Eksperti, na desno ravnaj s’!

Piše: Emilo Labudović

Prema Rečniku sinonima, „ekspert“ je „stručnjak, majstor, znalac, profesionalac, dobar poznavalac, virtouz, maestro, umjetnik, čudotvorac…“, ili, kako bi se to jednostavnim i narodu razumljivim jezikom reklo, neko čija se ne poriče!

Kada je aktuelni premijer tvrdoglavo odbio da slijedi uhodanu i u svijetu poznatu i priznatu demokratsku praksu da je vlada rezultat izbornog „učinka“ snaga koje slove kao njena podrška, utješio nas je da će to biti nadomješteno vladom eksperata kakve Crna Gora još nije imala. Mada su vlade, uglavnom, (teorijski) „institucionalna moć koja proizilazi iz volje građana“, u praksi se, u specifičnim društvenim okolnostima, dešava da vlada bude rezultat šireg (i najšireg) konsenzusa političkih aktera i instrument za prevazilaženje neke ad hok društvene krize. Takve vlade se nazivaju ili tehničkim ili ekspertskim i za njihovo formiranje izbori i nijesu preduslov. Ali, uporno prelistavanje teorijskih udžbenika i istorije organizovanja modernih, demokratskih društava ne pruža primjer da se ovakve vlade formiraju nakon regularnih izbora. Makar bili i „istorijski“. Vlada stručnjaka (eksperata), stručnjaka iza kojih stoji i odgovarajuća politička snaga i podrška – da, ali vlada eksperata iza kojih stoji isključivo mandatar i (neimenovani ali lako prepoznatljivi) spoljni izvori  moći, e, to je već izum bez presedana.

Aktuelna, Zdravkova/Dritanova vlada, koliko god da je to njima mrsko da priznaju, rezultat je većinske i ubjedljive podrške srpskog naroda u Crnoj Gori. Eksperiment sa ekspertima, samo krajnje naivni (a među nama Srbima takvih je tušta i tma) samo je pokušaj izbjegavanja te političke istine. Pod izgovorom „samo da se Milo i DPS ne vrate“, srpski birački korpus u Crnoj Gori je bio prinuđen da prihvati i aminuje takvo rješenje. Mada se već na prvom koraku, potpisom onog sporazuma, pokazalo da se Milo i DPS nijesu ni za jotu makli iz političkog bića Crne Gore, jer je njihova tridesetogodišnja politička građevina ostala nedirnuta i zaštićena kao mečka u lovostaju, srpski birači su, entuzijazmom kakvim se prati samo rođeno čedo, prigrlili Zdravka, Dritana i Aleksu. A onda je uslijedilo ovo što nije ni tamo ni ovamo, a najčešće – nigdje. Političko tumaranje, igrokaz kakav 30. avgusta niko nije slutio. I kad god bi iz krila partija čije je članstvo dominantno srpsko stigla opravdana i konstruktivna kritika, baš iz tih redova stizalo je upozorenje: pssst, da se Milo ne probudi! Kao da su za njegovu toliko čekanu eliminaciju iz političkog života zadužen isključivo DF i SNP. I kao da su tom cilju oni jedino obavezani da prinose žrtvu. I kao da se taj cilj uopšte ne tiče ni Dritana ni Alekse, Jelušićku je suvišno i pominjati. Ali, da se vratimo početku ove priče.

Povjerenje u vladu eksperata, makar bila i mimo političke i izborne matematike, počiva na očenivanju da su oni baš svojom stručnošću iznad svih mogućih politički pristrasnih prigovora. Nešto kao vrhunski hirurzi u operacionoj sali kojih se uopšte ne tiče ko je na stolu. Jer, rekosmo, njihova se ne poriče. Ali, avaj. Jedan od Zdravkovih „eksperata“ danas se „okliznuo“ na sopstvenu, ekspertsku, i logičnu riječ koju su mu „porekli“ upravo oni koji su ga promovisali u „nedodirljivog“. Ministar pravde, samo zato što je imao na pravu, pravdi i ligici zasnovan stav, pao je jer se taj stav nije dopao horu onih bez stava. Onih koji po „svoj stav“ ili idu kod gospođe Džudit ili osluškuju kad će koji od ambasadora zemalja – gospodara dići onu stvar i zapišati ovu našu teritoriju kao svoju. I sad se javlja logična dilema: ili ministar i nije neki ekspert i nema pojma o onome o čemu govori, ili mu je sasvim za džabe što je ekspert kad se njegova „ekspertiza“ ne dopada Zdravku, Dritanu, Jelušićkoj, sa sve zagraktalim horom DPS vrana, onoj karikaturi od „komita“ i još karikaturalnijim Konjeviću, Šehoviću i Ibrahimoviću (gospođa sa više prezimena nego mandata je van konkurencije). A ekspertov stav im se ne dopada jer se ne dopada gospođi Džudit, „ekspertu“ za sva naša pitanja i faktičkom premijeru svih vlada evo već skoro tri decnije. Zato, gospodo eksperti „pozdrav na desno“ tj. u pravcu rezidencije na Marezi.

Nije na meni kao laiku da branim eksperta, koliko god intimno dijelio njegov ekspertski stav, a posebno cijenio ministrovo istrajavanje na njemu. Čak mislim da je čitav ovaj slučaj više nego poučan kako za Zdravkove eksperte tako i za nas naivne Srbe. Eksperti da shvate da im sve njihovo znanje i stručnost ni cvonjka ne vrijede ako ne idu niz dlaku gospođi iz ambasade i njenim domaćim poklisarima, a nama Srbima da konačno shvatimo da smo – prevareni. I da, ako je već samo na nama da pognemo glavu i spustimo uši, da nas makar ne tucaju u zdrav mozak kako je ovo vlada promjena, vlada koja će sumornu crnogorsku političku scenu razbistriti i „provedriti“ povrh Gore Crne.

I da, s obzirom da je razekspertizovani ministar slovio kao „čovjek Crkve“, baš me živo zanima šta će reći iz tih krugova. Neformalno, naravno. Ili je već i premijer prevrnuo vagan koji ga je dosad hranio podrškom. I sasvim na kraju, svim onim Srbima koji će me optužiti kako, svjestan opasnosti da se vrati Milo“, „rušim“  Zdravkovu ekspertsku vladu, objašnjenje: kao neko ko trideset godina pamti, prati i proživljava crnogorsku društvenu stvarnost, još uvijek ne mogu da dokučim neku razliku. Sve dok Zdravko i „zdravkovi“, kao od zmijske rupe, drže daleko ruke od svih poluga Milove vlasti, ne brinem za njegov povratak. Kako da se vrati kad nigdje nije ni mrdnuo?