Dragoslav Pakić: Šta će biti sa kućom, sa mojom Notr Dam?

Basta teroru u kući!

Zabranio sam dalje izvođenje kulinarskih radova u kuhinji sopstvene kuće koja je u zajedničkom vlasništvu, mom i moje suprotne strane.

Suprotnoj strani, koja zbog očigledno poodmaklih gabarita njene ličnosti, zamišlja da je u većini, najstrožije se zabranjuje priprema doručka i drugih obroka po receptima poskidanih sa društvenih mreža.

Tu se, pre svega, misli na doručak sa semenkama i kefirom bez obzira što je ruskog porekla, prženice bez jaja zbog povećanog holesterola i budžetskog suficita i kačamak bez masti i mleka što, po tumačenju nekih nutricionista, pospešuje probavu na vlasti.

Sendviči ne dolaze u obzir jer su za autobus a ne za kuhinju.

Takvo ponašanje druge strane, koja sebe smatra za legitimno i legalno vladajuću komponentu bračne zajednice, opravdano nazivam najperfidnije organizovanim štrajkom glađu kakav nije priređen ni u Skupštini i drugim institucijama bez obzira što su manje važne od jedne domaće kuhinje.

Pranje sudova, koje u slobodnoj podeli rada pripada meni, ostavlja se na slobodnu volju i samoizbor izvođača navedenih radova ali bez prava na korišćenje mašine za sudove i drugih gondola koje bi samo narušile harmoniju bračnog kutka i ugrozile istorijsku porodičnu baštinu gde smo u vreme sloge, dogovora i napretka u izgradnji domaćinstva, vrlo uspešno gajili paradajz, papriku, bosiljak i međusobnu ljubav sve dok, zbog neslobodnih medija, nisu, umesto običnih, počeli da niču kiseli krastavci.

Zabrana će važiti sve dok se o novonastaloj situaciji ne izjasnimo na referendumu na kome bi uzeli učešće ona i ja. Drugih nema.

U slučaju nerešenog ishoda referenduma, ukoliko je sproveden na fer i demokratski način, spreman sam da organizujem svake subote protestne šetnje ispred doma za stare i iznemogle osobe. I to bi trajalo sve do potpunog ispunjenja tri elementarna zahteva sročenih uz pomoć nezavisnih i nezainteresovanih stručnjaka.

Prvi zahtev je da se ubuduće, ili dok se promenom zakonskih rešenja ne bi drugačije definisalo, ukida svaka dijeta i njena nasilna primena bez obzira na ozbiljnost trenutka i nerešeno pitanje razgraničenja sa komšijom Perom;

Drugi uslov je da se u kuću unosi samo ona štampa koja ima ubedljiv miris olova i bez karikatura koje neko tumači ovako, a neko onako;

I treći, ali svakako ne i najmanje značajan, jeste da mi se toleriše glasno srkanje kafe i vruće supe kao i mljackanje i škljocanje veštačkim zubima dok se žučno raspravljamo o gorućim problemima međunarodne situacije i položaja našeg predsednika u takvom okruženju. Bez neophodne tolerancije i spremnosti na dijalog, moglo bi se desiti da mi u žaru iznošenja neoborivih argumenata ispadne proteza kao jedan od tri stuba oslonca kako gore tako i dole.

Do dobijanja definitivnog odgovora i pozitivnog rešenja na postavljene zahteve, odbijam da je dalje vozim kolima na pijacu i u Dom zdravlja na redovnu terapiju koju i ne zaslužuje. Neka ide trotinetom.

Svaka vest, koja ovim povodom bude došla sa njene strane, budući da je toliko sitna i beznačajna, sa pravom će se nazivati – Ves(t)ić.

Moja kuća je moje svetilište. Moja Notr Dam. Ukoliko se moji zahtevi ne ispune, zapaliću je u nadi da će mi međunarodna zajednica pomoći sa milijardu, a moj predsednik sa milion evra.

Onda me zahtevi više ne bi zanimali.

Izvor: Stanje stvari