Evropska komisija pokrenula postupak za sankcije Hrvatskoj

Evropska komisija je danas pokrenula postupak za uvodjenje sankcija Hrvatskoj zato što se oglušila o zahteve EU da povuče zakon kojim je zaobišla evropski nalog za hapšenje u slučaju zahteva Nemačke da joj izruči Josipa Perkovića, osumnjičenog da je u vreme bivše Jugoslavije bio upleten u ubistvo hrvatskog disidenta Stejana Djurekovića.

To je saopštila predstavnica za štampu EK Pia Arenhilde-Nilsen koja je navela da se stavlja na snagu „zaštitna klauzula“ za poštovanje odredbi pravosudja i unutrašnjih poslova EU, uključujući evropski nalog za hapšenje koji moraju ispoštovati sve članice EU.

A što znači, kako je rečeno, da će biti preduzete „odgovarajuće mere“ ako vlada u Zagrebu ne bude ukinula sporni zakon, čijim je izglasavanjem prekršen sporazum o članstvu EU-Hrvatska.

Evropska komisija je od zemalja članica zatražila mišljenje o tome koje bi mere trebalo preduzeti protiv Hrvatke i odluka će se znati u roku od deset dana, a u izvorima EU se navodi da bi mogla biti stavljena zabrana na dodelu dodatnih 80 miliona evra Zagrebu za pripremu ulaska Hrvatske u „šengenski“ prostor bez granica unutar EU.

To je posredno potvrdila i Mina Andreeva, portparolka Evropske komesarke za pravosudje Vivijan Reding, objasnivši da bi Hrvatskoj moglo biti uveden „pojačan nadzor“ nad sprovodjenjem EU odredbi o pravosudju i unutrašnjim poslovima, uključujući namensko trošenje fondova EU za te sektore i pripremu neke zemlje za ugradjivanje u „šengenski“ prostor.

Hrvatska je za tu svrhu već dobila 40 miliona evra, a bilo je predviđeno da joj se dodeli još 80 miliona evra.

Sada penzionisani Josip Perković, koji je u vreme ubistva odbeglog direktora firme INA Djurekovića u Nemačkoj, bio jedan od šefova državne bezbednosti UDBA u Hrvatskoj, posle nezavisnosti Hrvatske postao je rukovodlac tajnih službi u vlasti Franje Tuđmana.

Perkovićev sin je sada savetnik za bezbednost hrvatskog predsednika Ive Josipovića.

Hrvatska je samo tri dana pre nego što će stupiti u članstvo EU, u julu ove godine, usvojila zakon kojim primenu evropskog naloga za hapšenje koji moraju poštovati sve članice, stavlja van snage pre avgusta 2002. godine, čime je prekršila ono što je potpisala u sporazumu o članstvu.

Portparolka Andreeva je prethodno ukazala na to da je „ovde reč o izigravanju poverenja, jer ako stvarate prostor bez branice u EU onda morate zajamčiti da zločini počinjenih u jednoj članici ne smeju ostati nekažnjeni“.

0