Досије Ђукановић: Из џемпера, преко криминала до милионера

Мило Ђукановић је на власт дошао прије 27 година, а његову владавину обиљежиле су многе криминалне афере, напади на новинаре, велико богаћење њега и његових кумова, као и неблагонаклон став према Србији и Русији.

Такође, за Ђукановића важи да је један од највећих политичких камелеона на простору бивше Југославије. Политичку каријеру је почео већ као комунистички омладинац. Брзо је напредовао до мјеста члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

Његово име у јавности је лансирано након пребијања радника од стране тадашње комунистичке власти на Жутој греди, који су узвикивали: „Нема рада док не падне Влада“. Наиме, радници Жељезаре „Борис Кидрич“ из Никшића кренули су ка тадашњем Титограду, како би демонстрирали против власти. Успут су их дочекали полицајци, који су их напали сузавцем и пендрецима. Слично као што је Ђукановићева полиција тукла и растјеривала опозиционе демонстранте у Подгорици.

Иако је комунистичка власт у Црној Гори пробала да силом спријечи одлазак с власти, то се ипак десило, а Ђукановић се „кандидовао“ за улазак у нову владајућу гарнитуру изјавама да је полиција претјерала и да се у Црној Гори неће десити „потоп“, већ да ће бити срећнија него што је била.

Након пада власти 1989. Ђукановић улази у нову владајућу гарнитуру, а само двије године касније, уз помоћ Слободана Милошевића, постаје и премијер Црне Горе. И то најмлађи у њеној историји, јер је имао само 29 година.

Из тог периода остала је упамћена његова изјава у којој апологетски говори о Милошевићу.

– Слободан Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције, изјавио је тада Ђукановић.

Чим се докопао власти и ојачао на функцији премијера, Ђукановић је промијенио однос према тада најближим политички савезницима, у првом реду према Милошевићу.

– Данас је господин Милошевић човјек превазиђене политичке мисли, лишен способности стратешког гледања на изазове који стоје пред нашом државом. Милошевић је оставио несумњив утисак да нема способности да дугорочно и озбиљно пројектује будућност, казао је Ђукановић 1997. године.

Вријеме распада велике Југославије такође су обиљежиле контрадикторне изјаве Ђукановића, па је тако здушно подржавао ратну опцију.

– Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко, говорио је тадашњи премијер Црне Горе, додајући да је “шах омрзнуо због шаховнице”.

Ђукановић није имао ни дилему о исходу рата.

– Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство, казао је он.

Ђукановић је девет година касније потпуно “промијенио плочу” и извинио се Дубровчанима.

– Ову прилику желим искористити да у своје име и у име грађана Црне Горе, посебно оних грађана који дијеле моја морална и шира политичка увјерења, упутим искрено жаљење свим грађанима Републике Хрватске, посебно Дубровника и Дубровачко-неретванске жупаније, за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанио било који представник Црне Горе у саставу ЈНА у тим трагичним догађајима, казао је он у јуну 2000. године.

У међувремену, дошло је до раскола у ДПС, а Ђукановић се на прилично буран начин разишао са до тада најближим сарадником Момиром Булатовићем.

Ђукановић је тада снажније заиграо на карту црногорског национализма, али је, уочи парламентарних избора 1998. године, још једном обмануо грађане, наводећи како се залаже за опстанак заједничке државе са Србијом.

– Због вјековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом, говорио је тада Ђукановић.

Међутим, чим су завршени избори, он се устремио на заједничку државу, апострофирајући је као највећи проблем Црне Горе.

Зато већ 2000. године ДПС бојкотује тадашње савезне изборе и отворено прича о томе да Црна Гора треба да се осамостали. Двије године касније, Ђукановић потписује Београдски споразум о оснивању Државне заједнице Србија и Црна Гора, али истовремено на све могуће начине минира њено функционисање.

Формално тадашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић, а суштински Ђукановић, расписује за мај 2006. године референдум о отцјепљењу, гдје је његов Блок за независну Црну Гору, на више него сумњивом гласању, добио подршку 55 одсто грађана.

На крилима црногорске независности, Ђукановић је учврстио своју власт, али и стекао велико лично богатство.

Занимљиво је што нико није објавио на који је начин Ђукановић стекао то своје богатство, с обзиром на то да је на власт прије 27 година, судећи по фотографијама из тог времена, дошао малтене у патикама и џемперу.

С друге стране, за њега лично и његову владавину везивале су се многе афере. Сигурно најпознатија је у вези са шверцом цигаретама. Наиме, Служба за борбу против мафије у Италији објавила је извјештај према којем је Црна Гора за вријеме његове власти окарактерисана као „рај за незакониту трговину и уточиште за криминалце“.

Ђукановић је, међутим, имао сасвим другачије мишљење.

– То није био шверц, већ транзитни посао у складу са законима у Црној Гори. Оптужбе за шверц су одвратне политичке преваре и покушај да се дестабилизује Црна Гора, казао је у јулу 2003. године.

За вријеме Ђукановићеве власти догодило се и свирепо убиство директора и главног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића. И даље се не зна који су мотиви били, нити ко је наручилац, иако је било осуђених саучесника у убиству.

Ово су само нека од најтежих кривичних дјела која прате владавину Ђукановића, а велики број њих се повезује са економским криминалом. Тако је једна од значајнијих афера била у вези са продајом црногорског „Телекома“. Американци су тада саопштили да су ти владини званичници узели од Мађара чак 7,35 милиона евра, а да је мито добила и „сестра највишег владиног функционера која се бави адвокатуром“.

Ово су само неки од примјера шта се дешавало током Ђукановићеве владавине. Међутим, сем малверзација са великим цифрама, у којима су директно укључени његова ужа породица, као и кумови и пријатељи, у јавност се често износе и оптужбе о страначком запошљавању и намјештању послова од стране ДПС.

Ђукановић се кандидовао на предсједничким изборима 15. априла, што ће бити његов четврти покушај повратка на неку државну функцију. Ђукановић је већ једном био предсједник Црне Горе, а премијер чак седам пута.

– Морам признати да нијесам присталица дугог задржавања у политици, казао је Ђукановић још давне 2003. године.

Уколико побиједи на предсједничким изборима, биће на власти до 2023. године, с могућношћу још једног предсједничког мандата од пет година.

Политички диносаурус

Занимљиво је и то да је Ђукановић ушао у владајућу структуру управо исте године када је срушен и Берлински зид, а тренутно је једини европски владар који је успио да се одржи на руководећим позицијама још од тог времена.

– Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма, говорио је Ђукановић 1991. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: