Duša pamti glava preumljuje

Piše: Mišo Vujović

Neću da paničim u vremenu zaglušujuće laži, ali ovo bez nas, čini mi se, i ovoga vakta proći neće. Ni bez nas ni bez naših petokolonaša.
Ta banda avansno prejedena jedinstvena u stavu da Srbiju treba pacifikovati denacifikacijom, denacionalizovati, a zatim je dezintegrisati autonomijama ili državicama u državi, sve glasnije zločin NATO – a nad nama i svetom definiše kao intervenciju, a borbu Rusije sa fašistima zločinačkom agresijom.

Pazi „Danas“ čija čitanost se meri teleskopom za udaljena nebeska tela bombardovanje Srbije naziva intervencijom.
Nedavno se pojavio i glasnogovornik mira i stabilnosti, bivši ratni huškač, potom zagriženi pacifista opsednut likom i delom Slobodana Miloševiće. Čovek, ako se tako može nazvati ova konvertitska splačina koga hanuma pred svedocima ućutka rečima “ćuti pizdo Hercegovačka”, je voleo Dražu do zadnjeg emigrantskog dolara, osnovao Gardu jašući na talasu nacionalnog buđenja. Kada je suočen sa zlodelima svoje paravojne jedinice po Hercegovini, pristao je na sve postajući još jedno ništa na srpskoj političkoj sceni. Sada optužuje Rusiju, u koju se kleo za veliku katastrofu i ratni zločin.
Pomenuti drug komesar je svoju stranku od nekoliko stotina hiljada članova, sveo na portabl partiju. Te svoj opstanak na političkoj sceni upravo duguje sklonosti trudnog kameleona zaglavljenog u poljskom nužniku ambicije da vlada Srbijom kao dobri sluga zlih gospodara. Ali se njegova ambicija svela na ovlašće da govori ono što mu se sugeriše bez obzira da li je stav utemeljen u činjenicama i još manje da li zadire u domen nacionalnih interesa.
Nažalost nije usamljen!
Upravo takvo ponašanje dela političke scene i njihovo nastojanje da Srbija osudi Rusiju i uđe sa njom u konflikt, dovodi Srbiju u veoma nepovoljan položaj u svakom pogledu, uključujući i eliminaciju mogućnosti da se pregovori o uspostavljanju mira održe u Srbiji, što je realnije nego da mir kreira Sultan sa Bosfora, kome je Putin sačuvao već odsečenu glavu.
Do sada nas niji ni jedna istorijska mećava mimoišla. Nas ni grad nikada ne promaši ako je oblak stigao sa te strane a kamoli ratovi. Ukrajinci cvile ali se bore ko pravi Rusi.

I jesu bili najčistiji Rusi, sve dok im Vatikan nije svetio vodicu, a NATO i Amerika pučem doveli fašiste. Apsurd je da naciste finansira jevrejski milijarder Kolomajski a da kolo vodi Volodimir Zelenski, takođe židov čija je familija u Drugom svetskom ratu stradala od nacista. Da se Vlasi ne dosete.
Udružili su se svi da razore Rusiju odmetnutim Rusima. Belim Spartancima ruske nacije. Gađaju Ruse njihovim glavama i životima. Ruse su protiv Rusa nahuškali. Sloveni su za njih oduvek predstavljali nižu rasu. A šta smo mi ? Sloveni ili poltroni!? Ma kako se osećali za njih smo neprijatelji. Bodrimo Rusiju da pobedi i molimo se za ukrajinski narod da što manje strada. Povratka više nema. Ako posustane Rusija svet je na kolenima.
A mi budimo tamo gde smo uvek stajali svesni da nas neće promašiti kako se god namestimo.
Sredina se sve više sužava iz oba pravca. Ostajemo usamljeni u sendviču istoka i zapada. Duše i tela. Iznad je pokoslo nebo i zbunjeni Bog. Ako se uzdignemo stradanje ali i spasenje nam neće ginuti. Ako kleknemo zauvek ćemo potonuti. Nemamo mnogo izbora: U slavu i spasenje ili poniženje i sramotu. Nije isto ići ka Bogu i bežati od Boga.
Glave smo gubili da bi duše sačuvali. Duša pamti glava preumljuje.