Evropski lideri zabrinuti: Izjave Trampa protiv NATO-a mogle bi postati zvanična politika SAD-a

Evropski lideri izrazili su zabrinutost jer bi izjave novog američkog predsednika Donalda Trampa protiv NATO-a mogle bi postati zvanična politika SAD-a.

U nedelju veče, nakon što su lideri Evrope proveli veći deo sedmice pokušavajući da pogode obim prezira Donalda Trumpa prema NATO savezu, Jens Stoltenberg, generi sekretar NATO-a, podsetio je Trampa kolika je cena Alijanse, navodi Tajm (Time).

Cenu Alijanse on nije kazao u novcu već u životima evropskih vojnika, kojih je više od 1.000 umrlo boreći se zajedno sa američkim snagama u Avganistanu. Kao što je Stoltenberg napisao u posmatraču tokom nedelje sećanja: „Danas od svih dana, mi ih sećamo.“

„To je bila neobično emotivna izjava čoveka koji je poznatiji po birookratskim floskulama, i to je pokazalo koliko su Evropljani postali nestrpljivi u pogledu američke posvećenosti njihovoj odbrani. Imaju dobar razlog da budu“, navodi ovaj  medij.

Tokom njegove predsedničke kampanje, Tramp je predložio da najmoćniji vojni savez na svetu treba da se vodi kao šeme osiguranja ili reketa za zaštitu. U tipičnoj primedbi povodom tog pitanja on je rekao da saveznici koji ne nadoknađuju adekvatno SAD za troškove odbrane trebaju očekivati da im se kaže, „Čestitam, vi ćete se i sami braniti.“

Niko ne može reći sa sigurnošću šta bi to značilo u praksi. Tajm podseća da je on u više navrata nazvao NATO zastarelim, te da je očigledan njegov prezir prema ideji uzajamne odbrane.

Mnoge frustracije se već pokazuju. Čak i evropski obično oprezni i nenametljiv zvaničnici su počeli da upozoravaju da bi NATO mogao da se podeli na pola.

„Moguće je da bi Trampovi politički prioriteti mogli da povedu Ameriku daleko od prioriteta evropskih osnovnih principa ili interesa,“ kazala je Federika Mogerini, visoki funkcioner Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku. „U tom slučaju Brisel, kao i sve evropske prestonice, moraju da odluče svoje spoljnopolitičke prioritete nezavisno od onoga što se dešava u Vašingtonu.“

Evropska vojska ili pomirenje sa Moskvom

Jedna od opcija bi bila da Evropa stvori alternativu NATO-u, najverovatnije pod okriljem jedne vojske EU. Ali izgleda da za tako nešto nema političke volje, navodi Tajm.

Dalder, koji je sada na čelu Saveta za Globalne Afere- Čikago, vidi nekoliko opcija za evropske zemlje koje počinju da se osećaju kao da NATO više nema leđa. Istočnoevropske zemlje poput Poljske i baltičkih država, koje su najviše ugrožene na vojne pretnje iz Rusije, mogle bi biti primorane da razmotre politiku smirivanja ili čak savez sa Moskvom.

Oba ova opcija može da dovede do katastrofe jer bi, kako navodi ovaj medij, mogla ostaviti SAD sa mnogo manje saveznika. 

Stoltenberg je ovaj put igrao na kartu života evropskih vojnika koji su poginuli u misijama NATO. Izgubljene živote na strani civila nije pominjao.

„Znam iz brojnih razgovora sa našim evropskim susedima kako ih iritiraju ove primjedbe u vezi NATO-a i NATO-partnera“, rekao je Frank-Valter Štajnmajer, nemački ministar inostranih poslova.

Bile one odgovravarajuće ili ne, ove bi primjedbe uskoro mogle postati zvanična politika SAD-a, podsjetio je Štajnmajer.