Draža po njemačkim dokumentima: Hitler tražio glavu srpskog generala

-Draža Mihailović bio je i ostao jedan od najkontroverznijih, a istovremeno i najtragičnijih ličnosti novije srpske istorije. U kompletnom korpusu onoga što je napisano ili rečeno o Mihailoviću provejavaju ljubav i odanost ili mržnja i neprijateljstvo. Decenijama posle Drugog svetskog rata, autori su bili sasvim suprotnih ideoloških i političkih opredeljenja. S jedne strane su bili domaći istoriografi koji su na sve načine dokazivali njegovu izdajničku, kvislinšku i zločinačku ulogu tokom rata, a nasuprot njima stajali su autori iz političkog, emigrantskog miljea, dokazujući njegov patriotizam i antifašističko opredeljenje. Od raspada Jugoslavije i silaska komunističke partije sa istorijske scene, kreće novi talas tekstova i knjiga koje su, uglavnom, u funkciji rehabilitacije „gorskog đenerala“, pišu današnje „Novosti“.

Iz mnoštva nove istorijske građe danas se, bez mnogo ograda, može zaključiti da je Draža Mihailović bio antifašista, da je bio antikomunista, da je na Ravnoj gori započeo formiranje vojne organizacije, otpočeo gerilski rat i pokrenuo krupne događaje u Srbiji i Jugoslaviji.

U samom vrhu Trećeg rajha, od pojave na Ravnoj gori on je ocenjen kao opasan neprijatelj, i bio je pored Titovih partizana stalni predmet rasprava u Hitlerovom glavnom štabu. O nemačkim nastojanjima da se domognu, odnosno likvidiraju četničkog lidera, najbolje svedoči nekoliko gotovo nepoznatih dokumenata. Vasa Kazamirović je u ličnoj arhivi Hajnriha Himlera, rajhsfirera i starešine svih policijskih snaga i vrhovnog komandanta SS trupa, pronašao njegovo naređenje od 17. jula 1942. godine, da se Mihailović po svaku cenu likvidira. U Himlerovoj pismenoj naredbi šefu nemačke policije u Srbiji, generalu Augustu Majsneru, izričito se kaže: „Sada se svim sredstvima koja uopšte stoje na raspolaganju, ima pronaći prebivalište štaba gospodina Draže Mihailovića i on sa svojim štabom se mora likvidirati. Policija i SS to moraju po svaku cenu izvršiti. Sva potrebna sredstva za to, uključujući i novac, stavljaju se u neograničenom obimu na raspolaganje.“

Gotovo sva nemačka dokumenta, od leta 1941. godine, daju ubedljive dokaze da je general Mihailović bio pod nadzorom okupatorske uprave i okupatorske vojske i policije. I kad se nalazio u Srbiji i kad se nalazio u Hercegovini i Crnoj Gori…

Tih dana načelnik vojnog štaba komandanta Srbije generala Badera, pukovnik Verner Pfafenrot, u jednom izveštaju Vrhovnoj komandi piše: „… Svi četnici su neprijatelji Nemačke, ništa manje nego komunisti. Draža Mihailović je glavni motor svega, svejedno što izbegava veće borbe sa našim trupama, jer čuva snagu za kasnije operacije.“

I Staniša Vlahović, dugogodišnji profesor istorije i sociologije na koledžu u Birmingemu, pronašao je pismo Benita Musolinija Hitleru od 22. maja 1943, koje je do tada bilo apsolutno nepoznato i koje otkriva da su se sudbinom Draže Mihailovića bavile i prve ličnosti Trojnog pakta. Duče, samo nekoliko dana pre početka velike operacije „Crno“ obaveštava Firera da je bilo planirano da general-pukovnik Ler i guverner Crne Gore Pircio-Biroli, zajednički utvrde plan akcije protiv Mihailovića i jezgra njegove vojske u Crnoj Gori.

„Umesto toga, nemačka akcija protiv četnika i crnogorskih nacionalnih snaga iznenada je počela bez ikakvog prethodnog objašnjenja italijanskoj strani. Očevidno je da je nemačka vrhovna komanda došla do nove ocene situacije, smatrajući za neophodno da ubrza sa uklanjanjem četničke opasnosti. Ali, italijanska vrhovna komanda nije bila obaveštena o ovome, i bila je iznenada stavljena pred svršeni čin. I kao posledica ovog, nemačke i italijanske trupe našle su se pod komandama koje su se sukobljavale…“

Najveća i najbrižljivije pripremana okupatorska akcija protiv vojne organizacije Draže Mihailovića bila je, nesumnjivo, operacija „Crno“, izvedena u maju 1943. godine. Nemačka vrhovna komanda donela je 31. marta 1943. odluku o operaciji „Crno“ tokom koje je trebalo da se definitivno uništi „organizacija nacionalnog srpstva pod komandom Mihailovića“, i na taj način „obezbedi pozadina Balkana u slučaju iskrcavanja savezničkih snaga u dolini Neretve„.

A Nemci su informaciju o iskrcavanju savezničkih trupa u Jugoslaviji pod komandom američkog generala Ajzenhauera zapravo dobili preko generala Mihailovića praćenjem njegovih radio-stanica. Uhvatili su poruku upućenu svim komandantima u zemlji, od 24. januara 1943, da se pripremaju za odlučujuću akciju i da „raščiste teren svuda od komunista“ da bi imali „odrešene ruke za odsudni momenat“. Prvo pouzdano obaveštenje da predstoji invazija Angloamerikanaca na Balkan, Draža je dobio u jesen 1942. godine, kada su u njegov štab stigli izaslanici kraljevske jugoslovenske vlade, major Nedeljko Plećaš i potporučnik Jovo Trbojević. Opširniju i potpuniju informaciju doneo mu je krajem decembra 1942. pukovnik V. S. Bejli, šef britanske vojne misije pri njegovom štabu.

Mihailović se nalazio u okolini Kolašina kada je plan cele operacije „Crno“ protiv njegovih jedinica u Crnoj Gori lično do u detalj izradio komandant Jugoistoka, general-pukovnik Aleksandar Ler. Ceo plan je izrađen u najvećoj tajnosti i, na zahtev Adolfa Hitlera, vođe Rajha, s njim u prvo vreme Italijani nisu bili upoznati.

General fon Horstenau, koji je bio prisutan u nemačkoj Vrhovnoj komandi kada je razmatran plan operacije „Crno“, u svom dnevniku je zapisao: „Naročita uloga bila je predviđena za Brandenburški puk. On je imao da se još pre početka akcije, presvučen u srpske uniforme, uvuče u obruč i uhvati Dražu Mihailovića…“

U Ratnom dnevniku nemačke vrhovne komande je zabeleženo da je Draža dva dana pred početak operacije „Crno“ napustio Kolašin i krenuo usiljenim maršem u Srbiju. On uopšte nije očekivao da će ga Nemci napasti u Crnoj Gori i pokušati da ga živog uhvate. Ali na upozorenje guvernera Pircija Birolija da Nemci kreću protiv njega, navrat-nanos napušta Crnu Goru.

– Kada je Hitleru referisano šta se sve dogodilo, i kako su Italijani spasli Mihailovića i njegovo ljudstvo, Hitler je formalno prosiktao od besa: „Mi se stalno naprežemo da tog apaša (D. Mihailovića) uhvatimo, jer on apsolutno stoji u službi Antante, a taj Biroli to zna i ne preduzima ništa!“ – zabeležio je Vasa Kazamirović.

Posle neuspeha operacije „Crno“ kod Kolašina, nisu prestali nemački napadi na Jugoslovensku vojsku u otadžbini i lov na njenog komandanta. Kad su nemački obaveštajci pouzdano utvrdili da se „gorski đeneral“ vratio u Srbiju, početkom jula 1943, pokreću ofanzivu „Jutarnji vazduh“ (Morgen lutf). U ovoj akciji učestvuju delovi 297. pešadijske divizije, drugi bataljon petog motorizovanog polidžijskog puka, jedan bataljon puka „Brandenburg“, kao i više bugarskih jedinica. Cilj je bilo hvatanje Mihailovića, koji se nalazio u selu Družetiću, severozapadno od Čačka. Napad na štab ravnogoraca počeo je 14. jula 1943, a ceo poduhvat završen je, neuspešno, 22. jula. Draža je uspeo da se sa svim svojim jedinicama prebaci prema planini Maljen. Trećeg dana oktobra 1943. počinje nov napad na četničke jedinice oko Požerevca, Čačka i Valjeva. Naziv ove operacije je bio „Maiskolben“, a komandovao je pešadijski general Hans Felber. I ona je završena neuspešno. Žrtve su bili seljaci, stanovnici sela u kojima su se zadržavale Dražine jedinice.

Dan posle početka ove ofanzive oružane snage Jugoslovenske vojske u otadžbini potpuno su iznenadile Nemce. Napale su Višegrad. Prema svedočenju američkog kapetana Valtera Mensfilda, prvog američkog oficira za vezu, odluka da se napadne Višegrad donesena je poslednjih dana septembra – na sastanku Draže Mihailovića i predstavnika britansko-američke misije. U Višegradu se nalazio jak nemački garnizon, sa oko 800 vojnika. U ranu zoru 4. oktobra, 2.500 boraca krenulo je u napad…

„Napad je počeo teškim bombardovanjem. Borba je trajala celo jutro. Posle podne grad je bio u našim rukama, a 300 Nemaca mrtvo i ranjeno…“ – glasio je izvještaj američkog kapetana.

Do kraja oktobra 1943, protiv Mihailovićevih odreda izvedene su još četiri nemačke vojne operacije u sadejstvu sa Bugarima, ljotićevcima, nedićevcima i četnicima Koste Pećanca.

Čim je borba za Višegrad bila završena, Radio London je emitovao obaveštenje iz Titovog štaba, da su pobedu izvojevali – partizani. „Međutim, niko od nas, nigde u blizini i okolini, nije video ni partizane niti išta čuo ili osetio od njihove bitke sa Nemcima…“, – naglasio je kapetan Valter Mensfild.

U martu 1943. godine počela je pozamašna operacija „Hajnrih“, koja je neuspešno završena jer su se četničke jedinice kojima je tada komandovao Miroslav Trifunović Dronja, izvukle iz obruča. Kako se navodi u dnevnom izveštaju komandujućeg generala i vojnog zapovednika Srbije od 20. marta 1943, kao jedini uspeh moglo se označiti zarobljavanje 160 „pristalica Mihailovića“, a zapravo, to su bili seljaci koji su pohvatani po kućama ili njivama.