Enciklopedija ,,Nebeske heroine sveta“ biće prikazana 10. decembra u Nišu

Za sajt Srpska istorija govori profesorka Radmila Tonković, prva žena – vazduhoplovni novinar i prva žena-vazduhoplovni urednik na Balkanu u časopisima – “Aeromagazin”, “Naša krila” i “Moma-Glasnik”, a kao spisatelj, novinar, publicista i prevodilac piše i objavljuje u mnogim časopisima u zemlji i inostranstvu i član je “Udruženja novinara Srbije” i “Međunarodnog Udruženja slovenskih novinara” i dobitnik je Diplome i Zlatne medalje Saveza novinara Rusije.

– Radmila, Niš će 10. decembra (18č) imati priliku da Vas ugosti u Domu vojske, da li ste bili do sada u Nišu?

Da, više puta sam boravila u herojskom i slobodarskom istorijskom gradu Nišu, najčešće službeno na aerodromima – vojnom i civilnom, kod mojih dragih vazduhoplovaca, civilnih i vojnih i u legendarnoj herojskoj elitnoj 63. padobranskoj brigadi, u kojoj sam izvela svoj prvi padobranski skok, i to kao novinar dobrovoljno/prisilno…

U Nišu sam imala i divnu promociju moje knjige prošle godine u organizaciji „Kola srpskih sestara“, pa se nadam, da će i naša promocija 10. decembra biti uspešna i na radost svih gostiju u Domu Vojske, jer su ovu promociju tražili upravo prijatelji sa vojnog aerodroma i mnogo se radujem veoma verovatnom prisustvu generala-potpukovnika Milosava Simovića, za koga smatram da je jedinstven na ovim našim prostorima, i kao komandant, i kao orator, i kao profesionalac.

– Vi ste autor dela ,,NEBESKE HEROINE SVETA“, to je jedinstvena enciklopedija u svetu na temu letenja i ulozi žena u avijaciji, knjiga koja dostiže svoj vrhunac. Koliko ste do sada imali promocija i gde?

Moju knjigu NEBESKE HEROINE SVETA pisala sam i sakupljala graću putujući po celom svetu punih 10 godina i ona je do sada imala 54 promocije u 12 država sveta – u Rusiji, Srbiji, Grčkoj, Kipru, Slovačkoj, Češkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Libanu, Velikoj Britaniji, Republici Srpskoj i Srpskoj Sparti – Crnoj Gori. Ja sam presrećna, jer je ova enciklopedija moje životno delo, koje je februara ove godine uvrštena u Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu, na njihov zahtev, te proglašena za najbolje delo za prošlu godinu. U FAI (Međunarodna vazduhoplovna federacija) u Ženevi knjiga je proglašena za jedinstvenu enciklopediju u svetu na temu avijacije i uloge žena u vazduhoplovstvu; a u Rusiji je kao udžbenik uvrštena u vazduhoplovne akademije za školovanje pilota i inženjera, što je zaista ogroman uspeh i velika čast.

– Knjiga se prvo pojavila na ruskom jeziku?

Moram da istaknem, da su Rusi prvi prepoznali vrednost i kvalitet ove knjige i tražili je na ruskom jeziku, tako da sam ja sama prevela knjigu i ona se najpre pojavila na ruskom jeziku, pa sam ja onda brzo rešila da knjigu štampam i na srpskom jeziku i sve sam sama finansirala. Naravno, knjigu na ruskom je finansirala ruska država i to nam sve govori o ozbiljnosti države i njenog vazduhoplovstva!

– Recite nam nešto više o knjizi i koji detalj biste nam izdvojili kao zanimljiv?

Knjigu sam pisala 10 godina i putujući po celom svetu sakupila 1700 raritetnih fotografija i 2000 biografija mojih nebeskih heroina, koje su mi svaku moju priču autorizovale ili lično, ili su to uradili njihovi potomci, što ovu knjigu i čini važnom i jedinstvenom. Međutim, moja knjiga nije feministička, jer se u njoj nalaze i svi istorijski važni za avijaciju muškarci, koji su moje heroine učili da lete, koji su gradili aerodrome i konstruisali za njih letelice. Mnogo zanimljivih i značajnih detalja se nalazi u knjizi, koji nisu poznati čitalačkoj publici i koji su čak bili nepoznati u zemljama kuda sam putovala po materijal i podatke, mnoge od njih sam ja saopštavala arhivama i bibliotekama širom sveta. Neka ti podaci ostanu za promociju u Nišu – majka je učila pilotaži legendarnog Če Gevaru; Britanka Hilda Hjuvlit je učila sina da leti (danas je to firma «Hewllett-Packard“); Francuskinja Žaklin Oriol je i nakon 22 operacije na licu ponovo letela, i to kao vojni pilot; Ruskinje-piloti su jedine ratovale protiv fašista u II svetskom ratu, udružene u tri ratna puka – jedan lovački i dva bombarderskai među njima je i slavna Ana Jegorova Timofejeva, pilot na muškom avionu Il-2, koju je spasao srpski lekar Pavle Trpinac….i još mnogo detalja, ali ostavimo ih za promociju.

– Na promociji knjige-enciklopedije NEBESKE HEROINE SVETA u Moskvi bio je i aktuelni ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, to je velika čast, opišite nam kakao je izgledala ta promocija?

Već 16 godina ja sam član žirija Međunarodne Olimpijade iz istorije vazduhoplovstva i avijacije za mlade talente, koja neguje tradicije ali i podržava nove ideje mladih u modernizaciji avio-tehnike i upravljanja letelicama, koju podržava Ruska Federacija i predsednik V.V.Putin i Rusko geografsko društvo, na čijem je čelu ministar za odbranu RF Sergej Šojgu. Jednoj od 10 mojih promocija je prisustvovao i uveličao je gospodin Šojgu, koji je knjigu okarakterisao kao neophodnu za istoriju za ceo svet, kao fantastično delo jedne umne Srpkinje i da to mogu i umeju da realizuju samo mozgovi Slovena. I njegove reči i prisustvo su za mene velika čast i priznanje da sam napisala ozbiljnu knjigu, koju je prepoznala ozbiljna država, sa slavnom vazduhoplovnom tradicijom.

– Za ovu knjigu, enciklopediju predloženi ste za veliku državnu nagradu Rusije ,,Medalja Puškina”, koju lično uručuje ruski predsednik, a dodeljuje se za zasluge u oblasti kulture, prosvetiteljstva, književnosti i umetnosti?

Ruska državna nagrada «Medalja Puškin» je velika čast za svakog stvaraoca, a posebno za stranca, jer se dodeljuje za minimum 20 godina zasluga u oblasti kulture, prosvetiteljstva, umetnosti i književnosti, a s obzirom da sam ja i ruski diplomac Moskovskog državnog Univerziteta «Lomonosov» sa Zlatnom diplomom, malo duže sam prisutna u rasvetljavanju 10-vekovnih veza naša dva bratska pravoslavna naroda, pa mi nominacija za ovu visoku i prestižnu nagradu predstavlja veliku čast, ali i obavezu u daljem radu na dobrobit oba naroda, i srpskog, i ruskog.

– Vaša biografija je prepuna uspeha i skoro je nemoguće nabrojati nagrade, priznanja, plakete, diplome i sertifikate za vaše mnogobrojne i velike zasluge u oblasti vazduhoplovstva. Koja nagrada vam je najdraža?

Ovo Vaše pitanje je veoma teško, kao kada pitate roditelja, koje dete mu je najdraže. Sve moje nagrade, priznanja, plakete, diplome i sertifikati su posebni, svako od njih ima svoju priču i drage i uvažene ljude, koji su me nagradili. Najveći značaj nose nagrade od kolega – profesionalaca, koji Vam kao jedinoj dami uruče Počasni oficirski vazduhoplovni bodež s ugraviranim Vašim imenom i Zlatni znak pilota RV i PVO Vojske Srbije, to je velika čast i priznanje. Ili kada Vam legendarni vojni pilotski as Marjan Jelen pokloni svoj lični Zlatni znak pilota, to je veliko. Ili kada Vam FAI iz Lozane na svetskom nivou dodeli Diplomu «Paul Tissandier“ za životno delo…ili kada Vam ruski as bez nogu Aleksej Maresjevdodeli Orden „Za vernost avijaciji“…ili kada Vam Španci uruče „Orden internacionalnih brigada NO PASARAN!“…ili kada u Kordobi u Argentini dobijete „Počasnu plakete RV Argentine“…ili kada od Međunarodnog udruženja „LILAC“ dobijete novu sortu – biljku jorgovankoja nosi Vaše ime, jer ste na svetskom nivou pomerili istoriju jorgovana cela tri veka u korist svoje Otadžbine Srbije – Kralj Uroš I Nemanjić i Jelena Anžujska…ili dve Invent-diplome i srebrne medalje „Nikola Tesla“…sve su mi važne i najdraže, jer je neko procenio da su zaslužene.

– Na promociji o knjizi govoriće general Milosav Simović?

Da, gospodin general-potpukovnik Milosav Simović je obećao da će prisustvovati promociji i govoriti o knjizi i autoru, jer su njegove patriotske besede uvek nadahnjujuće, a u ovoj knjizi ima mnogo patriotskog naboja, jer je pisana punim srcem i umom u slavu osvajanja vazduha od strane zaljubljenika u nebo i letenje u celom svetu i u njoj je mnogo istorije.

– Na promociji knjige u Nišu govoriće i publicista Zorica Peleš, drago mi je da ću pored Vas i nju čuti.

Publicista gospođa Zorica Peleš je moja dugogodišnja prijateljica i saradnica, ili saradnica i prijateljica i neverovatno važan i pametan čovek, Srpkinja koja ume, zna i može da prati istoriju, da piše, polemiše i stoički brani svoje rodoljubive i duboko čovečne stavove, bez obzira na «cenu» koju može da plati. Gospođa Peleš je napisala izuzetno značajnu knjigu «PROTA STEVA DIMITRIJEVIĆ» i ona je dostojan biograf ove važne istorijske ličnosti, o kojoj se čak niko iz Srpske Pravoslavne Crkve nije setio da napiše delo za istoriju, a slavimo 800-godišnjicu autokefalnosti SPC i bilo bi doista važno da se njena knjiga ponovno štampa, sa Zoricinim novim dodacima za biografiju slavnog i umnog prote Dimitrijevića – anđela Južne Srbije. U sadašnjem teškom vremenu za naš srpski narod, novo izdanje bi bilo važno i poželjno. S nestrpljenjem čekam divnu i umnu besedu gospođe Peleš na promociji moje knjige u Domu Vojske u Nišu.

– Vi ste dama čeličnih krila, znam i da lepo pevate, da li u Nišu na promociji vaše knjige možemo da očekujemo neku lepu numeru?

Pa znate, ja u Moskvi pevam srpske pesme sa jednim divnim horom «Grenada», čijih 101 član peva na 40 jezika, pa čak i na svahili-jeziku, mnogo vole naš srpski melos i našu Srbiju, pa se može desiti, da i na promociji u Nišu nešto zapevam, ako mi organizator pruži takvu mogućnost. Radujem se našem susretu na promociji u herojskom Nišu, rodnom gradu Konstantina Velikog i mnogih velikih ljudi i patriota, kakva je bila i Slađana Stanković, heroina sa Košara i Paštrika.

(Intervju vodio Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA)