Evropska unija protiv ’’Gasproma’’: U lavirintima energetske politike

’’Savremena geopolitika – …to je goblen. Ako negde povučete za neku neku nit, promeniće se potka na čitavom svetskom ćilimu. Ponekad te promene bivaju ozbiljnije nego što se čini na prvi pogled’’. Ova misao francuskog pisca Maksima Šatama iz knjige ’’Lavirinti haosa’’, koncentrovano i jasno izražava suštinu borbe koja se rasplamsava na energetskim tržištima. Energetika je jedan od važnijih faktora svetske politike zbog čega se krupni igrači na tom polju pojavljuju kao neposredni akteri pravih geopolitičkih bitaka. Savremena Rusija, kao ’’velika energetska država’’ spada u tu grupu.

Godina koja je na izmaku, za ruske energetske kompanije bila je više nego uspešna. Dovoljno je prisetiti se ugovora između Rosnjefta i  CNPC o isporuci 365 miliona tona nafte Kini u periodu od 25 godina, koji se procenjuje na 270 milijardi dolara, ili ugovora između Rosnjefta i GNKAR sa perspektivom od 15-20 godina. Predsednik Azerbejdžana I. Alijev, veoma precizno je označio vektor razvoja naših zemalja: ’’Mi smo usmereni na odlučnu saradnju, na učvršćivanje sadejstva sa Rusijom’’. Ovome treba dodati i početak izgradnje kopnenih delova gasovoda ’’Južni tok’’ (JT) u Bugarskoj (31. oktorba 2013. godine) i Srbiji (24. novenbra 2013. godine). To ni izbliza nije potpun spisak ruskih projekata.

Ovakve aktivnosti nisu mogle da prođu nezapaženo kod ruskih konkurenata.

Na fonu događaja u Ukrajini, pitanje energetike postaje  danas posebno aktuelno jer na najneposredniji način dotiče ruske nacionalne interese. Reč je o tome što se upravo ’’ukrajinska karta’’ pokazala kao adut u sudbini glavnog ruskog energetskog projekta na evropskom pravcu – gasovoda JT. Otkazivanje zvaničnog Kijeva da potpiše saglasnost o pridruživanju sa Evropskom unijom kao i aktivizacija diskusije o mogućem pristupanju Ukrajine Carinskom savezu, prinudili su geopolitičke protivnike Rusije, ne samo da još jednom proigraju scenario ’’šarene revolucije’’, već i da pređu u otovreni napad na energetskom frontu.

Geopolitički uspesi Rusije  izazvali su novi talas borbe koji se rasplamsava oko JT. Maske su poskidane: od diplomatskih nagoveštaja i preporuka, evropski činovnici su prešli na otvoreni diktat – Brisel zahteva (!) od ’’Gasproma’’ da preispita ugovore o izgradnji gasovoda.

Taj zahtev, koji je objavio direktor sektora za unutrašnje energetsko tržište Evrokomisije, K.D. Borhardt, tiče se učesnika projekta po čijoj teritoriji treba da prođe gasovod: Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija i Hrvatska. Izjava Evropske unije tog tipa, veoma je daleko od konstruktivnog dijaloga, o kome tako vole da govore Evropljni. Naprotiv – mnogo je bliža pretnji i uceni.

Tokom konferencije ’’Južni tok: evolucija gasovoda’’, koja je održana u Evroparlamentu 4. decembra 2013. godine, Borhardt je direktno izjavio: ’’Ako Rusija sama ne raskine ugovore koji su postali nezakoniti, to će umesto nje učiniti zemlje Evropske unije. Pri tome, Evropska unija ima načine i sredstva pomoću kojih će obavezati druge članice ugovora s Moskvom da raskinu saglasnost’’.

Evropska unija obrazlaže ovaj zahtev time što međudržavni ugovori Moskve i ovih zemalja tobože nemaju pravnu snagu. Shodno logici evročinovnika, pravnu snagu međudržavnim dokumentima ne daju vlade i parlamenti pojedinačnih zemalja, već norme Trećeg energetskog paketa (TEP).  Upućivanje na norme TEP, samo po sebi dokazuje odsustvo nacionalnog suvereniteta evropskih zemalja.

