Евролига заказала састанак са домаћим лигама: Договор, балони, распад система…

Да ли је на помолу велики заокрет, да ли се европска кошарка сели у балоне и да ли пандемија може да доведе до уједињења или тоталног распада система који данас познајемо, биће много јасније после 5. новембра за када је Евролига заказала састанак и на њега позвала представнике националних лига.

Вирус ковид-19 са собом је донео много мука. Страх од заразе и ефеката по здравље, празне трибине, рестрикције путовања и велике ударе на буџете. Прошла сезона је прекинута у марту. Прво је то учинила НБА лига, одмах после првог позитивног играча. А одмах затим и сви остали су стали.

НБА, Шпанци, Немци, Израелци и Лига шампиона под покровитељством ФИБА, своја првенства завршили су у балону и показали како и поред пандемије, може да се игра и ризик за заразу сведе на минимум. Већина осталих лига, међу којима и европске, ипак су се одлучиле да свирају крај и окрену се организацији наредне.

Лето је донело много отворених питања. Сви су били сагласни да кошарка мора да се игра, или јој се не пише добро. Мудри су тада саветовали да то значи и да сви кључни играчи на европском тржишту (ФИБА, национални шампионати и Евролига), морају да седну за исти сто и направе план. Да ли су то балони или нешто друго, није ни битно. Али да сви морају да раде у интересу кошарке.

Ипак, уместо тога, чини се да је јаз постао још већи. Томе сведочи и последња жалба УЛЕБ (удружење европских националних лига) Европској комисији против ЕКА. Јер…

Евролига је наставила, може се рећи и бахато, по своме, са истим бројем утакмица, дуплим програмима, уз то смишљајући протоколе који су били засновани искључиво на бизнису и жељи да се сезона одржи и као такви били су осуђени на пропаст. Што се каснијим модификацијама показало тачним. Националне лиге су веровале да ће без проблема са границама успети некако да се организују, а ФИБА је смањила број утакмица и променила формат, првобитно квалификација за Лигу шампиона које су одржане у „балонима“, а онда и целе сезоне.

Али сада, после само месец дана, јасно је да су се сви преварили. Евролига и Еврокуп из кола у коло имају све више одложених утакмица, ФИБА такмичење доживљава сличну судбину, а готово исто пролазе и национални шампионати, пошто ковид-19, не познаје границе. Са доласком хладнијег времена се још више захуктао, а неке земље су већ приморане на потпуно затварање. И шта сад?!

Евролига је очигледно схватила да мора да направи заокрет, а шта год да је смислила (логично би било опцију играња у балонима), то подразумева промену календара и договор са националним лигама. Са истим оним лигама које годинама не поштује и гура их на маргину, укидајући им пролазност ка европској елити.

При томе, поново прескаче ФИБА, која преко савеза има и даље веома јак утицај на већину лига, наравно користећи бахатост Евролиге да тај утицај још више ојача.

Интерес кошарке је да до неког договора дође. Али да ли је и под којим околностима то могуће. Евролига ће поново покушати да наметне свој став и идеје. А ако не успе, имаће само два пута, да настави као до сада, што у овим епидемиолошким условима делује немогуће или да стави клубове у позицију да морају да бирају између домаћих шампионата и Европе. Код неких би то прошло, али код многих сигурно не би и то је оно што Евролигу ставља у позицију од које се одвикла, а то је да поштује другу страну.

Како ће та „друга страна“, у овом случају национални шампионати, реаговати, тешко је рећи. Питање је да ли хоће, али и да ли могу да праве промене календара или иду у не тако јефтине балоне. Као што је и питање како ће ФИБА реаговати са својим утицајем и прозорима, који су, како се може чути такође неизвесни, иако су планирани за балоне.

Све у свему, закључак је јасан. Договор је потребан и сигурно могућ, али само под условом да се мисли на интерес свих. Не само краткорочни, већ на дуже стазе.

А, Евролига је ту прва на потезу. Састанак је заказала, али са каквим идејама, то тек треба да се види. Од тога ће зависити и реакција националних шампионата и ФИБА који ће такође морати да покажу жељу за договором. Што не би смело да се доведе у питање, ако друга страна покаже да је грешила и спремност да то промени.

У супротном, европску кошарку чека тешка и неизвесна борба за короном. Борба коју би лако могла да изгуби. А онда ће најмање бити важно ко је за то крив!

Мада, можда корона и донесе нешто добро европској кошарци. Можда их доведе за исти сто. За почетак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: