• Насловна
• Поглед

Друга страна Америке: Шта мисле о Русији и ситуацији у Украјини?

1 min read

4 године ‎ ИН4С

друга страна Америке

Историјски сиже:

Да би се могло разумјети шта просјечан Американац уопште може мислити о било чему што се везује за Русију и „руско питање“ важно је знати да они то уско везују за питање своје националне безбједности. Национална безбједност је готово па сасвим америчка кованица која улази у политички дискурс након завршетка Другог свјетског рата. Амерички грађанин након завршетка рата није видио потребу за одржавањем високог нивоа војне мобилизације која би ем узимала огромне количине новца из државног буџета, ем могла представљати пријетњу по демократске, а прије свега либералне вриједности. Стога, америчка влада, да би оправдала одржавање војске, почиње о безбједности да говори као о националној безбједности, те 1947. године усваја Закон о националној безбједности, оснива убрзо потом и Савјет за националну безбједност, а онда и ЦИУ. Након тога 1949. године оснива се НАТО савез и по ријечима Генералног секретара НАТО савеза Лорда Исмаја, који је ту функцију обављао педесетих година прошлог вијека, циљ НАТО савеза био је „Задржати Американце унутра, Совјете изван, а Њемачку потчињеном“. Совјета нема, Америка је свуда, а Њемци су одавно потчињени, дакле зашто НАТО још постоји?

Данас:

Да ли просјечан Американац зна одговор на ово питање није нужно важно, јер се просјечан Американац једва бави и врло замршеном, готово анархичном ситуацијом у својој држави. Грађанин Америке бива наново застрашиван од стране својих медија и челника у својој влади да је америчка безбједност угрожена. Међутим, оно што нама може бити важно јесте које мишљење постоји унутар медијских кућа које нису нужно гласноговорници Бијеле куће.

 

Кендис Овенс и Дејли Вајер

 

Врло груба подјела на Демократе и Републиканце продубила се, рекло би се доласком Трампа на власт, а суштински неумјесним гурањем неолибералне агенде у лице свих. Таква ситуација довела је до „помјерања клатна“ код многих Американца који су одлучили или да просто „пређу на другу страну“ која је, ако ништа, била оно што им је до тада и било познато као свеопште прихватљиво, или су барем почели да постављају више питања.

Наводна безбједност америчког народа и Америке је оно што је до сада у Америци био сједињавајући фактор, међутим такав тренд опада. Зашто је то тако, објашњава и Кендис Овенс, новинарка конзервативног медија Дејли Вајер.

„Американци имају ту уиграну матрицу – кажемо да смо ми у некој земљи јер морамо да успоставимо демократију, држава је на граници рата, подржимо бунтовнике, они оборе владу и онда ми поставимо кога ми желимо да поставимо“, рекла је Кендис у разговору са Џек Посовиком, бившим ветераном америчке морнарице.

Њен саговорник се надовезао и рекао да је најлицемјерније у конкертној ситуацији са Украјином што Америка ствара наратив да НАТО покушава да се бори против руског покушаја креирања украјинске Владе, мада су претходно америчке власти отворено говориле да је баш САД стварао и бирао нову владу након учествовања у свргавању демократски изабраног Виктора Јануковича.

Кендис је потом показала мапу НАТО савеза и рекла: „НАТО има своју чизму свуда. Размислите, наратив је да Путин покушава да прошири Русију. Молим вас, како да се не смијете том наративу?“, закључила је Овенс.

Метју Ли и гласноговорник америчког Министарства спољних послова

 На конференцији за новинаре које је организовало Министарство спољних послова Америке, гласноговорник Министарства Нед Прајс је изнио тврдњу да имају информацију да ће Русија наводно исценирати напад Украјинаца на Русију како би имали повод да они нападну Украјину.

На несрећу Нед Прајса, новинар Associated Press-а тражио је доказе за тако озбиљну тврдњу, на шта је Прајс настављао да  говори како он наводи важне информације које треба да зна америчка јавност.

Новинар Метју Ли је на то рекао: „То што Ви говорите нису докази, то су само Ваше ријечи. Износите потпуно непровјерљиве и недоказиве ствари. Гдје су Вам докази? Очекујете да Вам вјерујемо без доказа.“

Oливер Стоун и борба за истину

Један од првих новинара и продуцената који се истакао као трагач за истином када је ријеч о „руском питању“ на америчком тлу јесте Оливер Стоун. Стоун је 2017. године направио серију документараца о Путину чији циљ је био демистификација Владимира Путина, Русије и руског погледа на свијет.

Оливер Стоун је потом гостовао у емисији пролибералног новинара Стивена Колбера који је, видно незадовољан Стоуновим документарцем о Путину, злурадо упитао: „Да ли ти вјерујеш Владимиру Путину?“

Стоун је одговорио: „Он је предсједник Русије, има на памети руске интересе. Поштујем га због тога. Разумијем зашто ради то што ради. Никада га нисам чуо да лоше говори о Америце у ове двије године. Видио сам само да покушава да пружи руку САД. Шалио сам се са њим јер је упорно Американце назвао „партнерима“, а ја нисам сигуран да су та партнерска осјећања обострана.“

Закључак

 Заиста не треба гајити илузије да ће у скоријем временском периоду Америка жртвовати оно што су њени суштински колонијални интереси, али треба навести да постоји интензиван раст антилибералног и продесничарског наратива у САД, који се прелива и на оно што су ставови о америчком утицају ван америчких граница.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: