Фељтон, 140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића: Водио Србе у вријеме великих искушења (3)

Пише: Миљан Станишић

О томе да су неоправдане оптужбе да се у избору митрополита Рашко-призренског, као и у др. случајевима, није водило рачуна да ли је кандидат из Србије, поред осталих пише и „Весник Српске Цркве“ (март 1912. г.), наводећи примјер Гаврила Дожића: „Србија је узела Гаврила Дожића, родом Морачанима, с улице, дала га у школу, чинила за њега жртве какве се не чине за обичне благодејанце у Србији, школовала га до краја“.

За разлику од званичне политике Србије, која није правила границе међу Србима, црногорска власт је протежирала своје кандидате за наведене положаје, без знања Србије, пишући Цариградској патријаршији захтјев да подржи њене кандидате: „Кад је у току прошле године отворено рашко-призренско митрополитско питање, Црна Гора је чинила кораке у патријаршији мимо Србије и без знања њеног, износећи да Црна Гора има послове и интересе у тој епархији“. („Весник Српске Цркве“, март 1912, стр. 277-287) Још првих година 20. вијека тадашњи књаз Никола је показивао аспирације Црне Горе на Метохију и да дође на престо у Призрену (у прилог томе је написао ону дивну родољубиву пјесму „Онамо, ‘намо“). Послије успјешно окончаних балканских ратова у којима је ослобођена Метохија, Црна Гора је територијално проширена за Пећ, Дечане и Ђаковицу.

Академик Зоран Лакић наводи и улогу др Гаврила Дожића у наведеном: „Својим патриотским бесједама подизао је борбени морал војника. Личном храброшћу давао је примјер свима“, истичући да је за заслуге одликован: Карађорђевом звијездом са мачевима, Орденом Св. Саве I степена са лентом, Орденом Гроба Господњег, Обилића медаљом и др. (др Зоран Лакић, н.дј., стр. 72) Ослобођењем Пећи створена је могућност за обнову Пећке патријаршије (Турски султан Мустафа III jе 13. 09. 1766 г. издао ферман о укидању Пећке патријаршије). Указом краља Николе др Гаврило Дожић је 24. новембра 1913. године постављен за митрополита Пећког. У част тога је краљ Никола приредио свечаност, на којој су присуствовали: митрополит Гаврило Дожића, митрополит Митрофан Бан, бригадир и сердар Јанко Вукотић, предсједник Владе, министри, чланови Државног савјета, великог суда и др. Краљ Никола се том приликом обратио митрополиту Дожићу и присутнима: „Високопреосвештени! Кључеви ових древних светијех и дивнијех храмова српских, које сам примио по милости Божјој из руку Моје побједоносне војске, предајем Вама са благословом Високопреосвештеног Господина Митрополита Митрофана, да у њима новом великољепном свјетлошћу скоро догорјели жижак кандила у првобитну свјетлост и снагу поджежете, да врата Мојијех храмова у Пећкој епархији српском свијету широм отварате, да се пред дверима истијех Богу за српску слогу молите и да душе погинулих за њихово ослобођење у побожности помињете.