Дуг из мораторијума може да се плати на три начина

Народна банка Србије (НБС) омогућила је дужницима банака и лизинг кућа нови, двомесечни мораторијум који почиње 1. августа, а односи се на обавезе које доспевају у августу и септембру, као и на обавезе из јула које дужник није измирио.

Карактеристика ове паузе у отплати је свакако то што је прецизнија од оне из марта па тако смањује могућност недоумица. Такође, дужницима даје више могућности за отплату дуга који је настао у периоду мировања, а не би требало да се понове ни ситуације с трајним налозима када је неко одбио мораторијум, да би на крају мораторијума банка тражила све три рате одједном. Такав случај су имали многи пензионери којима Фонд ПИО није скидао рате, преноси Политика.

Овога пута дужници, по престанку застоја, имају три могућности за отплату дуга насталог за ова два месеца. Први је био примењен и код првог мораторијума, а то је ситуација када се камата равномерно распоређује на нови период отплате који је дужи два месеца. У овом случају дужник добија нови план отплате, а месечна рата ће му бити нешто већа.

Такође, дужник може да тражи да по престанку мораторијума измири све обавезе које су биле обухваћене мораторијумом – главницу и редовну камату или да плати само камату из времена мораторијума, а да отплату кредита продужи за 60 дана.

Овога пута банке ће бити дужне да обавесте Фонд ПИО да дужник није прихватио мораторијум. То исто важи и за остале трајне налоге и административне забране код послодаваца.

– Послодавци, односно ПИО фонд треба да од 28. јула 2020. године обустави пренос средстава на кредитне партије дужника све док их банка или лизинг кућа не обавести да је дужник одбио мораторијум. Кад прими обавештење да је дужник одбио мораторијум, послодавац, односно ПИО фонд треба да изврши пренос средстава као да административна забрана није обустављена. Када је реч о оним дужницима који прихватају мораторијум, а послодавац или ПИО фонд ипак изврше пренос средстава по основу административне забране (у оквиру редовне отплате обавеза у току трајања мораторијума) – банка или лизинг кућа су у обавези да дужнику у најкраћем могућем року омогуће располагање тим средствима, исплату тих средстава или пренос средстава на рачун дужника код друге банке – објашњавају у НБС.

Мораторијум се иначе примењује на кредите, дозвољени минус и кредитне картице, али не и на обавезе за услуге платног промета као што су провизија за извршење трансакција, накнада за одржавање рачуна, инвестиционе услуге, брокерско-дилерски послови, услуге у вези са сефовима.

И овога пута ће банке и лизинг куће понуду о мораторијуму објавити на интернет страницама до 31. јула 2020. године, а он се и сада односи на грађане и привреду. Тачније, физичка лица, пољопривреднике, предузетнике и привредна друштва. Уколико дужник у року од десет дана од дана објављивања обавештења ту понуду не одбије, сматраће се да је понуду прихватио.

Дужник може да одбије понуду о мораторијуму електронским путем, редовном поштом, телефоном или у пословним просторијама повериоца. Може, као и код првог мораторијума да одустане од њега током трајања.

Што се тиче обрачуна камате за период мировања у плаћању обавеза, НБС и то појашњава.

– За време мораторијума поверилац не обрачунава редовну камату на обавезе које доспевају током трајања мораторијума, али обрачунава редовну камату на недоспео дуг. Износ редовне камате одговара износу те камате у плану отплате који је важио пре ступања на снагу ове одлуке. Ако је дужник привредно друштво, поверилац може редовну камату да обрачунава и на износе главнице дуга који доспевају током трајања мораторијума – кажу у НБС.

Другим речима, камата на мораторијум мора да се плати ма какво да је објашњење.

Затезну камату за време мораторијума поверилац неће наплаћивати, а неће се покретати поступак извршења, као ни принудне наплате према дужнику.

Сви они којима до 30. септембра истекне дозвољени минус или кредитна картица банка ће продужити њихово важење за тај период. Иначе, на њихово коришћење током трајања мораторијума обрачунава се редовна камата.

Банке очекују мање интересовање за другу паузу у отплати
Нови мораторијум у отплати кредита не прави никакве проблеме финансијској стабилности банака у Србији и оне ће моћи да га изнесу без проблема, рекао је у изјави за Танјуг генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.

Он је оценио да је банкарски сектор ликвидан, стабилан, капитализован и додао да очекује да ће после свих мера подршке које се у Србији спроводе бити мање клијената који ће се определити за мораторијум.

Он је оценио да је пословање банака у првих шест месеци ове године различито у односу на исти период прошле године јер је ковид 19 битно свима пореметио планове.

– Ни на крај памети у децембру није било никоме да ће доћи до епидемије ових размера, која ће добрим делом успорити и зауставити економију – рекао је он.

Додао је да су полугодишњи резултати банака добри зато што је у последњих неколико година банкарски сектор стабилан, високо ликвидан, а дошао је до потенцијала односно раста кредита, и тако је створена база и резерва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: