Dušan Bratić: Ganiću je trebalo suditi u Beogradu, ali je Vukčević opstruirao proces

„Nakon skoro četiri godine od formiranja predmeta, Tužilaštvo BiH zvanično je podiglo optužnicu za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koji se desio 3. maja 1992. godine.

Tada su pripadnici „Zelenih beretki“, „Patriotske lige“, MUP i Teritorijalne odbrane tzv. Republike BiH napali kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. U napadu su ubijena 42 pripadnika JNA, od kojih su 32 bili Srbi, šestorica Hrvati, dvojica Bošnjaci i dvojica Albanci. Zarobljeno je 207 pripadnika JNA, 71 je ranjen, a devetorica zarobljenih su ubijena.

Iz Tužilaštva BiH su saopštili da je optužnica za zločin u Dobrovoljačkoj podignuta protiv deset osoba. Na spisku su Ejup Ganić, Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško.“

Ovo je svojevremeno trebalo da se sudi u Beogradu. Ganić je po poternici Srbije uhapšen u Londonu.

Sudija za ekstradiciju je tražio da se dostavi i Sporazum JNA i druge zaraćene strane o mirnom povlačenju na osnovu kojeg je i formiran marševski položaj kolone.

Tužilaštvo to nije dostavilo. Nakon drugog ročišta za izručenje sudija je odbio zahtev uz opasku da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nekompetentno ili je po sredi politika.

Kada je nakon penzionisanja Upravni odbor Advokatske komore odbio zahtev Vladimira Vukčevića za upis u Imenik advokata (to mu je trebalo da bi bio postavljen za Šefa kancelarije Specijalizovanih veća Kosova u Beogradu – izmeštenog u Hag – to je obećanje imao za dugogodišnju saradljivost ali se, evo izjalovilo) on je na sednici odgovarao na pitanja članova Upravnog odbora pa tako u vezi ove subverzije na zapisnik bukvalno povikao: “ To nemojte da pitate mene, pitajte Borisa Tadića, njega je za to zvao ministar inostranih poslova Turske“!

Dakle, ovaj Tadića, a Tadić njega, a on onda gazio ustavnopravni poredak ove zemlje, međunarodni javni poredak u delu Ženevskih konvencija koje nalažu svakoj zemlji da traga i sama sudi izvršiocima teških dela protiv čovečnosti bez obzira na njihovo državljanstvo i mesto izvršenja dela i pljunuo u lice majkama, očevima, braći i sestrama ubijenih i preživelim žrtvama. Ponovo ih ubijao. Zločincima pomagao da izbegnu kažnjavanje.

I sve je to na zapisnik i audio zapis priznao. Evo i danas se u Srbiji pojedine sudije od naroda i zakona odmetnute loptaju sa ovakvim i sličnim predmetima. Ne sudi im se. Razmišljaju ..“ možda se Tadići i Vukčevići vrate na vlast“…pa će morati da napuste sud za Ratne zločine u kojem primaju dvostruke plate sudija Višeg suda ( znači oko 300.000 dinara ), imaju obezbeđenje, vozila….a sude po nekoliko predmeta godišnje..

Drugim rečima ne rade ništa u odnosu na druge sudije. Kao što je Goran Petronijević morao nakon 5. oktobra da napusti Okružni sud je je sudio Toniju Bleru, Klarku i drugima za niz ratnih zločina izvršenih u agresiji na našu zemlju. Ali, ne može se pobeći od Božije kazne. Boga ima, samo u drugom obliku od uvreženog prostog poimanja. Niko još od Boga nije pobegao, pa neće ni zločinci ni njihovi pomagači. Nebeski je zakon njihovo sudilište. Jer, kakva su nam dela, takva nam i sudbina.

Izvor: Vaseljenska