Нa страницама водећих српских медија протекле две године много је писано о томе какве ће последице по Европу оставити дестабилизација Блиског истока. Много је писано и о „мигрантском таласу“ који ће почети да нас запљускује. И? Нико није реаговао.
Србија је дочекала десетине хиљада несрећника неспремна. Све што се данас предузима је реакција, покушај контролисања кризе, а не смишљена политика и организована акција. Није нам за утеху, али, једнако неспремна је и ЕУ.
Какав је одговор Европе? Британски премијер је, видно нервозан, рекао да нам долазе мигранти у „ројевима“. Последњи који је људе упоређивао са инсектима био је Лењин. У првом броју „Весника НКВД“, чија копија је после много деценија угледала светлост дана захваљујући Александру Солжењицину, Владимир Иљич таксативно наводи и ко су „инсекти“ у совјетском друштву. А зна се шта се ради са инсектима.
Мигрантска криза ће трајати. Француски аналитичар Тијери Менсан предвиђа најмање још две године. Међутим, последице које ће се јавити, а имаће континентални значај, могу трајати значајно дуже. На ово се већ сада мора обратити посебна пажња.
Управо због тих последица треба већ данас спремати и доносити политичке одлуке којима ћемо спречити да поново останемо затечени.
Прва последица ће бити политичка дестабилизација кључних држава ЕУ. Немачке пре свега. Антимигрантски покрети јачају, поново главу дижу и неонацисти, понављају се исте оне пароле које су се могле чути тридесетих година ХХ века. То није амбијент у којем ће се наставити прича о евроинтеграцијама и пријему нових држава у ЕУ.
Нико још није, попут Лењина, предложио да се „ројеви запрашују“, али се чују предлози са свих страна да балканске земље, а Србија пре свих, послуже као територија на коју ће ЕУ једноставно враћати избеглице са Блиског истока.
У том контексту посматрано, опасно би било потписивати нове споразуме са Бриселом којима би ово питање било правно регулисано. Мигранти, стотине хиљада њих, би тако били враћани насилно, без икаквог реда и могућности да их балканске земље адекватно прихвате, те би се све претворило у хаос. Нико ту ништа не би могао да контролише и уреди.
Друга последица је то што ће земље ЕУ све више новца морати да издвајају на решавање овог питања. Поред тога што је европска економија у кризи, сада ће морати да се обезбеде нова, позамашна буџетска средства, што доводи до закључка да од обећаних инвестиција на Балкану (последња обећања су се тицала изградње ауто-пута од Драча до Ниша и изградње стратешких цевовода који ће заменити „Јужни ток“) неће бити ништа. Остаће све само на обећањима и пратећој пропаганди.
Наше инфраструктурне проблеме и питање енергетске безбедности нећемо моћи решавати ослањајући се на ЕУ (питање је да ли смо то могли и раније). Дакле, стратешке партнере је неопходно тражити на другим странама.
Трећа последица, а коју већ најављују поједини западни коментатори, јесте што масован прилив избеглица може оборити цену рада у западној Европи. Несрећници који долазе ће радити за много мању надницу од оних који већ имају радна места.
Дугорочно, ово можда може бити добро за европску економију и њено позиционирање на глобалном тржишту, али истовремено се упозорава да може произвести и социјалне тензије и довести до ескалације већ најављене политичке дестабилизације.
Што се Србије тиче, средњорочно, ово може представљати „финансијски цунами“. Са једне стране, могло би утицати на то да дође до реалног смањивања ионако ниских примања, док би са друге стране, то довело до снижавања дотација које наши гастарбајтери шаљу у земљу (а то је, према различитим проценама, 2-3 милијарди евра годишње).
О свему овоме се већ сада мора размишљати. Покренуте миграције су историјски догађај, после којег ће се пуно тога променити у Европи. Последица ће бити много.
Србија мора ићи у сусрет проблемима, деловати и планирати како да заштити сопствене интересе. Наше интересе неће штитити нити ЕУ, нити остале европске земље.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
