Ево ме, смрти (Владици Атанасију)
Невена Милосављевић
Невена Милосављевић
Ево ме, смрти, животе вечни!
Сада о себи, јашта, све знам,
а у мени још гори жизни плам;
Ходим, ходим, уз лестве, горе,
ал’ вуку ме лавре, ветар и море…
Коме хитам, а кога остављам,
чији ме то озго сазива глед?
– Ходи, чедо, на те је сад ред!
У тај ма’, ко зденац из чемпреса
раскрилише се врата свих Небеса,
на њим’ стоји Отац, подно славолука
и Његова пружена бесамртна рука.
Ходим, ходим, да се опет родим!
Jedan je nas Vladika Atanasije,bio,bice i ostaje.Lepa pjesma,zasluzio je on to.
Царство му Небеско!
Без упитника, некако побегоше…
Предивна песма , дубока ….верујућа душа овако нешто може да осети и напише.
До суза лепо !????
Хвала Вам!
Принцеза и вила са Космета!
Хвала пуно.
Prelijepo, svaka cast
Хвала пуно