Држава докапитализује предузећа

Држава ће моћи да докапитализује ланац хотела, малу приватну фирму или јавно предузеће. Она ће привремено ући у власничку структуру, али неће имати управљачка права. Законски оквир да то ради добила је кроз недавно усвојену уредбу. Колико ће бити потребно и одакле ће новац бити обезбеђен за ову врсту помоћи предузећима погођеним пандемијом вируса корона, од Министарства финансија нисмо добили одговор.

Уредбу о условима и критеријумима усклађености државне помоћи кроз докапитализацију фирми ради отклањања поремећаја у привреди проузрокованих епидемијом ковида 19 регулише услове под којима ће држава докапитализовати предузећа, како државна тако и приватна.

Услов је да фирме нису биле у тешкоћама на крају прошле године. Потом треба да докажу да би без помоћи државе прекинули пословање или би се суочили са озбиљним потешкоћама, на шта може нарочито упућивати погоршање односа дуга и капитала корисника, знатно смањење пословних прихода.

Затим да је у интересу државе да се интервенише (на пример спречавање социјалних потешкоћа и тржишног неуспеха услед губитка запослења, излазак иновативне или системски важне компаније, ризик од прекида пружања важне услуге или робе и других сличних околности).

Или пак да учесник на тржишту није у могућности да прибави финансирање по приступачним условима, а постојеће мере државне помоћи за отклањање штетних последица или ликвидност учесника на тржишту нису довољне да би се осигурала одрживост корисника.

Помоћ се може дати микро и малим предузећима која јесу била у проблемима на крају прошле године, ако нису у стечају и не примају државну помоћ за реструктурирање.

Држава ће делити новац по овој уредби до 3. септембрa 2021.

Уколико државна помоћ буде била виша од 250 милиона евра по предузећу, оно ће морати да докаже да задуживање на тржишту и претходне мере државе нису довољне, да је докапитализација примерена мера за решавање проблема и да износ помоћи не прелази минимум потребан да предузеће опстане на тржишту.

Предвиђа се да држава помогне или докапитализацијом, дакле добијањем власничког удела у предузећу у замену за средства, као и такозваним хибридним инструментима, где куповином обвезница или неких других хартија држава постаје партнер без права управљања, али са учешћем у добити.

У уредби пише да држава планира да наплати „накнаду за улагање”, која ће бити у износу референтне каматне стопе увећане за маржу. Такође, што се дуже буде чекало са отплатом држави биће већа накнада.

Предузеће које прими ову врсту помоћи може у сваком тренутку да откупи државни удео, али држава такође може у сваком тренутку да прода свој удео неком другом.

Предвиђено је да се уговори право прече куповине претходном власнику удела.

Док не отплате дуг фирме не могу да деле дивиденде, а док не отплате 75 одсто дуга нема бонуса за управу и запослене.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета, каже да су услови за добијање помоћи такви да нема рестрикција на мала, средња и велика предузећа. Али будући да се у уредби спомињу износи од 250 милиона евра за докапитализацију по предузећу, на прсте једне руке могу да се наброје фирме које имају тај капацитет у Србији.

Зато сматра да се циља на велика предузећа попут „Ер Србија”, ЕПС и још неколико пробраних фирми у којима држава има власнички удео.

– Не искључујем могућност да ће се пријавити и приватне пријатељске компаније. Не знам колико ће бити простора за њих. Претпоставља се да је помоћ намењена првенствено за две до три државне компаније. Ова уредба је вероватно донета зато што Европска комисија прозива владу за директно нарушавање позиције учесника на тржишту и за елиминисање конкуренције. Са друге стране у извештају Светске банке од прошле године је стајало да 2,2 процента БДП-а, што је преко милијарду евра, одлази на субвенције које држава даје разним предузећима, од чега је 60 одсто за јавна предузећа. То се изричито забрањује јер се учесници на тржишту стављају у неравноправан положај – наводи он.

Уколико ЕПС-у, додаје Филиповић, дате 200 милиона евра, а имате наводно отворено тржиште где као средњи или велики потрошач можете да бирате ко ће вас снабдевати, а остали учесници немају такву помоћ од државе онда то није равноправна утакмица.

Професор Економског факултета каже да ће новац за докапитализацију бити обезбеђен из буџета.

Он указује да је Међународни монетарни фонд саопштио да ће дефицит буџета бити до девет одсто БДП-а, што је за 1,5 одсто или 500 милиона евра већи мањак него што је првобитно било планирано. Претпоставља се да је у то урачунат новац за докапитализацију.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: