Dopingaš

“Pomeni malo Sinera dopingaša na uslovnoj slobodi! Pomeni ga malo. Onako, uz kafu. Dok listaš novine u kojima se pošteno trude da se nikome ne zamere. Naročito sponzorima i vlasti. Nema Bože derikože ali nas odraše.

Nije red, bre, da prođe ćutke. Pobednik Vimbldona, momak s kičmom kao klempavi paradajz, sankcionisan za doping – ali „uslovno“.

Kako, bre, uslovno? Uslovna pobeda? Uslovno fer-plej? Ili uslovno ćutanje?, piše brat Lule sa visinskih priprema durmitorskih.

Janik Siner, taj anđelčić sa ukočenim osmehom  pobedio je osvojio Vimbldon i to baš kada mu je izašla presuda o… šta ono?

A da, o dopingu.

Ali bez brige. Nije to onaj “srpski” doping od kog ti karijera nestane kao pasoš Đokoviću u Australiji. Ovo je elegantni, zapadni, uslovni doping. Onaj koji lepo miriše, i koji ne kvari estetiku sporta. Jednostavno, doping sa pedigreom.

Uslovna kazna?! To ti je kao kad sudija uhvati lopova s pola banke u torbi, ali kaže: „Ajde, ako više ne kradeš pred kamerama, možeš kući.“

A u ženskoj konkurenciji, miško hormoni!

Pa to je već prava farmakološka bajka. Imaju više testosterona nego rudari Resavice. Imaju bradu, vene kao kablove . Samo još fali da im ispadnu testisi!

Zamisli! A kad nekom od naših nađu vitaminsku kesicu u torbi dobije dve godine suspenzije i još ga vode kao „moralno problematičnog“.

I onda gledaš engleske komentatore kako se rastrgnu od fer-plej poezije:

– „Ovaj Vimbldon je pobeda karaktera, istrajnosti i pravih vrednosti,“ rekoše!

Vaistinu, brate Lule. Ali pobeda snage u tableti ili injekciji.

Sve što je Novaku bilo zabranjeno — drugima je dijagnoza. I sve to po „pravilima“, naravno. Njihovim.

A kad se sete starih pobednika, skidaju im medalje, brišu im imena, kao da nisu ni postojali. Jer eto bili su na dopingu. Naravno to pravilo važi za tenisere iz Istočne Evrope, bez PR agenta iz Oksforda.

I dok se mi pitamo šta se sve nalazi u doping testu, Kejhil nam otkriva šta se nalazi u duši mladog Sinera.

„Rekao mi je da ne brinem zbog kritika ljudi koje ni ne želim da slušam…“ — prenosi njegov trener, sa suzom u oku.

Jeste. Baš tako. Momak na ubrzanom tretmanu stabilnosti i anđeoske zrelosti.

 „Pitam se da li on stvarno ima 23 godine“ — nastavlja Kejhil, kao da priča o monahu sa Tibeta pošto za Svetu Goru nije ni čuo.

A mi se pitamo: ima li testise za tu količinu testosterona? Ali nećemo sad o medicinskim detaljima, to remeti duhovni sklad.

Snažan je. Stabilan. I što je najvažnije izuzetno miran kad se pojave kritike. Zašto? Pa zato što mu je kazna uslovna, a pobeda bezuslovna.