Drle

Piše: Nebojša Jevrić

U bajti kraj Drine braća Pope, ratnici. Drina odnosi krv i ispira rane. Možeš satima gledati u vodu. Ili u vatru.
Popa stariji je dva puta ranjen. Jednom mu je na Igmanu metak prošao između dve pancirne ploče i pogodio pluća, drugi put kad je završena borba na Otesu, skine pancir, padne granata i geleri mu izbuše stomak. Popa mlađi pogođen je u vrat ali metak nije oštetio ni arteriju ni nerve.
Gledamo u reku i sučemo ratnu pređu.
Oni su se vratili. Ako se iz rata može vratiti. Pričamo o onim koji se nisu vratili. O krvi i vranama.
U Sarajevu, gradu koga nema. Odrastali su naselju Hrasno 2. Tu su tri žuta nebodera. Okretnica tramvaja dvojke.
Oni su bili u jedinici a Goran Drašković Drle u trojci .(Da se Drle zvao Goran Drašković saznao sam nedavno zahvaljući komendijantu slučaju)
Ubijen je svat na čaršiji.
Počele straže po haustorima i ispred zgrada. Prvo proleće i prve barikade.
Ispred zgrade je bio je Garadlija Edini sa lovačkom puškom (kasnije komandant ozloglašene jedinice „Ševe“). Zaustavila su se kola sa ekipom Juke Prazine.
Drle je imao pištolj ali nije pucao. Izvadio pištolj i počeo da ih udara po glavama. Iskočile su i Pope.
Jukini se nikad više dok su oni bili tu nisu vratili.
Drle ih je toliko tukao da mu je ispao okvir od pištolja. Dugo su ga posle tražili po travi.
Nije im bilo opstanka u Hrasnom.
Popa je iz stana donio oružje. Pokupili su oružje a onda sa mecima u cevi kolima krenu prema Neđarićima gde je već počelo. Oružje se uvek pojavi pre nego što počne.
Iz zgrada tukao je snajper po Neđarićima.
Imali su ih kao na dlanu.
U ulici ispred kasarne bila je razapeta zavesa sa pozornice jedina zaštita od snajpera za one koji su morali da pređu ulicu.
Pope su imali „ose“. Pokušavali su da otkriju odakle se javlja snajperista.
A on utihnu.
„Sad će da se javi“ rekao je Drle i iskočio ispred zavese.
Počeo je da igra.
Čuo je hard rok.
Igrao je hard rok u teatru smrti u Sarajevu, u Neđarićima, u zemlji Bosni, ni Davidovoj ni carskoj ni spahijskoj na Balkanu.
Snajperista je zapucao ali promašio.
Zapucao ponovo ali opet promašio.
Zato Pope nisu promašile.
Dve „ose“ su pogodile prozor iza kojeg je bio.
Počeo je napad na Ilidžu. U Domu zdravlja bili su muslimani.
Gađali su zoljom preko platoa prema položajima gde su bili Srbi.
Granata ispaljena iz „zolje“ je pala na beton ali nije eksplodirala.
Nastavila je da se kotrlja prema rovu.
„Šutnuću je pre nego do nas dođe“ rekao je Drle i spremao se da iskoči.
Popa ga je zapucao u glavu. Zolja se zaustavila na ispred rova.
Bilo je pitanje časti ići Aerodromskom cestom a ne preko aerodroma. Iz aerodromskog naselja se pucalo na sve što se kretalo po cesti. Drle nije hteo preko aerodroma. Vozili su njih petorica u kolima sto dvadeset na sat.
Udarili su u ćoškom u transporter. Drleta su jedva izvukli. Onda bolnica u Kasindolskoj pa VMA. Ostao je šest meseci.
I dok su dugi davali hiljade maraka da se izvuku on se vratio.
Poslali su ih na Vučju luku zaseok Borije. Bio je kraj leta.
Ostavili su hranu i višak opreme a onda se prebacili trista metara preko livade do šume.
Ispod njih je bilo Sarajevo.
Trajalo je puškaranje ceo dan po šumi. Ogladneli su.
Drle je rekao: „Ja ću doneti hranu!“
Pokupio je konzerve, hleb stavio u njedra i krenuo da se vraća.
Snajperista je bio na drvetu.
Pogodio ga je metkom direktno u glavu.
Vozač transpotera „vidra“ nije hteo da ide da im pomogne da ga izvuku.
Uperili su puške u njega pa je pristao.
Izvukli su ga dok ih je transporter pokrivao. Zajedno sa konzervama i hlebom pod košuljom. Hleb je bio natopljen krvlju.
Drleta su odneli a Popa je bajonetom u iskopao rupu pod brezom.
U nju je položio hleb pun Drletove krvi.
„U krvi je duša njegova. Nisam mogao ostaviti da kljucaju vrane“ kaže mi dok gledamo u reku i ćutimo.