Економски потоп је близу
1 min read
Илустрација
Пише: Хенрик Беме
Пророци пропасти имају лак посао. Само из године у годину треба да предвиђају најцрње могуће сценарије и да онда, када стварно крене хаос, кажу: „Па ето, лијепо смо рекли“. Тако наступају свуда, шире панику, продају бестселере које су сами писали и лаковјернима нуде своје инвестиционе фондове, ако их имају, као сигурно улагање.
Али ако се погледа тренутно стање свјетске економије чак и уздржанији би могли да дођу до закључка да велики економски потоп долази током 2019. године. Неријешени проблеми гдје год се окренете. Хаотични Брегзит, италијански популисти, трговински рат Америке и Кине… Кад год затрепери нада, нађе се неко да је угаси.
Тешко се може и замислити куда би сљедећа рецесија одвела Европу. Чувари монете из Европске централне банке су потрошили муницију, заспали су у замци свог предсједника Марија Драгија и његове политике ниских или непостојећих каматних стопа. Драгијева инертност поравнала је терен за сљедећу кризу.
Треба начуљити уши када највећи свјетски управљач некретнинама Блекрок упозорава муштерије да не улажу на европским берзама. Превелики су ризици, премале шансе за нови раст. Треба бити забринут када улагачи трче да уложе у америчке државне обвезнице јер оне наводно гарантују добит. Сигнал је упозорења када обвезнице са краћим роком отплате постану популарније од оних са дужим. То је готово увек омен за пад привреде.
Највећу бригу пак треба да изазове свјетско брдо дугова. Оно је порасло за 42 одсто од 2007. године – када је почела претходна криза – и сада износи непојмљивих 237 билиона долара. Јасно, централне банке су од почетка кризе поплавиле тржишта новцем и тако се узајмљеним парама масовно гради и купује или се пак шпекулише акцијама. Инвеститори само на Вол стритуимају минус од 670 милијарди долара – шпекулишу позајмљеним парама. То је темпирана бомба.
Свијет је данас задуженији него прије финансијске кризе и то са 225 до 245 одсто (процјене су различите) свјетског годишњег БДП-а. Како бисмо појмили те бројке, треба подсетити да се рецимо у еврозони већ на 60 одсто задужености пале црвене лампице. Свјетски дугови расту брже него привреда. Сав тај лијепи раст претходних неколико година заправо је дошао из штампарије новца.
