Domaći okupatori
Danas je prvi dan okupacije.
Juče je, na Cetinju, izvršen pravi državni udar.
Juče su, na Cetinju, u zgradi Zetske banovine, okupaciju potpisali domaći okupatori.
Na sceni tvrđave Zetske banovine bili su oni koji imaju jedini dar da sve izdaju, i sve pokradu.
Prije sedamdeset šest godina, na Petrovdan, na Cetinju, uz stražu fašističkih bajoneta, proglašena je nezavisna Crna Gora. Juče, na istom mjestu, i istom olovkom, ovjerena je ista nezavisna Crna Gora.
Juče je na Cetinju bio duh prokletog Sekule Drljevića. Juče su izdajnici utolili žeđ.
Snove svetaca i snove mučenika, sve što je sticala kroz vijekove, svu slavu i lovore od Petrograda do Cetinja, do Prizrena i Pećke patrijaršije, do stonog Bijograda, od Grahovca do Mojkovca, juče su na Cetinju izdale kukavice, predale – prodale bjelosvjetskim ubicama.
Juče su, na Cetinju, potpisali okupaciju oni čiji su očevi srušili simbol Crne Gore – Njegoševu kapelu. Juče je poezija pobjegla sa Lovćena.
Juče je, na Cetinju, zaokružena kosovska izdaja.
Od danas, pored lažne države Kosovo, postoji i lažna država Crna Gora.
Juče su, umjesto mastila, pera domaćih okupatora bila napunjena nevinom krvlju žrtava NATO ubica.
Oni koji se lažno zaklinju da je vječna Crna Gora, juče su joj potpisali smrtnu presudu, i namakli omču na vrat. Od juče, Crna Gora je sa crnim povezom preko očiju. Od juče je samo Crna. Onaj drugi dio, ostao je utek za slobodne.
Pristupnicu Crne Gore u NATO pakt, potpisali su i oni koji se bore za veliku Albaniju.
Od juče, crnogorac se piša malim slovom c, i to latinicom, od juče, crnogorac se upisao u janjičare 21. vijeka.
Juče je, neko reče, umrla – cetinjska Crna Gora.
Sveti Petre, ima još onih koji nijesu izdali svoju Crnu Goru.
Neka bude što biti ne može.
Samo Srbin je malo!
Kako kome 🙂
Dragi Kolariću,
Želeo bih da ti se obratim sa jednom molbom; unapred se izvinjavam za uznemirenje.
Kako si ti član Odbora za priređivanje „Jugoslovenske izložbe kroz vekove“ u Parizu (od 2. marta do 17. marta 1971. godine), molio bih te da na prvoj idućoj sednici Odbora pročitaš ovo moje pismo.
Kao što sam i pismeno obavešten od Odbora, učestvujem na pomenutoj izložbi sa slikom „Sumrak Lovćena“, datirana 1970. godine, a u sastavu koji šalje SR Srbija (što je i bila moja izričita želja). Međutim kako ne znam ko šalje podatke o autoru koji će izaći u katalogu (a znajući da se u tom obimnom poslu može podkrasti greška), rešio sam da pošaljem sledeće i jedine tačne biografske podatke o meni. To su: Petar Lubarda, rođen 1907. godine, Ljubotinj; Srbin; živi u Beogradu, Iličićeva br. 1.
Molim da se ovi podaci najhitnije (telegrafski) dostave drugu koji uređuje katalog da bi mogao napraviti eventualne ispravke.
Što se tiče aranžiranja same izložbe, ja ću biti slobodan da zamolim sledeće: ukoliko se izložba aranžira po republikama, odnosno po nacionalnom ključu, da kao što je razumljivo – budem u sastavu drugova-kolega SR Srbije.
Sve sam ovo saopštio u telefonskom razgovoru sa drugom Matvejevićem, kao i sa prof. dr Stelje, takođe i sa tobom, ali želim da to potvrdim i pismeno, da ne bi bilo zabune i novih komplikacija.
