Душко Марковић позван на саслушање о убиствима Булатовића, Јовановића…

Завршена је друга сједница Анкетног одбора ради прикупљања информација о поступањима државних органа у случајевима политички мотивисаних убистава која су се догодила од увођења вишестраначја до данас, као и околностима физичких напада и пребијања новинара и других слободних интелектуалаца од стране полицијских службеника познатих као „Црне тројке“, а за које су се у јавности појављивале информације да су биле задужене за пребијање политичких неистомишљеника тадашње власти.

Одбор је подржао и предлоге да се истраже убиство Саше Раонића у Београду 1994. године, те напади на новинаре Мишка Ђукића и Рајка Церовића.

Сједници је присуствовао и министар правде Бојан Божовић.

Божовић је појаснио детаље тужилачких и судских поступања у случају једног броја напада на јавне функционере, новинаре и друге слободне интелектуалаце, али и неке друге личнсоти, како би одбор могао да се изјасни да ли има мандат да покрене парламентарну истрагу.

Посебно је ријеч о убиствима Павла Булатовића, Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Дарка-Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша-Мишка Крстовића, Младена Кликовца, Благоте-Баје Секулића и Срђана Војичића. Одбор би могао да се бави и случајевима напада на већи број новинара и интелектуалаца, а то су Душко Јовановић, Гојко Митровић, Туфик Софтић, Жељко Ивановић, Радован Алексић, Предраг Шуковић, Војо Лаковић, Младен Стојовић, Јеврем Брковић, Момир Војводић и Александар Саша Пејановић. Исказана је и спремност да се подржи предлог ДПС-а – да се испитају атентат на Вука Драшковића у Будви и хапшење групе у хотелу Црна Гора уочи предсједничких избора 1997. године.

Министарство правде је дало тумачење да ли се за неке случајеве воде активни поступци, како би била донијета одлука да ли одбор може да се упусти у покретање парламентарне истраге.

Посланик ДПС-а Оскар Хутер затражио је од Божовића да објасни чиме одбор може да се бави, на шта је министар одговорио да је то прописано законом о парламентарној истрази.

Божовић је рекао и да савјетује да се Анкетни одбор фокусира на предмете који су правоснажно ријешени или гдје никакви предмети нијесу ни формирани.

„Ми у случају убиства Душка Јовановића можемо говорити о правоснажности пресуде, ако буде неких нових доказа, интервенисаће тужилаштво. Мислим да у вези Славољуба Шћекића, пошто се поступак води, мислим да је то ван фокуса. У случају Срђана Војичића, рјешењем Апелационог суда је поступак обустављен усљед смрти окривљеног. Што се тиче Дарка-Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша-Мишка Крстовића, Младена Кликовца и Благоте-Баје Секулића, нијесу ни формирани предмети, па можемо да говоримо о томе зашто их нема“, рекао је Божовић.

Он је рекао да би могао тражити информације из Србије да ли се нешто ради у предмету покушаја убиства Вука Драшковића у Будви 2000. године, али да би одбор у принципу могао и тиме да се бави.

Милан Кнежевић (ДНП/ЗБЦГ) предложио је да представник тужилаштва буде увијек присутан на сједницама одбора, како се не би током рада улазило у туђе надлежности.

„Мислим да немамо пуно времена, и не можемо да пун чекамо на још одговора“, рекао је Кнежевић.

Предсједавајући одбору Андрија Николић (ДПС) рекао је да ипак присуство представника тужилаштва можда не би била добра идеја, јер би се тек онда ушло у зону да се разговара о томе да одбор преузима функцију тужилаштва.

Кнежевић је рекао да је спреман да одустане од тог предлога ако министар правде има неки други, али идеја је да се уштеди вријеме и омогући ефикасан рад.

Божовић је рекао да Министарство правде нема надлежности у „живим“ предметима, и зато зависи од информација које добија. Међутим, каже да ће проток информација бити максимално убрзан, а спреман је и да он лично што више буде на сједницама одбора.

„Или умјесто мене, овлашћени представник. Члан Министарства правде је и члан Тужилачког савјета, што онда узбрзава добијање информација о предметима“, рекао је Божовић.

Јован Вучуровић (НСД/ЗБЦГ) рекао је да одбор није ни суд ни тужилаштво, али може подстаћи судије и тужиоце да ствари покрену са мртве тачке. Навео је да није наодмет да неко од тужилаца буде на сједницама.

Николић је рекао да се може појавити потреба да се некад позове тужилац, али нема основа да се наметне обавеза тужиоцу да стално долази на сједнице.

„Бојим се да би се и тиме дао призвук присвајања туђих надлежности“, рекао је Николић.

Борис Мугоша (СД/ЕС) каже да тужилац и ако би долазио на сједнице не би ни могао да учествује у расправи.

„Није суштина Анкетног одбора милион случајева, то ће прилично да искомпликује ствари. Предлажем да ако за неке случајеве постоји намјера да се може ући у дискусију, онда да одредимо термине и да Анкетни одбор почне да конкретно ради. Три мјесеца ће брзо проћи“, казао је Мугоша.

Кнежевић је предложио да бивши премијер и шеф АНБ-а Душко Марковић буде прво саслушан на Анкетном одбору. Каже да би то било важно, јер је Марковић судионик тих времена.

„Мислим да би Марковића требало саслушати прво о убиству Павла Булатовића, Душка Јовановића, Дарка-Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша-Мишка Крстовића, Младена Кликовца, Благоте-Баје Секулића и Срђана Војичића, и о нападима на Гојка Митровића, Туфика Софтића, Жељка Ивановића, Воја Лаковића, Момира Војводића и Александра Саше Пејановића“, рекао је Кнежевић.

Он је предложио да Марковић буде саслушан већ у понедјељак, имајући у виду да слиједе празници.

Хутер је предложио да се одбор бави и тиме како је постављена црква на Румији и како је тиме нарушен мултиентички склад у земљи. Казао је да одбор треба да се бави и покушајем бомбашког напада након предсједничких избора 1997. године, истичући да је тада нападнут командант САЈ-а, а да је мета био Мило Ђукановић. Како је рекао, све је режирала српска обавјештајна служба.

Кнежевић је рекао да се противи првом предлогу, и то треба кандидовати на другом форуму. Други предлог, казао је, ако постоји мишљење стричне службе одбора да спада у дјелокруг рада, онда ће однос бити исти и према Милу Ђукановићу као и према било коме другом.

Николић је рекао да везано за други предлог, не види ништа спорно у томе.

Хутер је рекао да се противи селективности, и да ако се одбор већ бавио сличним питањима, онда може и овим.

„Већ видимо селективност код тужилаштва и судства“, рекао је Хутер.

Кнежевић је рекао да ту нема ништа спорно, али у конкретном случају, те 1997. године, том полицајцу је испала бомба, и то је цијела прича о наводном покушају атентата.

„Ја сам свједок тога времена, а ово зна цијела Црна Гора. Али ако мислите да је то сврсисходно, изгласаћемо“, рекао је Кнежевић.

Николић је рекао да не би тако олако говорио о томе да је „испала бомба полицајцу“.

Предлог Хутера да се бомбашки напад након предсједничких избора 1997. године уврсти у списак случајева којима ће се одбор бавити, добио је подршку посланика.

Кнежевић је рекао да је Душка Марковића као човјека који би требало да буде први саслушан предложио јер је због функција које је обављао неко ко има највише информација. Николич је рекао да је резервисан поводом овог предлога, јер је мало дана до понедјељка, а Марковићу су најављена питања о 15-ак случајева.

„Мислим да би требало одредити конкретно неколико случајева, јер мислим да није рационално дати некоме три или четири дана да се припреми за долазак на одбор о питањима о 15-ак случајева“, рекао је Николић.

Вучуровић је рекао да постоји сијасет разлога зашто Душко Марковић треба да буде први саслушан.

„Он је био шеф Удбе у вријеме када су се одвијали догађаји којима се одбор бави, био је на водећим позицијама, пала ми је на памет она оптужба Миодрага Жиивковића прије 20 и више година да је СДБ хтјела да га убије. Тада је Марковић одговорио „Веома нам је драго што су Живковић и његова породица живи и здрави, што вјероватно не би био случај да је СДБ заиста хтјела да га убије“. Он располаже бројним сазнањима. Неко би га назвао „црном кутијом“ бившег режима. Мислим да треба да одговори на бројна питања о ових 19 случајева“, рекао је Вучуровић.

Мугоша је рекао да се у овом случају све неприродно ради.

„Мислим да одбор мора методолошки да разјасни ствар. Не можете на једној сједници да расправљате о 15 случајева. Можете да радите овдје од 10 до 15 сати, нека вам је са срећом, али имамо и друге обавезе, рад на пленуму због наше ЕУ агенде“, казао је Мугоша.

Посланик ПЕС Гордан Стојовић рекао је да је 1994. године под нерасвијетљеним околностима убијен у Београду Саша Раонић.

„Ово је било прво убиство новинара. Волио бих да се ово убиство нађе у мандату рада одбора“, казао је Стојовић.

Како је рекао посланик Демократске Црне Горе Момчило Лековић, прво треба саслушати Душка Марковића.

„Нема дилеме да је у питању ‘црна кутија’ бившег режима“, рекао је Лековић.

Филип Аџић (ГП УРА) казао је да хијерахијски има важнијих људи од Марковића које је требало позвати, и није добро да се стекне утисак да се неко штити. Рекао је да је сагласан да су очекивања од рада одбора велика.

РТЦГ