Ipak, ostavimo za sada to pitanje po strani. Za nas je danas važno to što, saglasno TEP, dostavljači gasa ne mogu da poseduju gasovod. Grubo govoreći – neka “Gasprom“ izgradi gasovod, a kakvim gasom će da ga popunjava i po kojoj ceni – to više njije njegova stvar. Kamen spoticanja za EU upravo je pitanje cene gasa. Brisel nije zadovoljan time što, saglasno postojećim sporazumima, “Gasprom“, ne samo da je vlasnik cevi, nego će određivati i tarife za gorivo, što ga stavlja u poziciju monopoliste na energetskom tržištu. Otuda i težnja EU da, sa jedne strane, čvršće priveže treće strane za JT, a sa druge, da formira ’’nezavisnog’’ upravljača koji će određivati cenu plavog goriva.

Pri tome, na nivou EU čak i ne pomišljaju na činjenicu da potpisani ugovori odgovaraju interesima konkretnih država. To je očigledno jer da nije tako, ni predsednici, ni premijeri, ni parlamenti zemalja-učesnica, nikada ne bi stavili svoje potpise na dokumenta, neophodna za realizaciju projekta.

Ispada veoma čudna situacija: to što odgovara nacionalnim interesima konkretnih država, što je povoljno za ekonomiju Bugarske, Srbije, Slovenije i dr., postaje ’’opasno’’ za EU. Čije onda interese štiti Brisel? Interese zemalja-učesnica Unije ili nadnacionalnih i njima pripojenih transnacionalnih institucija i spoljnih energetskih igrača – pre svega SAD i Katara? Lično za mene – odgovor na to pitanje je veoma jasan. Ipak, odsustvo punog suvereniteta zemalja-članica EU, primorava ih da poštuju zahteve Brisela.

Opšti odnos prema situaciji oko JT, koji danas preovladava u zemljama koje učestvuju u projektu, najbolje je izrazila ministarka za energetiku Srbije, Zorana Mihajlović: ’’Mi smo za ’’Južni tok’’, ali Srbija je suviše mala zemlja da bi uticala na energetsku politiku. Moskva prvo treba da se dogovori s Briselom, a zatim sa nama’’.

Uzgred, upravo posle briselskog ultimatuma ’’Gaspromu’’, oprezniju poziciju zauzela je i Slovenija. Tokom pregovora s D. Medvedevim, koji su održani u Moskvi 10 decembra, slovenačka premijerka A. Bratušek, bukvalno je ponovila reči Mihajlovićeve: ’’Za Sloveniju, ’’Južni tok’’ predstavlja važan projekat ali republika mora da poštuje zakone Evropske unije… Ja sam uverena da će svi problemi biti rešavani na dva koloseka – zemlje-članice EU u okviru EU, i drugi kolosek – to je Rusija – EU, odnosno, Brisel – Moskva’’. Drugim rečima, za politička rukovodstva zemalja – članica ili onih koje su se opredelile za ulazak u EU, odnosi sa Moskvom ne mogu biti prioritetni. Mora se sačekati odobrenje iz Brisela. 

Pritisak na ’’Gasprom’’ je bez presedana. Na fonu pravog trovanja situacije oko projekta, u mesnim sredstvima javnog informisanja u Briselu, neprestano se ponavlja: ’’Južni tok’’ ne može da radi na osnovu starih ugovora’’. Pri tome, evročinovnici čak i ne žele da čuju da je strategijski zadatak Rusije – ’’stvaranje opšteevropskog energetskog prostora s integrisanom mrežnom infrastrukturom i otvorenim, transparentnim, efikasnim i konkurentskim tržištima’’, sposobnim da obezbede energetsku bezbednost i Rusije i EU.Upravo o tome je govorio, tokom konferencije u Evropskom parlamentu, zamenik ministra energetike Rusije, A. Janovski. To neprestano ističu, ne samo rukovodioci ’’Gasproma’’, već i predsednik Rusije, V. Putin.

Ovde nije suvišno podsetiti Evropljane na tradiciju demokratije o kojoj tako vole da govore, ali ne žele da žive po njenim normama. Radi se o tome da većina građana Jugoistočne Evrope nije na pozicijama Evropske komisije. Prema rezultatima britanske (uočite, ne ruske) istraživačke agencije World Thinks, 59% stanovništva zemalja – učesnica podržava izgradnju JT, a oko 58% misli da prednosti previšuju nedostatke. Istraživanje je, takođe, pokazalo da ključna zainteresovana lica, uključujući naučnike, političare, državne službenike i predstavnike biznis struktura, pretpostavljaju da će JT omogućiti diverzifikaciju isporuka i povećati bezbednost.