Još jednom zahvaljujem tebi kao i drugovima iz Odbora na trudu i želim mnogo uspeha.
Srdačno te pozdravljam,
Petar Lubarda,
… Ima ig!
Niđe pošli nijesu iz najljepše Planine!
Računjaju.
… Kako da braću odbrane od sebe!
Svakome je da im pomogne u računu. U suprotnom dobro biti neće.
Nikom dobro biti neće!
Jes,ono kad se pravo naljute,ono kad se pogled skotrlja niz provaliju,svijest đe mrkne,tad će braća sa najljepše srpske planine,konobari i šankerice(nije greška), da zabubuljaju NATO .
Nego kako.
🙂
Srbi svoga posla!
Neka braćo što nepoimenike Crnogorce te potpisaše NATO okupaciju u knjige ima da učimo,nego što ne znamo,niti ćemo,one Crnogordže koji će ustat protivu nje i pominjat se u sve slobodarske pasove do kraja svijeta.
Nema ig?
Ostalo po pjesamah đe su se Turad zaskakivala po kozija puteva dok im se sitna stoka pljačkala?
Đe su one ljucke vile majko sveta,stra da te uvati kad ih pogleaš.Svaki od po dva metra,ruka i noga mimo ostatka,a veličine glave junačke da te Bog sačuva.
Kud se đedoše hajduci i četovođe te im muška prsa nabrecahu opijena pogledom sa najljepše srpske planine,đe im svakom šćaše vatra i dim proz nozdrve naizvan udarat.
Što se ovo kumim ve kapicom desi sa najboljima među nama?
Srbi svoga posla!
E, dok nam je ovakvijeh savjetnika maloga slova…
+…“Quo vadis ?
Đe ćeš?
-na Zapadu. Danas. Nemačka, malopre
https://www.rt.com/news/386418-germany-full-face-veil-ban/?utm_source=browser&utm_medium=aplication_chrome&utm_campaign=chrome
+Lavrov on „Pussy Riot“ | S.Lavrov o „Pussi raйot“
https://www.youtube.com/watch?v=EfL_bErhJ0w
+pravni aspekt našeg stanja, na makedonski slučaj, isto vredi ukrug
…“tražila od predsednika makedonske države da mandat za sastav nove vlade preda Zoranu Zaevu, jer kako je tom prilikom istakla, „demokratska pravila predviđaju poštovanje volje većine i pozivamo predsednika Đorđa Ivanova da preispita svoju odluku o dodeljivanju mandata za formiranje vlade”.3) Svoju politički hrabru odluku Đorđe Ivanov je u najkraćem obrazložio time što mandat za sastav vlade ne može da uruči koaliciji koja je okupljena oko jednog protivustavnog programskog dokumenta, tzv. Tiranske platforme.4) Ovo je sasvim u skladu sa načelom vladavine prava, koje se pre svega izražava kroz princip apsolutne supermatije (prevlasti) zakona nad samovoljom pojedinca. U državama koje imaju ustav, kakva je i Makedonija, sloboda zakonodavca (parlamenta) je ograničena ustavnim normama kao lex superior. Jednom rečju, načela zakonitosti i ustavnosti su sredstva koja po rečima, Hansa Kelzena, „samoograničavaju demokratiju da ova samu sebe ne bi razorila”.5) Pozivajući se na ovog klasika zapadne pravne misli, Đ. Ivanov je morao da podseti Mogerinijevu da u uslovima vladavine prava volja parlamentarne većine ne može da bude starija od ustava.
Međutim, kada je u pitanju primena zapadnih vrednosti na Balkanu, od onoga što je Ivanov rekao, mnogo je bitnije ono što je Mogerinijeva prećutala. Njen stav da u parlamentarnim sistemima, kakav postoji i u Makedoniji, važi „demokratsko pravilo” da mandat za sastav vlade dobija stranka ili koalicija koja obezbedi većinu u parlamentu samo je delimično i uslovno tačan.
Kako je V. Britanija kolevka parlamentarizma, onda pri utvrđivanju „demokratskih pravila” koja važe u ovom sistemu vlasti treba poći od britanske teorije i prakse kao svojevrsnog etalona. U najkraćem, parlamentarni režim je takav oblik vlasti u kome je parlament centar političkog života, pa vlada, kao organ izvršne vlasti, mora da radi ne samo u skladu sa zakonima, već i u skladu sa voljom parlamentarne većine. Shodno tome, vladu sastavlja stranka ili koalicija koja ima parlamentarnu većinu, a predsednik vlade i ministri ostaju na položajima dok uživaju podršku parlamentarne većine. Iako je žiža političkog života i nosilac zakonodavne vlasti, parlament nema originernu vlast, već je on, shodno teoriji narodne suverenosti, nosilac delegirane vlasti koju putem slobodnih izbora narod, kao nosilac originerne vlasti, prenosi na parlament.
Parlamentarna praksa je pokazala da vlada, odnosno partija koja ima parlamentarnu većinu, često dolazi u iskušenje da vodi drugačiju politiku od one koja je kandidovana na izborima i kojoj su birači dali većinsku podršku. Ukoliko bi se to dozvolilo bila bi izigrana volja naroda, kao jedinog izvornog nosioca celokupne (suverene) vlasti, pa bi tako dobili vlast sa fingiranim legitimitetom. Da bi otkolnili ovaj nedostatak parlamentarnog sistema Englezi uvode još u 19. veku tzv. teoriju mandata, koja danas u britanskom političkom sistemu ima svojstvo ustavnog običaja.6) A ono što ima snagu neprikosnovenog principa u kolevci parlamentarizma, trebalo bi da važi i u državama koje su preuzele engleski parlamentarni model organizacije vlasti. U najkraćem teorija mandata označava sledeće: „Jedna vlada nema prava da – ona sama ili koristeći svoju poziciju u Parlamentu – donese neku značajniju odluku za čije donošenje joj biračko telo na izborima nije dalo mandat. Uzima se, u načelu, da su političke partije dužne da u svojim izbornim programima najave sve značajnije mere koje, ako dobiju većinu na izborima, imaju nameru da sprovedu; u suprotnom, one zloupotrebljavaju poverenje biračkog tela. Biračko telo ni jednoj partiji ne daje carte blanche za upravljanje zemljom, nego svoje poverenje ograničava postavljanjem određenih uslova. Ono, dakle, hoće da zna kako će se zemljom vladati”….
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/janusovo-lice-evropskih-standarda-na-primeru-makedonije/
+“Sloboda je teška a ropstvo lako“, Milo Lompar, citira reči Nikolaja Berđajeva na tragu analize Dostojevskog
+Milo Lompar: O slobodi, politici i srpskom stanovištu!
https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs
@ g.Živko Peković
… Znam da im nije jasno!
Od Crne Gore, znaju samo za Budvu i Nečastivog iz Katunske!???
Toliko im je znanje!???
… Hvala na razumevanju i podršci.
Čudne rezone imate vi srbi , sve se kunete u demokratiju , a ovamo kad od naroda izabrana većina , na izborima izabrana , donese neku odluku koja nije u skladu sa vašim pogledima , to je okupacija , izdaja …
Zato niđe nisakim ne možete , svuda ste „ugroženi“ he , he …
Mi ćemo u NATO i EU , a i vi ćete sa nama jer ste manjina , a većina biti nikad nećete dok gledate kako da srušite nezavisnost Crne Gore !
Izdaja i okupacija je kada jedan politički subjekt uz pomoć elemenata inostranosti želi nasilnim putem i terorizmom da preuzme vlast sa 20% podrške kod naroda .
Ua nato uaaaaaaaaaa…ubiceeeeeeeeee !!!!!!!!
