• Политика

Епидемија еболе у западној Африци до сада најсмртоноснија

11 година ‎ ИН4С

Епидемија еболе у Гвинеји, Либерији и Сијери Леоне најсмртоноснија је откако је та болест откривена 1976. године, са 635 заражених и 367 умрлих, а процјењује се да би могла и најдуже да траје будући да је погодила неке од најсиромашнијих земаља на свету, преноси Бета.

Свјетска здравствена организација је саопштила да постоји ,,хитна потреба” за прекограничном координисаном борбом против еболе, и заказала је за 1. јул у Акри, главном граду Гане, скуп на којем ће се појавити представници три западноафричке земље које су погођене епидемијом, као и земаља које су раније имале проблема са еболом.

Од ове смртоносне болести нема лека. Ебола има период инкубације од два до 21 дана; почиње грозницом и умором, онда крећу главобоље, повраћања и незаустављиви проливи а напослијетку долазе вишеструка отказивања органа и изузетно обилна унутрашња крварења.

Амерички центар за контролу заразних болести сматра да болест стиже до људи највјероватније преко дивљих животиња које су се инфицирале. Најозбиљнији кандидати за преношење еболе су велики љиљци.

Стопа смртности од еболе је већа од 50 одсто, а лијечење се углавном састоји од спрјечавања пацијента да не дехидрира, онда кад болест узме маха.

За борбу против еболе, то јест спрјечавање њеног ширења потребно је образовати људе у погледу начина заштите и изоловања болесних и мртвих од здравих, будући да су и лешеви заразни. Такође је потребно установити са киме је све заражени дошао у контакт, како би и они били изоловани.

Тренутно највише заражених и мртвих од еболе има у Гвинеји, гдје је 21. марта забиљежен први случај. Отада је пријављено 396 заражених и 280 преминулих. Болест је, типично за њу, кренула да се шири из забачених руралних крајева и дошла је до главног града Конакрија.

У Гвинеји се становништву објашњава преко радија и телевизије како да се заштите од болести и да одмах оду у болницу ако се разболе. Један од главних циљева едукације је упућивање људи да лешеве жртава никако не перу, што је овдје обичај са мртвима, јер ће тако да се заразе.

У Либерији се болест појавила 30. марта, убрзо пошто је детектована у сусједној Гвинеји. Отада је у овој малој земљи 63 људи обољело а 41 је умрло. Грађанима Либерије је забрањено да сахрањују мртве прије но што умрли буду тестирани на вирус.

У Сијери Леоне ебола је откривена крајем маја, када је постојала велика нада да ће се епидемија у Гвинији и Либерији стишати. У међувремену, вирус је напао становништво у најмање двије области Сијере Леоне, и тамо има 176 заражених и најмање 46 мртвих.

Велики проблем са борбом против еболе у овој земљи јесте увјерење народа да је ова болест ,,ђавоља работа”. Тако су недавно у једном селу житељи спалили центар за борбу против еболе, страхујући да лијекови против еболе заправо узрокују ту болест.

Министарство здравља Сијере Леоне се жали да заражени бјеже из болнице и крију се и упозорава становништво да пружање уточишта таквима представља кривично дјело.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: