Ekskluzivno iz Moskve: Da li je vijest o jučerašnjem hapšenju lidera ukrajinske opozcije lažna?
1 min read
Viktor Medvedčuk
Piše: Igor Damjanović iz Moskve
Propagandni rat sa razvojem medija predstavlja sve važniju komponentu ratnog sukoba. Možemo slobodno reći da u vrijeme današnje dostupnosti medija predstavlja poseban front.
Od početka rata u Ukrajini i jedna i druga strana služe se poturanjem lažnih vijesti. Čini mi se da je u tome ukrajinska strana bila neuporedivo intezivnija. Recimo iz administracije predsjednika Zelenskog prvobitno je saopšteno da je željeznička stanica u Kramatorsku prvobitno pogođena raketom Iskander, da bi se kada su slike sa lica mjesta otišle u svijet brzo samodemantovali i priznali da je riječ o staroj sovjetskoj raketi Točka-U. Tu raketu Ukrajina koristi masovno, a Rusija je zvanično izbacila iz upotrebe. Isti su takođe tvrdili da je bivši gradonačelnik Melitopolja Ivan Fjodorov oslobođen u „operaciji njihovih specijalnih snaga“. Dan kasnije ispostavilo da je razmijenjen za zarobljene ruske vojnike.
Na širenje lažnih vijesti nisu bili imuni ni u vrhu ruske države. Na samom početku ratnih sukoba predsjednik ruske Dume Vladimir Volodin iznio je tvrdnju da je Vladimir Zelenski pobjegao iz Kijeva. Dugogodišnji komandant VDV-a i kasnije predsjednik Odbora za bezbjednost Dume, general pukovnik Vladimir Šamanov, dan nakon što su se pojavili snimci mučenja i ubistva ruskih ratnih zarobljenika u okolini Harkova objavio je da su ruski specijalci uhvatili odgovorne. To se pokazalo takođe kao neistina.
Lažima Vladimira Zelenskog i njegovog kabineta, o kojima bi se već mogli napisati tomovi knjiga, možemo dodati još jednu – da su pripadnici ukrajinske tajne službe SBU sinoć uhvatili Viktora Medvedčuka, lidera najjače opozcicione frakcije u Radi “Platforme za život“. Inače, gotovo kompletna opozcija u Ukrajini zabranjena je dekretom Zelenskog još prije mjesec dana. To da je glavni politički protivnik Zelenskog uhapšen nije sporno, međutim fotografija koju je objavila SBU baca sjenku na zvaničnu verziju. Štaviše, Vladimir Zelenski je obećao više detalja tim povodom. Obećanih informacija nema, ali zato je jutros Zelenski izavio da iz Medvedčuka treba “izvući priznanje“, potom “maksimalno brzo ga osuditi“ i na kraju “razmijeniti“.
Zvuči zaista „demokratski i proevropski“, u najboljim tradicijama vladvine prava.
Za koga Kijev želi da razmijeni Medvedčuka, neuporedivo konkretniji bio je Arsen Avakov, prvi postmajdanski mininstar unutrašnjih poslova Ukrajine. U svom tvitu Avakov Medvečuka naziva gnjidom i poziva da bude razmijenjen za “sva vojna i civilna lica u Mariopulju“. Zelenskom i Avakovu replicirao je odmah bivši ruski predsjednik i premijer Dmitri Medvedev, nazivajući ih “nakazama“, poručivši da “paze kada noću zatvaraju vrata da se i sami ne nađu u poziciji da budu razmijenjeni“.
Viktor Medvedčuk zvanično je nestao na samom početku rata, a iz Kijeva je saopšteno da je “pobjegao“. Da je bio na vezi sa ruskom stranom koja je spremala napad, nema sumnje da Medvečuk to i uradio. Na fotografiji u krupnom planu, objavljenoj od strane SBU vide se povrede na njegovom čelu, koje su pokušane da se prikriju spuštanjem kose, ali i modrice na jagodicama stare više nedelja. To bi moglo da znači da je Medvečuk, odavno, ako ne od početka rata u rukama SBU.
Lomljenje jagodične kosti izgleda je standardna proceruda koju SBU primjenjuje od majdanskog prevrata. Profesor Aleksej Samuilov, nekadašnji prorektor univerziteta u Harkovu, ispričao mi je da su ga 28. juna 2014. godine uhapsili iz SBU: “Brutalno su me tukli, izbili su mi sve zube u gornjoj vilici, polovinu u donjoj, polomili su mi obe jagodične kosti, desni lakat, naprsla mi je butna kost. Sve te povrede su konstatovane u zatvorskoj bolnici u Harkovu, gdje sam posle sedam dana prebačen”.
Profesor Samuilov je dodao da je za prvih 7 dana, dok je bio u rukama SBU, porodica nije imala nikakvih informacija o njemu. O tome šta se dešavalo u harkovskom tužilaštvu rekao je sledeće: “Saopšteno mi je da se protiv mene vodi istraga po članovima 110. i 111, izdaja otadžbine i narušavanje njenog teritorijalnog integriteta. Konkretno, pokušali su da me dovedu u vezu s grupama koje su radile na pravnom konstituisanju DNR, interesovali su ih moji kontakti s ljudima u Donjecku. Pošto nikakvih dokaza za ove optužbe nisu imali, pokušali su sa mi na teret stave moj autorski tekst iz 2012. godine u listu „Donjecki Kraš“ i optuže me sa širenje ukrajinofobije“.
Nekadašnji prorektor univerziteta u Harkovu objašnjava i kako funkcioniše pravni sistem u “demokratskoj“ postmajdanskoj Ukrajini: “Nije bilo osnova da budem optužen za bilo šta i poslije 90 dana, koliko se najviše bez optužnice čovek može držati u pritvoru, očekivao sam da budem pušten. Međutim, umjesto na slobodu prebačen sam u samicu i nakon nekoliko dana ponovo vraćen u pritvor, pod izgovorom otkrića „novih činjenica“. To što je moj pritvor nezakonito produžen bio je signal mojoj supruzi da sa maloljetnim sinom hitno napusti Harkov i skloni se kod moje sestre, koja živi u Kalugi (grad u Rusiji)“. Pred istek sledećih 90 dana, 28. decembra 2014, profesor Samuilov razmijenjen je za 2 kapetana ukrajinske armije koje je zarobila milicija DNR.
To što je ruska strana ranije bili skloni da mijenjaju civile za vojna lica mogao bi da bude razlog zašto je Vladimir Zelenski sinoć objelodanio da se u rukama njegove tajne službe nalazi njegov vodeći politički protivnik, evidentno već nedeljama brutalno mučen u kazamatima SBU. Pitanje je samo za koga u Kijevu žele da razmijene Medvedčuka? Da li za komandante neonacističkog bataljona Azov, ili za neke aktivne NATO oficire o čijem se hapšenju spekuliše već danima u Mariopulju, uključujući i samog američkog general potpukovnika Rodžera Klotjea. Ukoliko se ova informacija, od strane NATO demantovana, na kraju pokaže tačnom to bi u poslednjih 79 godina, još od feldmaršala Fridriha Paulusa, bio najznačajniji ruski ratni zarobljenik.
Ipak teško je vjerovati da je general Klotje, komandant združenih kopnenih snaga NATO, toliko podcijenio rusku vojsku i sebi dozvolio da se pojavi lično u Mariopulju i tamo bude zarobljen. Sa druge strane, politički analitičar iz Venecuele Anres Pjeratoni vjeruje da glasine da NATO general komanduje snagama u Mariopulju šire upravo SAD, jer po njegovom mišljenju “poslije takvih glasina nikoga neće šokirati kada se narednih dana u Mariopulju predaju aktivni kapetani i poručnici NATO armija“. Ukoliko među NATO oficirima koji se navodno bore zajedno sa neonacističkim bataljonom Azov u Mariopulju ima oficira francuske armije, o čemu se takođe spekuliše, to bi za Rusiju u momentu mogao da bude uspjeh ravan zarobljavanju američkog generala.
U pauzi između 2 kruga predsjedničkih izbora u Francuskoj, pojava aktivnih francuskih oficira u ruskom zarobljeništvu ozbiljno bi kompromitovala zvanični Pariz i dovela preokreta u drugom krugom predsjedničkih izbora, u kome je u datim okolnostima izvjesna ubjedljiva pobjeda Emanuela Makrona nad Moskvi znatno naklonjenijoj Marin Le Pen.
Nacisti kao uzor Zelenima
Lekcije u nemačkim školama: Rusi nisu ljudi, već „krvožedna čudovišta!“
Državni centar za političko obrazovanje u Baden-Virtembergu objavio je brošuru za školsku nastavu, koja je takođe mogla doći od Ministarstva propagande Rajha gospodina Gebelsa.