„Izdaja i okupacija je kada jedan politički subjekt uz pomoć elemenata inostranosti želi nasilnim putem i terorizmom da preuzme vlast sa 20% podrške kod naroda“ .
To se upravo desilo 27. aprila 2017. godine u Zetskom domu!
To je demokratsko pravo iskazivanja mišljenja. A kako ti to drugačije zamišljaš demokratiju? Da narod umukne? To je uvijek loš znak.
+Mika Antić je govorio da „svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka“…
VLAJKO
Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj,
i ja — šta ću: moram.
I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.
Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvorimo, majke mi.
I srce nam konjsko.
I mozak nam konjski.
I oči nam konjske.
I mogu vam reći: kad sam konj,
uopšte mi nije važno da stignem baš — prvi.
To je važno samo onom što me jaše, majke mi.
+mir mučenim dušama
Miroslav Mika Antić, Spomenik (1967.)
https://www.youtube.com/watch?v=vuFtmT8ZD-U
Rušenje kapele na Lovćenu, Krsto Škanata
https://www.youtube.com/watch?v=outDDWU4TcU
Miroslav Mika Antić, Vlajko
https://www.youtube.com/watch?v=9p4JQXk9Mns
Sve vam potpisujem, dvije stvari nikad!
Prvo, nije ovo srpska Crna Gora, koja je jedina Crna Gora, druge nema, niti će je biti – već je ovo kvislinški i izdajnički Montenegro!!!… Onaj isti, u koga onomad nagrnuše svileni fašisti, ziljavi talijanci!
Drugo, Srbi u srpskoj Crnoj Gori, Crnogorci, nikad se nijesu, niti će se pisati malijem slovom!
… Neka je vječno milo nam srpstvo!
ALI TAKO, ALI NIKAKO!!!
Ovo što ste naveli, na žalost, decenijama nije jasno pojedinim pametnim glavama i istaknutim srpskim intelektualcima. Kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji.
Te naopake i kontradiktorne teze stvaraju veliku štetu i pometnju.
Crna Gora nije samo Sparta Srpska, kakva je oduvek bila i kakva će jopet biti, Crna Gora je, najprvo, Zavetna Srbija, Oltar za saborno služenje Nebesne Liturđije, u večnosti i kroz Slovo, a Kosovo je Presto Časni, Jagnjeta žrtvenik Srpski…Mi, koji koji u brodu Srpske Pravoslavne Crkve, Svetosavske i Njegoševe, i oni u priprati, stojimo ili kolenopreklonimo u molitvi, u pamćenju, u istini, Oltar i Žrtvenik da nam je vavek zenica očinja i Luča srcezarna, dok đavolji pir izroda svekolikog, oboleo od “ crvene kuge “ i onepričešćen “ crnom misom „, te raskršćen ateističkim nihilizmom, narod Srpski sa svih zemalja srpskih, u grobnicu k’o stog sena sadene…I Božju pesmu zapeva, i Zavet Lazarev vaskrsne u zakletvi, i Njegošev stih ispovedi…Bog će dati, da bude tako, moj dobri Đikane!
Bolji si ti, u svemu bolji od mene, brate Zorane!
…“Mi vidimo, kako se Evropska unija raspada, ostaje samo germanska Evropa jakih, sa kojom mi Kiprani nećemo imati nikakve veze. Nažalost, kao narod smo se kladili na pogrešnog konja…
…Molitva može pomeriti planine. Uz pomoć Božiju, moguće je izbeći određene događaje ili umanjiti posledice zla. Bog je ispunjen ljubavlju. Stoga on i popušta da se sve to desi, jer mi sami idemo direktnim putem u ad, uz taj lažni svet koji smo izgradili, vođeni neverjem i gramzivošću…“ poručuje nam vladika Neofit
http://www.pravoslavie.ru/srpska/103054.htm
Kratko, jasno, dobronamjernome dovoljno.neka bude što biti ne može… Dotle je došlo.