 Ipak, javno mnjenje za Brisel ne znači ništa. Evrokomesar za energetiku, G. Etinger, već je uputio gore navedene zahteve ministru energetike Ruske Federacije, A. Novaku.

A šta je sa Rusijom? U Ministarstvu energetike su uvereni da nikakvog prekida ugovora po pitanju JT neće biti. Kao prvo, zakon ne može imati retroaktivno dejstvo, a većina ugovora je zaključena još 2008. godine, to jest, pre stupanja na snagu normi Trećeg energetskog paketa. Štaviše, po rečima A. Jankovskog: ’’međudržavni ugovori koji su bili zaključeni sa drugim državama povodom JT, pravno su iznad ostalih zakona EU’’

Kao drugo, po rečima zamenika predsednika ’’gasproma’’, A. Medvedeva, koncern je već pronašao kupce za ceo pretpostavljeni obim gasa od 63 milijarde kubnih metara godišnje, tako da ne postoji sila koja bi zaustavila izgradnju ’’Južnog toka’’.

Kao treće, JT – to je jedan od najekonomičnijih projekata za jug Evrope što je vezano, ne samo za neprekidnost isporuke gasa, već i za dotok investicija, stvaranje novih radnih mesta, aktivizaciju finansijsko-bankovne sfere zemalja uključenih u realizaciju projekta.

Kao četvrto, kao što je više puta isticao ruski ministar spoljnih poslova, S. Lavrov: ’’TEP protivreči sporazumu Rusije i EU’’, pre svega u delu stimulisanja i zaštite investicija. Ovde se treba prisetiti i mišljenja premijera D. Medvedeva o tome što TEP protivreči normama STO jer pravi diskriminaciju ruskih kompanija na evropskom tržištu. Ako EU prema ’’Gaspromu’’ preduzme sudsku istragu u vezi neispunjavanja normi TEP, ruska strana može da odgovori simetrično. Kao što je već izjavio minista ekonomskog razvoja RF, A. Uljukajev: ’’Rusija sprema tužbu protiv EU zbog ograničenja koja je doneo ozloglašeni Treći energopaket… Mi smo spremni da pokrenemo proces i da formalno iskažemo naše zahteve u odnosu na TEP, po svim elementima energetskog usaglašavanja’’.

Najvažnije je, a ja sam ubeđena u to, da ne treba Rusija da se brine zbog izgradnje gasovoda, već Evropa. Pretpostavimo scenario koji je najneprijatniji za rusku stranu – zamrzava se izgradnja JT a zatim se sve otkazuje. Kakvi će biti gubici za rusku stranu? To su finansijski i reputacijski troškovi i neostvaren profit, ali to nije fatalno za ekonomiju zemlje. Danas, kada JT ne radi, godišnji prihod “Gasproma“ može se porediti sa BDP Ukrajine. Taj koncern i dalje ostaje kao najveći poreski obveznik zemlje. Ne treba čak ni napominjati da ruske energetske kompanije sve aktivnije rade sa zemljama ATR, šireći stara i formirajući nova tržišta. Na taj način: sa JT ili bez njega – Rusija ima ogromne mogućnosti i perspektive.

Za Evropu, otkazivanje od ruskog projekta može da se prevrati u niz energetskih i političkih kriza. Ovo tim više jer je prvo upozorenje već došlo iz Bugarske, februara 2013. godine. Ovome treba dodati i faktor Ukrajine. Njeno stupanje u carinski savez može da dovede do kardinalnog preispitivanja ruske energetske politike. Na taj način, evročinovnici mogu da ispadnu veoma kratkovidi. Imajući u vidu činjenicu da potražnja prirodnog gasa u Evropi može da poraste za 25%  od čega je 80% iz uvoza, nije dobro svađati se sa “Gaspromom“ već izgrađivati konstruktivni dijalog za koji je ruska strana uvek spremna.

Godina koja je na izmaku, najavila je svu složenost i zamršenost lavirinata svetske energetike i ponovo je pokazala tesnu vezu između velike ekonomije i velike politike. Rešavanje svih problema oko ’’Južnog toka’’, završiće se već 2014. godine. U krajnjem slučaju,  januara 2015. godine, kada stupa na snagu Treći enetgopaket, perspektiva projekta biće konačno određena. Rusija je uputila predloge izmena TEP evrokomesarima. Mi smo spremni za dijalog. Da li je spremna i Evropska unija? Sačekajmo odgovor.