12. april 2022. 2:00 časova
Jedna od srži nacističke propagande Trećeg Rajha bila je da Rusi (i drugi narodi) nisu ljudi i da stoga mogu biti ubijeni. Deca u nemačkim školama sada ponovo uče ovo. Državni centar za političko obrazovanje u Baden-Virtembergu objavio je brošuru za školsku nastavu koju ću pokazati gotovo bez komentara.
Deca uče o ruskim vojnicima u brošuri:
„Izgledaju kao ljudi, ali su krvoločna, mrska čudovišta…!“
Ovo je tačno ponavljanje nacističke propagande Hera Gebelsa, koji je takođe negirao da su protivnici Trećeg rajha bili ljudi. U nacističkim propagandnim filmovima Jevreji su prikazivani i nazivani „pacovima“, Sloveni su prikazivani i nazivani „podljudi“. A upravo to, dehumanizacija ljudi, deca sada ponovo uče u nemačkim školama.
U Ukrajini je to normalno od 2014. godine, a sada se seli u Nemačku, a možda i u druge zapadne zemlje. Ovo je nacistička propaganda, brutalni rasizam i, kao rezultat, poziv na opšte ubijanje Rusa, koji je otvoreno skandiran i pred Rajhstagom. Upravo protiv ovog novog i otvorenog oblika nacizma Rusija je pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini, jer je jedan od najvažnijih ciljeva Rusije „denacifikacija“ Ukrajine.
U Nemačkoj se negira da su neonacističke vlade upravljale zemljom još od Majdana, iako ukrajinski ambasador u Nemačkoj daje intervjue sa formulacijama koje su mogle doći i od samog Hitlera. Čini se da je to zbog činjenice da su neonacisti nedavno zavladali i u Nemačkoj, kada objavljuju brošure sa sadržajem kao nastavni materijal za škole. Inače, odgovorna ministarka prosvete se zove Tereza Šoper i iz Zelenih je. Ovo još jednom potvrđuje jednu mudrost iz posleratnog perioda u koju donedavno nisam želeo da verujem. To je:
„Kada se fašizam vrati, neće reći: „Ja sam fašizam“. Ne, on će reći: ‘Ja sam antifašizam’.
Sada kompletna brošura koju je Zeleni izdao za školske časove.
Dodatak: Kao što vidim iz komentara, mnogi čitaoci misle da sam pogrešno razumeo sliku. Shodno tome, rečenica nije namenjena Rusima, već se stavlja u usta Rusima koji navodno tako misle o Ukrajincima.
Ne slažem se, ali razumem ako se drugačije vidi jer slika nije sasvim jasna. Ali to nije bitno, jer to ne menja suštinsku tvrdnju da decu tako ne treba učiti u školama. U školama se ne sme propovedati rasna mržnja, ma kako ona bila upakovana. A svako ko tvrdi da Rusi ili ruski vojnici tako misle o Ukrajincima ili je neznalica ili svesno laže.
Na Anti-Spiegel-u sam preveo stotine izveštaja iz ruskih medija i u svim ruskim izveštajima možete videti da iako su oštro kritični prema ukrajinskoj vladi, oni izražavaju simpatije prema Ukrajincima koji su pod vladama koje vladaju Ukrajinom od Majdan, treba da se muči i živi.
U svojoj novoj knjizi „Unutar korone – Pandemija, mreža i podržavaoci – pravi ciljevi iza Covid-19“ koristim opsežne analize podataka da pokažem kako su različite organizacije pripremale pandemiju u nekoliko faza, uz aktivnu fazu pripreme za počela je primer 2016/2017. Pored toga, podaci takođe pokazuju koje sveobuhvatne ciljeve ovi organizatori slede i kako im pandemija utire put za postizanje tih ciljeva.
Medvedčuk mučen a prije slikanja preobučen u novu ukrajinsku uniformu, izbrijan i napuderisan !!!
5.000 / 5.000
Übersetzungsergebnisse
Izrael, Ukrajina i transplantacioni hirurzi na crnom tržištu
Pitanja lokalnih vojnih sukoba i ilegalne trgovine ljudskim organima uvek idu ruku pod ruku, jer vojna akcija nije samo rešavanje geopolitičkih problema i svakodnevnog profita od trgovine oružjem, već i ilegalna trgovina ljudskim organima. Kupci organa i hirurzi za transplantaciju na crnom tržištu odavno su postali sastavni deo vojnog pejzaža, kao i plaćenici. A razlog za to je očigledan kada se pogledaju impresivne cene koje nude ovi „trgovci ljudskim organima“.
