Feljton, 140 godina od rođenja patrijarha SPC dr Gavrila Dožića; Vodio Srbe u vrijeme velikih iuskušenja (13)!

Piše: Miljan Stanišić

Kao što smo naveli knez Pavle je prije potpisivanja Trojnog pakta imao sastanak sa patrijarhom SPC dr Gavrilom Dožićem, navodeći mu da je Njemačka za kratko vrijeme pregazila i Francusku, kao i to da ne možemo očekivati pomoć ni od Zapada niti od SSSR-a koji je sa Njemcima u paktu, pa ističe da bi svako drugo rješenje bilo necelishodno, zamolivši ga: „Da nas razumete u da pomirljivo delujete na Srpsku crkvu i narod kao celinu u pogledu primanja Pakta. Tako isto i svi episkopi u svojim eparhijama, da deliju pomirljivo na narod i da ne vode nikakvu opoziciju, prema ovom izboru Kraljevske vlade i da tako ne otežavamo i onako tešku situaciju“. Međutim, knez Pavle nije naišao na razumijevanje Patrijarha (koji je 19. marta objavio memorandum protiv Pakta), koji mu je, pored ostalog, odgovorio: „Moja je duhnost da vam otvoreno kažem: da bi pristupanje naše države Trojnom paktu i njeno opredelenje za Osovinu uništilo životnu snagu i moral našeg naroda. Pogodio bi njegova rodoljubiva osećanja i duboko uvredio njegov ponosi i njegove tradicije i ideale“, izrazivši knezu Pavlu u emotivnom i oštrom tonu spremnost „da svoj život položim, kad je u pitanju otadžbina, kao što su to u prošlosti naši predhodnici radili“. (dr Gavrilo Dožić, Memoari, str. 255)

27-martovski puč, tj. državni udar, organizovan je od grupe visokih oficira i političara „obilato potpomognutih od strane britanske tajne službe“, svjedoči V. Čerčil u listu „Daily Telegraph“ (London 03. 03. 1953.). O tome svjedoči i visoki engleski zvaničnik iz toga perioda A. Donovan, koji je govoreći o 27-martovskom puču istakao: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. jer smo mi to kupili“, navodeći pojedinačne velike novčane iznose koje su dobili uticajni pojedinci“ (dr Željko Fajfrić, Dinastija Karađorđević, Sremski Karlovci, 2012, str. 770, 782). O ključnoj ulozi Engleske u 27-martovskom puču svjedočio je i Džordž Tejlor, specijalni Čerčilov obaveštajac, koji je tokom 1940. godine u Beogradu obavio zadatak organizovanja SOE (britanske tajne obavještajne službe) i razvio mrežu uticajnih agenata. Ona je uoči samog rata pojačala svoj obavještajni rad u Jugoslaviji, izdvajajući enormna sredstva. O ključnoj ulozi Engleske u 27-martovskom državnom udaru pisali su mnogi poznati istoričari i dr., a ovdje ćemo navesti pisanje prof. dr. Mirka Kosića (inače Durmitorca), tadašnjeg poslanika Narodne radikalne stranke, koji je odbio da učestvuje u puču, a smatrao je da je 25. mart (dan zaključivanja Trojnog pakta) „mogao da bude spasonosan za Jugoslaviju“, dok je 27. mart (dan puča i poništenja Pakta) „skakanje u ambis, za tuđ račun“. On ističe (kao i neki dr. autori) da su engleski masoni na čelu sa Čerčilom, iz ličnih interesa, glavni vinovnici puča, uz pomoć jugoslovenskih uticajnih masona na vlasti i dijelu visokih oficira u vojsci, navodeći obilje novca kojeg su od njih dobili, odbacujući tezu da je puč bio narodni ustanak i izraz narodne volje“. (dr Mirko Kosić, Izdajnički imendan, Je li 27. mart 1941. godine plaćen?, Beograd, 2010, str 19-31)

Na desetogodišnjicu 27-martovskog puča 1951. godine britanski Bi-Bi-Si je o tim dešavanjima emitovao prikaz relevantnih stručnjaka, pri čemu je, pored ostalog, istaknuto: „Knez je dobro znao koliko je situacija beznadežna…Trojni pakt je prihvatio samo da dobije u vremenu i to kad nije bilo drugog izlaza da izbegne rat. U roku od nekoliko meseci mogla je svetska situacija da se izmeni, kao što se i izmenila, tako da bi Jugoslavija bila u stanju da uđe u rat na strani svojih saveznika i prijatelja i prijatelja sa izvesnim izgledom na uspeh“. (dr Đoko Slijepčević, Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata, Minhen, 1978, str. 285)

Novootkrivena dokumenta i ozbiljna istorijska istraživanja pokazala su da je knez Pavle nastojao da spasi srpski narod i Jugoslaviju ogromnih stradanja, u čemu bi uspio da nije bilo spoljnih uticaja i uplitanja, naročito Engleske, kao i njenih obaveštajnih struktura i pojedinaca u Jugoslaviji, jer je ona zbog sopstvenih interesa presudno uticala na poništavanje Trojnog pakta, pa je time gurnula srpski narod u katastrofu sa nesagledivim posledicama.

(nastaviće se)