Eвропски жиг географског порекла и за производе из Србије
(Фото Д. Јевремовић)
Ни у години пандемије земље Европске уније нису престале да раде на регистрацији производа с географским пореклом у заједничку европску базу. То је још један показатељ да храна с посебном ознаком доноси већи профит произвођачима али и тим земљама.
Само у 2020. у посебан регистар ЕУ уписано је више од 30 производа с географским пореклом, од чега је Хрватска успела да се избори за жиг чак четири локална производа, а последњи је рударска греблица – аутохтони слани колач. Италија је добила географску ознаку за 11 производа а прилично активне у овом послу биле су и Грчка и Кипар.
Како је за „Политику” речено у Министарству пољопривреде, Србија, која до сада није уписала ниједан производ на нивоу уније, конкурисаће у трећем кварталу ове године за три производа, убрзо по усвајању закона о шемама квалитета пољопривредних и прехрамбених производа.
– Нацрт тог закона је завршен и потпуно усаглашен са прописима ЕУ. У складу с програмом владе, требало би да се нађе пред посланицима у трећем кварталу ове године – казао је за наш лист Бранислав Ракетић, руководилац групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде. Подсетио је да Србија већ има завршене три спецификације за – ариљску малину, фрушкогорски липов мед и пиротски качкаваљ. У међувремену, било је незваничних консултација са Европском комисијом и није било замерки. Он очекује да ће од момента конкурисања, до уписа тих производа у „Службени гласник” ЕУ проћи од шест до осам месеци.
Ракетић је додао да би три прва производа које ће Србија кандидовати, утрти пут и другим попут сремског кулена, футошког купуса, лесковачког ајвара и осталих који имају добру шансу да региструју географску ознаку и у ЕУ.
– Посебно је интересантан сектор производа од млека. Рецимо, сиреви из Сјенице или из Хомоља који сигурно могу да дају додату вредност. Суштина је да од заштите корист првенствено имају произвођачи. Али и да те производе имамо на тржишту, да их што више промовишемо и на тај начин већи број њих уђе у систем заштите порекла – нагласио је наш саговорник.
Према анализи коју је својевремено урадио Центар за европске политике (ЦЕП), бројни економски показатељи упућују да регистровање симбола квалитета као што су заштићено име порекла, географска ознака и гарантовано традиционални специјалитет обично доводе до повећане способности произвођача да се надмећу на тржишту.
