Драган Копривица – Сјенима ратних жртава из Пивских дола и Велике

СЈЕНИМА РАТНИХ ЖРТАВА ИЗ ПИВСКИХ ДОЛА И ВЕЛИКЕ
(на годишњицу злочина)

Два покоља на два краја,
двије туге до бескраја:
Велика и Пивска Дола –
мјеста вјечног непребола…
Дивизије бројне – у једној намјери
да покажу да су људи гори од звијери,
и жене и старце бацаху у ватру
да им сваки траг у злом времену затру…
Крволочне, редом, „Скендербег“ хијене
на све пуцале су, и на људске сјене,
уз те крвопије, монструме, џелате,
„Принц Еуген“ и „Ханџар“ – што по злу се памте…
С једним истим зликовачким жаром
убијано и младо и старо,
а са њима и стрављена дјеца,
за којом и данас неко јеца…
Зликовачки казнени одреди,
свједоци о људској и западној биједи,
не знадоше тад за никакве светиње,
тобож, људи – гори и од животиње…
Све највећи шљам и предатори,
што по Црној дивљали су Гори,
тиме чак се звјерски поносили –
Дола и Велику у црно завили…
А данас би такви, од те веље муке,
величке и долске – да оперу руке,
што осташе вјечно крвљу заливене,
која сливала се, црвена, низ стијене…
Но, подај нам данас, Ти то можеш, Боже,
да несреће више никад се не множе,

које је свијет вазда худе среће,
бар монструма фалит’ никада му неће…