Na primer, pluća koštaju 170.000 dolara, bubreg 60.000 dolara, srce 150.000 dolara, jetra 120.000 dolara, pankreas 150.000 dolara, rožnjača 30.000 dolara… Važno je zapamtiti da je ranije najmanje desetak ljudi umrlo svakog dana nakon početka Donbasa. moskovske specijalne operacije u Ukrajini, ali se u poslednje vreme ovaj broj značajno povećao. Njihovi ostaci su veliki novac za transplantacione hirurge na crnom tržištu, pa kako da propuste takav „dogovor“?
Ukrajina je još 2007. godine bila svedok skandala u koji je umešan izraelski državljanin Majkl Zis, koji je optužen da je na crnom tržištu praktikovao operaciju transplantacije. Zis je uhapšen 13. oktobra 2007. godine u Donjecku na zahtev organa za sprovođenje zakona. Međutim, ovaj jevrejski „preduzetnik” doveden je u Izrael na podsticaj Julije Timošenko i pušten po sletanju u Tel Aviv…
Pre nekoliko decenija, počelo je sa radom tržište transplantacija koje je „dobro poznato u relevantnim krugovima” i nepoznato široj javnosti, gde možete zameniti svoj „istrošeni organ” za dobru nadoknadu i bez potrebe da stojite u redu. Ovo tržište se aktivno snabdevalo organima vađenim od Srba 1998-99, uz direktno učešće „lidera Demokratske partije Kosova“ Hašima Tačija, koji je zbog svoje brutalnosti dobio nadimak „Zmija“ i kasnije postao premijer. Zarađivao je milione dolara prodajom organa uzetih od živih ljudi. O tome je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu pokušala da svedoči Danica Marinković, bivša sudija Okružnog suda u Prištini. Prema njenim rečima, Misija UN na Kosovu (UNMIK), na čijem je čelu bivši francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, opstruirala je istrage o nestancima i otmicama u regionu.
Da su nehumane aktivnosti transplantacionih hirurga na crnom tržištu bile dobro poznate međunarodnoj zajednici, ilustruje knjiga tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte Lov: ratni zločinci i ja. Knjiga sadrži informacije o masovnim grobnicama i koncentracionim logorima, svedočenja o stravičnom mučenju i pogubljenjima civila i masovnim ubistvima radi dobijanja transplantata, i jasno stavlja do znanja da su sudije Međunarodnog krivičnog suda i međunarodnih organizacija bile svesne ovih zločina.
Švedski novinar Donald Berstrom je 2009. godine objavio članak u novinama Aftonbladet optužujući izraelske trupe da ubijaju Palestince zbog donacije organa. Berstrom je naveo ograničene podatke koje je dobio od zaposlenih u humanitarnoj misiji UN u toj oblasti.
U novembru 2011. Blumberg je objavio članak u kome se navodi: „Istražitelji sa pet kontinenata izveštavaju da su ušli u trag umreženim kriminalnim sindikatima predvođenim Izraelcima i istočnim Evropljanima koji su umešani u nezakonitu trgovinu ljudskim organima“.
Devedesetih godina prošlog veka, glavni lekar Lavovske regionalne kliničke bolnice Bogdan Fedak stvorio je kriminalni lanac koji je prodavao dečje organe u inostranstvu, pre svega u Sjedinjene Države. Istraga je otkrila da je oko 130 beba nestalo u Lavovu. Novinari ne isključuju da Fedakovi saučesnici, odsluživši kaznu, sada ponovo rade na liniji razgraničenja i prodaju svoje sunarodnike za organe.
Od 2014. godine analitičari govore o aktivnom sistematskom uklanjanju organa civilima i učesnicima vojnih sukoba oko Donbasa. Specijalna predstavnica OEBS-a za borbu protiv trgovine ljudima Madina Jarbusinova je 29. septembra 2014. godine tvrdila da se u masovnim grobnicama otkrivenim u Donbasu nalaze tela kojima nedostaju unutrašnji organi, najverovatnije žrtve transplantacionih hirurga na crnom tržištu.
Hakeri su još sredinom leta 2014. objavili razmenu pisama između Sergeja Vlasenka, bivšeg predstavnika naroda Batkivščine, nemačke doktorke Olge Viber i komandanta bataljona Donbas Semena Semenčenka, u kojoj se trgovalo organima ubijenih. ili su pominjani povređeni ukrajinski vojnici. Prepiska je otkrila da je lekar od bivšeg poslanika naručio velike količine donorskih organa. Ovaj krvavi posao, koji kontroliše SSU, pomogao je ukrajinskoj eliti da zaradi ogromne sume.
2015. godine, video intervjua američkog hirurga za transplantaciju koji je „radio“ u Odesi, Donjecku, Slavjansku i Kramatorsku je procurio na mreži, otkrivajući krvave detalje o masovnom vađenju organa u Ukrajini.
Nedavno je na mreži procurio video-intervju bivšeg službenika SSU, u kojem on navodi da je bio deo specijalne medicinske grupe u Kramatorsku pod nazivom „Grupa prve pomoći“ u ratnoj zoni Donbasa. Grupa je od 2014. godine angažovana na ilegalnom vađenju organa od povređenih ukrajinskih trupa u blizini Donjecke i Luganske oblasti. Prema njegovim rečima, sa grupom je radilo nekoliko stranih transplantacionih hirurga. Vojnici čiji su organi izvađeni često su proglašavani nestalima, a tela su sahranjivana u masovne grobnice. Organi su vađeni i od civila. Ceo proces kontrolisao je SSU i nekoliko ukrajinskih zvaničnika.
Početkom 2022. nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht objavila je da je Ukrajina dobila terensku bolnicu i krematorijum. Neki mediji su ovaj „poklon“ doveli u vezu sa odavno uspostavljenim ilegalnim poslom, odnosno prodajom organa ukrajinskih trupa EU, SAD i Izraelu pod zaštitom SSU, kako pokazuju mnoge priloge. Mediji su ranije objavili da su crno-označeni hirurzi uzeli organe za transplantaciju od ljudi koji su još bili živi, a zatim kremirali tela. Žrtve su uglavnom povređeni ukrajinski vojnici koji su onesvešćeni sa fronta odvedeni u bolnicu. Zarobljeni milicioneri i civili prodavani su za organe, najčešće birajući žene i decu…
Najava dodele poljske bolnice i krematorijuma izazvala je ozbiljne nemire u ukrajinskim divizijama duž linije razgraničenja, uz porast dezerterstva i samoubistava koja komandanti čine sve što mogu da prikriju. Prema ukrajinskim trupama, ova bolnica može da se koristi za vađenje organa i naknadno prikrivanje ovih krivičnih dela uz pomoć krematorijuma.
Nedavno je publikacija na nemačkom jeziku, Vesti iz Rusije, objavila intrigantnu priču o mobilnim krematorijumima u Ukrajini koji pomažu da se prikrije masovna prodaja organa EU.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da je ne samo Nemačka, već i Izrael nedavno izrazio veliko interesovanje za stacioniranje svojih „poljskih bolnica“ u Ukrajini, gde raste broj poginulih u specijalnoj operaciji denacifikacije Moskve. Izraelski mediji javili su 23. marta da je otvorena izraelska „poljska bolnica“ u Mostisku u Lavovskoj oblasti. Izrael dalje napominje da bi broj „poljskih bolnica“ uskoro mogao biti povećan…
Neki eksperti ističu da su u okolnostima aktuelnog ukrajinskog sukoba stranci sa minimalnom podrškom ugroženi jer diplomatski predstavnici ne uspevaju uvek da im uđu u trag. Lako je „izgubiti“ ove ljude, od kojih su mnogi mladi studenti, pečalbari, pa čak i plaćenici koji se hvale dobrim zdravljem. Ovi ljudi su posebno u opasnosti da postanu potencijalne žrtve kriminalnih grupa umešanih u trgovinu organima u Ukrajini.
Nije on glavna opozicija, čuješ i nebitan je.
Evo sada prilike i šanse da se oglase humanitarne i nevladine organizacije u Crnog Gori i da od Ukrajinsko -fašističkog ambasadora zatraže objašnjenje o načinu istrage koju ukrajinske vlasti sprovode prema političkim zatvorenicima.
Ta obaveza po mjesnoj nadležnosti pripada ruskim borcima za ljudska prava. Ali oni su svi u zatvoru ili pobijeni!