Dušan Proroković: Migranti bude naciste

Na stranicama vodećih srpskih medija protekle dve godine mnogo je pisano o tome kakve će posledice po Evropu ostaviti destabilizacija Bliskog istoka. Mnogo je pisano i o „migrantskom talasu“ koji će početi da nas zapljuskuje. I? Niko nije reagovao.

Srbija je dočekala desetine hiljada nesrećnika nespremna. Sve što se danas preduzima je reakcija, pokušaj kontrolisanja krize, a ne smišljena politika i organizovana akcija. Nije nam za utehu, ali, jednako nespremna je i EU.

Kakav je odgovor Evrope? Britanski premijer je, vidno nervozan, rekao da nam dolaze migranti u „rojevima“. Poslednji koji je ljude upoređivao sa insektima bio je Lenjin. U prvom broju „Vesnika NKVD“, čija kopija je posle mnogo decenija ugledala svetlost dana zahvaljujući Aleksandru Solženjicinu, Vladimir Iljič taksativno navodi i ko su „insekti“ u sovjetskom društvu. A zna se šta se radi sa insektima.

Migrantska kriza će trajati. Francuski analitičar Tijeri Mensan predviđa  najmanje još dve godine. Međutim, posledice koje će se javiti, a imaće kontinentalni značaj, mogu trajati značajno duže. Na ovo se već sada mora obratiti posebna pažnja.

Upravo zbog tih posledica treba već danas spremati i donositi političke odluke kojima ćemo sprečiti da ponovo ostanemo zatečeni.

Prva posledica će biti politička destabilizacija ključnih država EU. Nemačke pre svega. Antimigrantski pokreti jačaju, ponovo glavu dižu i neonacisti, ponavljaju se iste one parole koje su se mogle čuti tridesetih godina HH veka. To nije ambijent u kojem će se nastaviti priča o evrointegracijama i prijemu novih država u EU.

Niko još nije, poput Lenjina, predložio da se „rojevi zaprašuju“, ali se čuju predlozi sa svih strana da balkanske zemlje, a Srbija pre svih, posluže kao teritorija na koju će EU jednostavno vraćati izbeglice sa Bliskog istoka.

U tom kontekstu posmatrano, opasno bi bilo potpisivati nove sporazume sa Briselom kojima bi ovo pitanje bilo pravno regulisano. Migranti, stotine hiljada njih, bi tako bili vraćani nasilno, bez ikakvog reda i mogućnosti da ih balkanske zemlje adekvatno prihvate, te bi se sve pretvorilo u haos. Niko tu ništa ne bi mogao da kontroliše i uredi.

Druga posledica je to što će zemlje EU sve više novca morati da izdvajaju na rešavanje ovog pitanja. Pored toga što je evropska ekonomija u krizi, sada će morati da se obezbede nova, pozamašna budžetska sredstva, što dovodi do zaključka da od obećanih investicija na Balkanu (poslednja obećanja su se ticala izgradnje auto-puta od Drača do Niša i izgradnje strateških cevovoda koji će zameniti „Južni tok“) neće biti ništa. Ostaće sve samo na obećanjima i pratećoj propagandi.

Naše infrastrukturne probleme i pitanje energetske bezbednosti nećemo moći rešavati oslanjajući se na EU (pitanje je da li smo to mogli i ranije). Dakle, strateške partnere je neophodno tražiti na drugim stranama.

Treća posledica, a koju već najavljuju pojedini zapadni komentatori, jeste što masovan priliv izbeglica može oboriti cenu rada u zapadnoj Evropi. Nesrećnici koji dolaze će raditi za mnogo manju nadnicu od onih koji već imaju radna mesta.

Dugoročno, ovo možda može biti dobro za evropsku ekonomiju i njeno pozicioniranje na globalnom tržištu, ali istovremeno se upozorava da može proizvesti i socijalne tenzije i dovesti do eskalacije već najavljene političke destabilizacije.

Što se Srbije tiče, srednjoročno, ovo može predstavljati „finansijski cunami“. Sa jedne strane, moglo bi uticati na to da dođe do realnog smanjivanja ionako niskih primanja, dok bi sa druge strane, to dovelo do snižavanja dotacija koje naši gastarbajteri šalju u zemlju (a to je, prema različitim procenama, 2-3 milijardi evra godišnje).

O svemu ovome se već sada mora razmišljati. Pokrenute migracije su istorijski događaj, posle kojeg će se puno toga promeniti u Evropi. Posledica će biti mnogo.

Srbija mora ići u susret problemima, delovati i planirati kako da zaštiti sopstvene interese. Naše interese neće štititi niti EU, niti ostale evropske zemlje.