Др Никола Шкеровић, историчар-научник, скоро заборављен (12)
1 min read
Миљан Станишић,; фото: Српска 24
Пише: Миљан Станишић
Млађани књаз Никола на трону Црне Горе је замијенио свога стрица Данила, чију политику у великој мјери је слиједио. Први злочин који чини јесте према угледном братству Кадића, чији братственик Тодор Кадић је због познатих догађаја убио књаза Данила.
Донесена је одлука да од братства Кадића „ни дијете у колијевци не смије претећи“. У походе црногорске војске на Бован Кадића већи број људства од овог братства је страдао, а један број је успио да се спаси. На спољњем плану он је слиједио до тада устаљену политику, о чему др Шкеровић пише: „Млади кнез, односно његов отац Мирко, продужио је да се креће по оној политичкој линији коју је означио још владика Данило почетком 18. вијека. Незнатна и повремена одступања и прије њега и послије његове владавине нијесу толико знатна да би се могла означити као промјена устаљеног политичког правца – ослањања на Русију.
То наступа тек у последњим годинама његове владавине. Унутра се пошло путем који је означио кнез Данило, путем прибирања све власти у своје руке кнеза-владара“. Почетак владавине књаза Николе започео је ратом са Турцима 1862. године зато што је он отворено помагао Херцеговачке устанике под вођством Луке Вукаловића. Тиме је књаз показао да ће се у својим ослободилачким тежњама ослањати на Србе у осталим српским крајевима, па је зато несебично пружио помоћ Херцеговцима. Као ни у Првој Омер-пашиној војни, ни у овој деценију касније, није било неке ратне среће, али је „благодарећи заузимању са стране дошло до сношљивог мира закљученог на Госпођиндан 1862. на Ријеци Црнојевића“. Др Никола Шкеровић наводи да је након тога миран период од скоро деценију ипо књаз био посвећен унутрашњем сређивању и уређењу Црне Горе: „Војсци је поклоњено више пажње, уведено је топништво, под руководством официра из Србије, спремљене артиљеријске старешине; отворен је већи број основних школа, богословија, женски институт. У законодавству се пошло знатно напријед. Познати научник В. Богишић израдио је чувени Имовински Законик, једно правничко дјело велике вриједности“.
На спољњем плану тј. спољњој политици књаз Никола се ослањао на провјерене пријатеље, у првом реду на Русију и Србију. Братске односе са Србијом повремено су нарушавале династичке суревњивости и то само у миру, док су у ратним временима оне релативно потискиване: „У иностраној политици иде традиционалним путем ослањања на Русију; са Србијом се одржавају братске везе, и у питањима опште српске политике нема знатних разилажења, мада почиње, и ако незнатно, иступати династичка себичност оба кнежевска дома. Супротности се појачавају на штету опште народних питања све више. Ипак српско-турски рат 1876. године затекао је обје српске кнежевине у уговорном стању са једним политичким уговором и војним савезом. Али и поред тога, потајна суревњивост и борба која носи обележја рвања око првенства династија осјећа се чак и у данима рата и у раду за дизање на буну Срба у Босни и Херцеговини“, пише др Никола Шкеровић.
Иако су и Црна Гора и Србија из рата изашле као побједнице, односи између двије српске династије се нијесу побољшали, али су се они тицали само њихових династичких односа, док је народ у њима сањао сан о свесрпском уједињењу. О стању након исцрпљујућег и по ове двије српске кнежевине плодоносног исхода рата, мада оне до краја нијесу биле задовољне, др Шкеровић истиче: „Завршетак рата донио је проширење и Црној Гори и Србији, као и признање самосталности. Исходом рата и закључцима мира није била задовољна ни једна ни друга српска кнежевина. Особито је био незадовољан кнез Милан и његова околина, држањем и поступцима Русије у корист Бугара, на штету Србије и Српског народа. То незадовољство бацило је кнеза Милана у загрљај Аустрије. Династија Обреновића угушена је у том загрљају. Кнез Никола прослављен и занешен црногорским побједама, знао је искористити погрешку Обреновића, која је била штетна и за Српски народ упопште и за Србију посебно. Он је свој положај учврстио у Русији и дипломатским путем и доцније удајом својих кћери“.
