Донације хране би требало да буду ослобођене ПДВ-а

Министарство финансија је добило предлог чланица Коалиције за доброчинство да се кроз нови нацрт закона о измени и допуни Закона о порезу на додату вредност укине ПДВ на донације хране пред истеком рока трајања. Тај предлог је подржала и Привредна комора Србије, наводи се се у саопштењу ПКС-а.

И раније су поједини велики трговински ланци у Србији апеловали да би наведену област требало боље уредити и стандарде приближити европским држама.

Укидањем ПДВ-а на донацију хране у Србији, она би се повећала скоро 160 милиона динара и износила би готово 700 милиона динара на годишњем нивоу. То би обезбедило око 1,2 милиона додатних оброка годишње у народним кухињама. Тај предлог подржава 88 одсто становника Србије према истраживању из септембра и октобра 2020, саопштила је Коалиција за доброчинство.

Предлог је упућен на основу позитивне европске праксе и смерница Европске уније. Двадесет од 27 земаља чланица Уније не наплаћује наведени порез на донирану храну. У прилог том предлогу иду и подаци Агенције за храну и пољопривреду УН, који указују да су нуспродукти уништавања хране један од највећих загађивача ваздуха, са осам одсто учешћа у укупној емисији гасова који изазивају ефекат стаклене баште на светском нивоу. Од увођења пре 16 година, ПДВ се наплаћује и на донације хране. Према подацима из 2018. готово 500.000 људи у Србији није у могућности да задовољи основне животне потребе, међу којима је храна, а наплата ПДВ-а на донације хране пружање помоћи овим људима чини тежим.

„Ако узмемо у обзир да готово пола милиона људи у Србији не може да задовољи основне животне потребе и да је уништавање хране штетно за животну средину, предлажемо да се ПДВ на донације хране укине. Тренутно, компанијама је јефтиније да сачекају да храни истекне рок и да је униште без плаћања ПДВ-а, уместо да је донирају док је храна још добра за употребу”, поручују из Коалиције. Изменом Закона о ПДВ-у, створила би се могућност да компаније донирају храну вредну више стотина хиљада евра за најугроженије становнике и директно утичу на испуњење циљева одрживог развоја Уједињених нација, на чије се спровођење обавезала и Србија.

Недавно је такође изнет још један упозоравајући податак о количини хране која завршава на отпаду из угоститељског сектора у Србији.

– Угоститељски објекти у Србији наручују око 120.000 тона намирница годишње, од чега настане око 40.000 тона отпада. И то 25.000 „кухињског” и још око 15.000 оног који гости оставе „на тањиру”. Уколико би правилно планирали набавку намирница и величину порција и правилно одвајали биљни од животињског отпада и предавали га оператеру, угоститељи не би остварили само финансијске бенефите. Били би препознати и као друштвено одговорне компаније, имајући у виду да отпад који заврши на депонији емитује опасне гасове са ефектом стаклене баште – истакао је Бојан Глигић, регионални менаџер компаније „Есотрон”. Како је пренео Танјуг, на онлајн радионици „Како третирати отпад од хране”, коју је за представнике хотела, ресторана и кафића организовао Налед у сарадњи са том компанијом, још једном је упућен позив свим угоститељима да се прикључе акцији прикупљања 1.000 тона отпада од хране, са циљем спречавања емисије 750 тона угљен-диоксида.

– Једно од потенцијалних решења јесте увођење фискалних олакшица за донирање јестиве хране добротворним организацијама. Храна која је небезбедна за људе била би искоришћена за исхрану животиња, компост, производњу биогаса и енергије. Паралелно, треба радити и на измени система наплате одношења отпада и уместо по квадратном метру, плаћати по количини која се предаје овлашћеном оператеру како би се подстакло адекватно збрињавање – рекао је Слободан Крстовић, шеф Јединице за животну средину у Наледу, чији је један од циљева који заговара, у оквиру овог пројекта, да сви објекти који припремају више од 50 оброка дневно буду у обавези да сав отпад од хране доставе овлашћеном оператеру. Пројекат се спроводи у сарадњи са компанијом Есотрон и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ) у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором који финансира немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: