Dušan Vasiljev: Badnje veče

Tama je pala… Sa sviju strana
dopiru glasovi veselja, sreće;
bliži se jato blagih dana…
zar treba radosti veće!

Svečani izraz lica oblače,
mati se tajno veselo smeši,
i deca s njome… Ko danas plače
taj teško, užasno greši.

Otac se tiho odnekud vrati,
i kao i on da nešto taji!
I blago lice osmeh mu zlati,
što se od veselja sjaji.

I ko na šapat čarobna miga
odjednom svi se vratima bliže.
I nema reči i nema briga,
Jer Božić veselo stiže.

Neko pomisli: Oh blago nama!
i lepom radu prilazi tada:
Svuda se sipa zlaćana slama,
i zlato sa njome pada.

Ko dve molitve dve bele sveće
ispod ikone na stolu stoje,
dok se u tamu crnu razleće
veselo “Roždestvo tvoje”.