šta hoće jedan običan anonimni, sitni Crnogorac? U tom cilju posebno je angažovana svetosavska SPC. To ide čak do praistorije od kad ovđe navodno žive Srbi. Namjerno “zaobilaze” činjenicu da je do skoro riječ srbin značila pravoslavni vjernik, pa koriste to da nam poturaju razna dokumenta đe se tvrdi da su se ovi ili oni izjašnjavali da su Srbi. Istina , bilo je u našoj prošlosti i onih posebno značajnijih ljudi kao npr kralj Nikola, koji su iz potpuno sebičnih razloga prihvatili srpstvo. takvi su uglavnom i svi današnji terazijski Crnogorci ili kako se uobičajilo to ime-crbi.
    Dakle,Komnen bi da uređuje tuđe dvorište kao da smo svi u Crnoj Gori invalidi pa nam treba on!? U tom cilju ni slučajno neće da kaže šta stvarno želi, čak ni na srpskom kojeg odlično razumijemo, pa nam potura francuski da ga nebi razumjeli, da “da se vlasi ne dosjete”. Ali dok je Crne Gore i osviješćenih Crnogoraca kojih je stalno sve više ove njegove namjere neće proći. Odgopvor mi ne treba jer ga odlično znam!

  8. Заборавих да додам да је мој опроштај с Ловћеном, након учињеног злочина над њиме, навелико објављен у Монду од 6 децембра 1972, био управо насловљен ADIEU А UN SANCTUAIRE, Збогом једном светилишту. Чиме сам запао у још дубљу немилост Брозовг режима те ми није било пута у Југославију за пола деценије. Ево линка за оне који читају француски:
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/sanctuaire.html

  9. Господине У Пролазу, да би се ваљано дискутовало, треба имати чисте појмове. Наиме треба да знате да је здање које је Његош саградио на Ловћену било црква, храм, а самим тим светилиште са свим потребним атрибутима, као што Иван Радовић лијепо наводи у свом коментару, додајући томе Свети престо у олтару и крст на врху Капеле. А осим тога, била је посвећена Светом Петру Цетињском.
    Један од првих, много прије од мене, који је говорио о Ловћену као светој планини, био је барон фон Буријан, министар Спољних послова аустро-угарске царевине кад, у својој наредби од 16 јуна 1916 Врховној команди да се макне Његошев прах са Ловћена, каже да ће тиме Ловћен изгубити ореол светилишта… Nimbus einer Wallfahrtsstätte verlieren würde… Има пуно више о томе у мојој књизи БОРБА ЗА ЛОВЋЕН ЊЕГОШЕВ у великом поглављу Антисрпство као проклетство, што је, на жалост, ваш и вашег друштва такође случај.
    Хвала на савјету, али ја немам ни најмању намјеру да доводим у питање израз СВЕТИЛИШТЕ који сам лансирао прије више од четрдесет година у свјетској јавности у свом интервјуу највећем америчком листу ван Америкe, International Herald Tribune од 19 марта 1970, насловљеном MONTENEGRINS FIGHT to SAVE SANCTUARY, што значи Црногорци се боре за спас светилишта, са сликом Његоша и његовог храма. Што су затим други аутори сасвим природно преузели у чланцима у одбрану Ловћена који су изашли скоро на свим континентима.

  10. Srusio njih Bog i sve one koji podrzavaju ovo zlodjelo skrnavljenje Njegosevog groba i Lovcen planine!

    Ja znam za Lovcen, Njegosa, Lazara i Milosa jos iz kolijevke. Moj djed se pisao srbinom kad niko nije smio… a djeca su mu se pisali crnogorcima do skoro. Kakve su to mrcene majke koje su djecu odgajale uz price o josipu brozu?!

  11. Хвала господину Александру што је дао слику скрнављења и рушења цркве Светог Петра Цетињског 1972 године. Ми се питамо: каква је то манија величине која се усудила да бесрамно погази завет једног од највећих људи у историји рода људског? Какви су то издајници, имају ли и трунке образа, части, морала и поштења, који су пристали да разоре Ловћен и понизе Његоша да би прославили и узвисили Броза? Каквом је то болесном уму и каквој је то огреховљеној души сметала црква Светог Петра Цетињског са Христом Сведржитељем у олтару, иконама Светог Јована Владимира, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светог Стевана Пиперског и Његошевим гробом?

  12. Утолико је било страшније дићи руку на Капелу. Има стравичан призор како хеликоптер Брозове војске разбија њене зидове челичним шиљком привезаним за челично уже. Требало би да се укаже на овом линку:

  13. Празнични одпоздрав Србину-Брђанину Христос се роди! Ваистину се роди! С Рождеством Христовим!.Радо бих наставио на руском, али нијесм вичан да укуцам руска слова.
    Настављамо борбу за нашу свету ствар до побједе тим више што смо,. као брђани, горштаци ближе небу.

  14. На данашњи најрадоснији хришћански празник лепо је сетити се генијалних Његошевих стихова (вероватно најлепши стихови на српском језику икада испевани у славу Божију):
    “О преблаги, тихи учитељу,
    слатка ли је света бистра вода
    с источника твога бесмртнога!
    Од твога су св’јетлога погледа
    уплашене мраке ишчезнуле,
    од твога су хода свештенога
    богохулни срушени олтари;
    воскресењем смрт си поразио,
    небо твојом хвалом одјекује,
    земља слави свога спаситеља!”

  15. Хвала Никола, брате у Господу, наставимо да истрајавамо у правди и истини, као и до сада. Што се мене тиче, иако су прохујале силне године одкад почех борбу за спас једног од највиших олтара Српства и свијета, Његошевог храма на Ловћену, осјећам се орним да је наставим као да да сам је почео јуче. Уосталом само што ми није изашла књига Combat pour un sanctuaire, Борба за једно светилиште, која ће садржавати све што је свјетска штампа писала почетком 70-их кад водих кампању за спас свете нам планине са једним великм освртом на све што се дешавало од тада до сада. Останимо у нашем духовном саобраћању.

    1. Gospodine Komnene, svetilište može biti samo mjesto đe je sahranjen ili đe je obitavao neki sveti bogougodni čovjek. Njegoš je samo čovjek briljantnog uma, pjesnik i filozof. Stoga o Lovćenu kao svetom mjestu iliti svetilištu ne treba govoriti.
      Bilo bi korektno da, već jednom, počnete govoriti o stvarnim razlozima vašeg angažmana. Otkrijte svoje karte i kažite svoje prave ciljeve. Istomišljenicima, koji još žive u nedoumici, će te se na taj način više sviđeti a protivnici će vas, zbog vaše iskrenosti, početi uvažavati. Ovako stane stvari najmanje odgovara vama. Status ni voda titi vino ne odgovara nikome. Pogotovo vama koji ste javna ličnost i koji pretenduje da mu se ovo što sada radi, jednog dana, isplati.

  16. Мирна ти рука у Христу брате Комнене ,и још дуго овако да пишеш.Наздрављe, и на многаја љета.Живио

  17. Што више ограшује истина о Његошевој капели, као већ недјељма на порталу ИНС-а, то се више добија представа о размјерама злочина против природе, културе и цивилизације почињеног од стране комуниста на Ловћену.Па, умјесто да се чудовишни производ тог злочина одржава на силу природи, Богу и људима, треба га што прије једном за свагда уклонити, а врх Ловћена и његов Господњи храм обновити у њиховом првашњем смислу, љепоти и величанству.
    Наздравље данашњи свијетли празник Христовог рођења!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<