ИН4С

ИН4С портал

Двојака предизборна тактика

1 min read
То што ћу рећи и слова о црногорским политичким приликама за мене има посебну тежину те ја своју процену актуелних околности не могу дати изван потцртавања личног контекста.

фото: Лагуна

Пише: Игор Маројевић

То што ћу рећи и слова о црногорским политичким приликама за мене има посебну тежину те ја своју процену актуелних околности не могу дати изван потцртавања личног контекста.

До пре који дан у емисији „Око“ на РТС-у, а све од 1997. – кад сам се вратио из Подгорице у Београд – нисам се ниједном јавно одредио о политичким околностима у Црној Гори сем кад сам у некој од предреферендумских година у „Репортеру“, где сам писао колумне, изнео мишљење да је савез суверених држава несувисла Ђукановићева идеја и да или треба да остане државна заједница или да свака република-чланица иде својим путем, како се и збило а против чега немам апсолутно ништа.

Не рачунам фикцију коју сам писао, рецимо свој награђивани роман „Жега“, изворно издат 2004, где описујем зеленашко-бјелашки рат, а мислим да је та књига штошта антиципирала од оног што ће се између две државе догађати до данас. Али сада је стварност отишла даље од фикције, у смислу да се зеленашко-бјелашке и сродне поделе увелико поништавају актуелним крсним шетњама.

Само је „Закон о слободи вјероисповијести“ могао да уједини Србе и већину Црногораца (и да натера моју незнатност да јавно говорим о Црној Гори). Томе је допринео не само бахати, лоше обавештени а кратковиди, пре свега партијски председник, него и Митрополија црногорско приморска, чистећи протестне литије од страначких и националних обележја и од запаљивих говора митрополита ког сам због тога више пута критиковао, анализирајући његов дискурс у ширим културолошким контекстима но што су то политичке прилике у Црној Гори.

Лице региона је и иначе ружно. Полудиктатура је на делу у свакој од држава насталих распадом Југославије, осим у прилично уређеној Словенији – због које се може рећи да екс-ЈУ има бар лепе зелено-плаве очи – и у Црној Гори. У потоњој држави на делу је – диктатура.  Црна Гора је једина држава – не само – региона, где се власт никад није променила демократским путем него убиством из освете, капитулацијом, ратом или пучем. Приде керберски апарат власти недавно опет укида имунитет опозиционим политичарима а тренутно брутално упада у њихове домове хапсећи им мајке и најближу родбину. (Тако да регионални потписници Апела 88 – па и Филип Давид који свуда препознаје национализам и недемократичност те и нас 18 писаца што бојкотујемо Нинову награду офрље назива националистичком српском књижевном елитом –; тако да регионални потписници апела којим се Србија осуђује за кризу у Црној Гори заправо бране репресивне методе њеног диктатора и помажу му да спроведе предизборни националистички програм ДПС, „обавезу да обновимо аутокефалност Црногорске православне цркве“, а који је четвртину црногорских потенцијалних бирача извео на протесте.

Узгред, Србија толико угрожава Црну Гору да је председник Вучић изјавио да је ЦПЦ – чији је „митрополит“ иначе рашчињен у целом православљу – била аутокефална и де факто и де јуре! Све ово говорим као опозиционар, што сам био непрекидно од 1990, када сам почео да се јавно оглашавам.) У Црној Гори је Срба 28, 73 одсто, Срба-Црногораца 0, 34% а Црногораца-Срба 0, 30%, што је укупно 29, 37 одсто, а подацима Министарства за људска и мањинска права из 2015. констатовано је да је у државним и органима месних управа, судовима и државном тужилаштву запослено 11, 24 одсто Срба, Црногораца 74,76 одсто, а мање него на попису уз Србе били су заступљени Бошњаци (5,62 запослених спрам 8, 65 пописаних), Албанци (2,51 спрам нешто мање од пет одсто) и Муслимани (2,46: 3, 31). У последње четири године влада се потрудила да исправи ове бројке, па је годишње у просеку запошљавала чак 13 Срба и седам Албанаца годишње и само 486 Црногораца, 22 Бошњака и 13 Муслимана. Ово знате боље од мене: српски језик је код вас већински, њиме по попису из 2011. говори 43 одсто становништва, а црногорским 37, али је други званичан а први нити је мањински, нити конститутиван а камоли званичан.

Знате боље и финесе предизборног Закона о слободи вјероисповијести, па нема потребе да га анализирам. Све узев, са својом диктатуром, Црна Гора је, политички гледано, црни лишај на ружном лицу региона.

Природно је да су протестне литије масовне у већински српским а сразмерно немалим градовима попут Пљеваља (57 одсто Срба спрам 24,34 Црногораца) Херцег-Новом (49:34), Бијелог Поља (36:19) или Берана (43:26) али да буду густе у местима где је Срба свега 25 одсто, као у Бару (док је Црногораца 46 одсто) или огромне као у Никшићу (25,31:63,70) или у Подгорици где је Срба мање од 24 одсто, потврђује да је власт у намери да изазове нове поделе у сврху предизборне кампање трапаво али чврсто ујединила православно становништво. Властодршци су применили погрешну тактику јер су њоме дирнули у институцију чијим се верницима сматра – по рецентном истраживању црногорске агенције Intelligent comunication – 62 одсто житеља државе (док их 10, 1 одсто иде у ЦПЦ),

Заправо је ДПС уместо себи, „законом“ спремила прикладну тактику црногорској опозицији. Наравно да, услед пословичне неспособности и потребе за што већом чистотом протестних литија, опозиција не би смела да преузима крсне шетње али јој оне само иду у прилог. Иако сам противник политизације цркве и присталица тога да она, као на пример у Италији и Шпанији, плаћа порез – али не по основу онаквог закона какав је донет крајем децембра 2019. – свестан сам да у диктатури нема места таквим нијансама у политичком деловању.

Зато би најмудрије било да, у циљу рушења аутократије, опозиција слуша одмерене савете ректора Цетињске богословије Гојка Перовића а можда и да га истакне на заједничкој листи; наравно, уколико он пристане. Посреди је национално и иначе неострашћен, разуман и елоквентан човек, каквог владајућа стран(к)а нема. Нарочито ако истакнемо Перовићеву, по свему судећи, омиљеност и честитост.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *