• Наша Србија

„Фајзерова” вакцина не мења људски ДНК

5 година ‎ ИН4С

др Срђа Јанковић

Вакцинација дозама цепива које су произвеле компаније „Фајзер” и „Бионтек” почела је у Србији, а очекује се да ће ускоро бити одобрена и имунизација вакцинама које производе руска и кинеска компанија. Чини се да грађани Србије никад нису били више подељени поводом питања у коју вакцину више верују и коју би радије примили, а у јавности се готово свакога дана појављују теорије завере о томе која су цепива штетна, коме се не саветује да их добије, шта се крије иза имунизације…

У разговору за „Политику” др Срђа Јанковић, имунолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, каже да је он лично спреман да прими сваку вакцину која задовољава суштинске критеријуме делотворности и безбедности, на основу одговарајућих испитивања.

„Свака вакцина која те критеријуме задовољи више је него добродошла и биће драгоцено оруђе у борби против ове пандемије. И обратно, ниједна вакцина која поменуте критеријуме не задовољи неће бити одобрена за примену”, каже др Јанковић.

У јавности је било полемике да „Фајзерова” вакцина може да мења ДНК човека. Да ли је то тачно?

Наравно да не. Пре свега, дотична вакцина уопште не садржи ДНК, већ РНК, која може искључиво да послужи као матрица за синтезу специфичне беланчевине вируса (што је и циљ), не долазећи ни на који начин у додир са људским генима. Приче о наводном утицају вакцине на ДНК човека нису ни научно ни чињенично утемељене и одају дубоко неразумевање самих основа биологије и генетике.

А може ли да изазове аутоимуна обољења, како тврде неки стручњаци?

Иако су се о томе водиле (и повремено се и данас воде) полемике, многобројна обимна и темељна научна истраживања сведоче да вакцине не могу да изазивају аутоимунска обољења. Стога то не очекујемо ни од „Фајзерове” вакцине против ковида 19, утолико пре што се ништа слично није очитовало у клиничким студијама, на више десетина хиљада испитаника.

На друштвеним мрежама појављују се теорије појединаца који кажу да ћемо вакцинацијом бити чиповани.

Реч је о распрострањеном миту лишеном било какве реалне основе. Вакцине су у историји науке и технологије далеко старије од чипова и служе за заштиту од заразних болести. Не постоје никакви чипови који би се могли унети у организам путем вакцина, нити би такав поступак имао икаквог смисла или сврхе, да и не говоримо о томе да теза о чиповима у вакцинама подразумева веровање у рђаве намере целокупне светске научне и медицинске заједнице, што је дијаметрално супротно истини и здравом разуму.

Следећа вакцина за коју се очекује регистрација у Србији је из Русије. Каква је разлика између „Фајзеровог” цепива и руског „спутњика”?

„Фајзер – Бионтекова” вакцина није жива вакцина, док „спутњик” то јесте. Прецизније, „Фајзер – Бионтекова” вакцина садржи само рибонуклеинску киселину САРС коронавируса 2, на основу које се ствара беланчевина (антиген) вируса, а наш имуносистем ту беланчевину потом може да препозна и покрене ефикасан одговор. Вакцина „спутњик”, насупрот томе, садржи један безопасни аденовирус (у улози такозваног вектора) који су научници изменили тако да на површини испољава исту ту карактеристичну беланчевину САРС коронавируса 2, чиме се постиже исти циљ. Према досад прикупљеним подацима, и једна и друга вакцина штите од инфекције.

Колико је сигурна руска вакцина будући да није прошла кроз све фазе испитивања?

Засад се ова вакцина показала безбедном, будући да нежељене реакције које су досад забележене нису биле озбиљније природе. Разуме се, испитивања се настављају и сви ефекти вакцине помно се прате.

Шта ће донети комбинација руске и оксфордске вакцине, што је најављено ових дана?

Рационално је истраживати ту комбинацију јер су обе вакцине векторске и код обе је носач из групе аденовируса, па би се могло очекивати да се ове вакцине допуњују и међусобно потенцирају деловање. Међутим, тек треба да се види да ли ће се ово очекивање потврдити у пракси.

На чему је заснована кинеска вакцина, која се помиње као једна од оних која ће доћи у Србију? А на чему цепиво компаније „Модерна”, које је већ добило дозволу у САД?

Кинеска вакцина о којој је реч (произвођача „Синофарм”) класична је инактивирана вакцина. Реч је о САРС коронавирусу 2 који је инактивиран („убијен”) формалдехидом, уз додатак адјуванса (састојка који покреће и поспешује имунски одговор) какав се одраније користи у многим вакцинама. Вакцина коју производи „Модерна”, насупрот томе, спада у РНК вакцине, слично „Фајзер – Бионтековој” вакцини.

Да ли постоје особе које не би смеле да приме вакцину против ковида?

Контраиндикације за живе вакцине обухватају знатније ослабљен имунитет, трудноћу и терапију имуносупресивним лековима, док за вакцине које нису живе ове контраиндикације не важе. Свака вакцина има и своје посебне контраиндикације (на пример, преосетљивост на неку од компоненти). Деца и труднице се до даљег такође неће вакцинисати, јер вакцина у овим групама још није испитана, што не значи да и код њих не би била безбедна. Неће бити вакцинисане, бар не засад, ни особе код којих постоји уопштена склоност тешким алергијским реакцијама, као што је анафилактички шок.

У ком размаку се примају дозе и колико дуго траје заштита против ковида?

Одговор на први део питања зависи од тога о којој је вакцини реч, док на други део питања још увек није могуће одговорити, јер напросто није прошло довољно времена. Ипак, на основу посредних показатеља очекујемо да имунитет након вакцинације траје више месеци или година.

На који начин људе можете да убедите да су вакцине сигурне будући да антиваксери апелују да се то не ради? Истраживање је показало да би само 20 одсто људи у овом тренутку примило вакцину.

Истина је да постоје особе, па и организоване групе, које се, из различитих разлога, категорички противе вакцинацији. Два су главна правца деловања да би се јавност уверила да је вакцинација безбедна и преко потребна: рационална анализа добробити и ризика од вакцина је свакако важна, али је подједнако важна изградња поверења у науку, научну медицину, здравствене раднике и здравствени систем. По мом мишљењу, пресудна је добра комуникација у четвороуглу који чине научници, лекари, медији и јавност.

Колико људи у Србији треба да се вакцинише да би смо се „решили” короне?

Засад је преурањено да говоримо о елиминацији САРС коронавируса 2 у нашој земљи (или у свету), али свакако да значајан обухват становништва вакцинацијом помаже у успоравању преношења заразе. Процењује се да је праг колективног имунитета изнад којег се ова зараза тешко преноси у некој заједници око 70 одсто. Разуме се, то обухвата и вакцинисане особе и оне које у прележале ковид 19, под условом да је код њих дошло до дугорочно заштитног имунског одговора. Веома смо далеко од тог прага тренутно, али ћемо му се постепено приближавати како вакцинација буде напредовала.

Када очекујете да можемо да се изборимо са овом до сада највећом пошасти 21. века?

Није могуће дати прецизан одговор, али је очекивање већине стручњака да ће током наредне, 2021. године, посебно од пролећа надаље, пандемија ковида 19 постепено почети да јењава и да ће наредни таласи бити све слабији. Остаје да се томе надамо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: