Dvojkaši

Zašto sam od 7. godine nastojao da budem dobar đak? Zato što sam usvojio načelo da se ničim boljim ne može uzvratiti roditeljima na njihovoj dobroti. Oni su imali posao da rade, a moj je posao bio da učim. Pošteno, nije li?

Istina, kada bi moj ispisnik iz komšiluka dobio jedne godine motorcikl, a druge godine barku samo zato što je prošao razred bez jedinica – bivao sam zbunjen. Zar ne bi trebalo da dobije barku za odličan uspijeh, i možda samo na kraju osmog, a ne samo zato što je prosto prešao iz razreda u razred!? Bile su to 80-te, kada je i radnička porodica mogla da kupi barku. Iako sam vremenom po toj logici zaslužio flotu baraka, niti jednu nikad nisam imao…

Ali, o ovome je riječ. Loši i osrednji učenici, kojih uvijek ima preko 90%, sve vrijeme ometaju dobre, i štete im od prvog dana. Kasne, ne slušaju na času, ometaju nastavu, odsustvuju, bučni su, prepisuju, i skloni su svakakvim prečicama da bi došli do dvojke, koja je zapravo zamaskirana jedinica, a kako se kraj školske godine bliži, dvojka se pretvara u trojku, i četvorka u peticu.

Prosvetni su radnici danas saglasni da što je u njihovo doba bilo trojka, pretvorilo se u peticu. U vremenima ozračenim Bolonjom, sličan odnos je i na skali od 6 do 10.

Ali su problem bile i ostale dvojke. Predavao sam kadetu koji je kao maturant u aprilu imao 13 jedinica. Taj je dvojkaš ipak uspio da upiše Fakultet za pomorstvo u Kotoru. I nije bio jedini. (I da li se velikim F može da piše naziv ustanove koja dopušta do te mjere ponižavajuću samodiskreditaciju?)

Živimo u vremenu hiperinflacije diploma. Kada se dvojkaš domogne fakultetske diplome tada se ponaša kao u onom vicu: Pop ja, pop ti. Ne znate taj vic?

U vrijeme ono, prifalilo popova. Kaže brdski vladika, daj da od momaka tih i tih, iako nisu za knjigu, učinimo narodu duhovne sluge, da budu đakoni. Pa naredi vladika da se jedan od tih đakona pošalje u Primorje, da oposli što mu bi naređeno. A što da idem ja?, upita mladi sveštenik. Idi ti, vladiko. Pop ja, pop ti!

U tome je problem s dvojkašima. Činom osnovnoškolskog, srednjoškolskog i viših oblika obrazovanja, lice sraste s maskom vlasnika svjedočanstva ili diplome. Tako, i loš i osrednji povjeruju vremenom da su kvalifikovani za rad, a zapravo su kvalifikovani samo za partijsku knjižicu (nju makar može da ima svaki poslušnik).

Sa članskom pak knjižicom, svak onaj ko je cijelog života ometao dobre, i štetio im od prvog dana, ko je kasnio, i nije slušao na času, ko je odsustvovao, bio bučan, prepisivao, i snalazio se, nerijetko obilato koristeći veze… danas samim sobom predstavlja otrov svim ambicioznim mladima, jer je dvojkaš. Nije osoba cjelovita.

Država je sazdana na njima. Umjesto da, avaj, bude sva u vlasti odlikaša.