Професор др Зоран Ковачевић, наш познати нефролог, који је дуго био начелник Клинике за нефрологију и трансплантације ВМА, још крајем прошлог вијека, био је на челу конзилијума који је бринуо о здрављу патријарха српског Павла, над којим је, медицински, заједно са другим колегама и осталим особљем, бдио пуних 11 година.
Патријарх Павле
Професор др Зоран Ковачевић, наш познати нефролог, који је дуго био начелник Клинике за нефрологију и трансплантације ВМА, још крајем прошлог вијека, био је на челу конзилијума који је бринуо о здрављу патријарха српског Павла, над којим је, медицински, заједно са другим колегама и осталим особљем, бдио пуних 11 година.
Професор Ковачевић, сада у пензији, каже да су сусрети са тадашњим поглаваром СПЦ били незаборавни. Увек је, вели, долазио расположен, смирен, опуштен, пријатан, драг и мио.
Професор др Зоран Ковачевић Фото Н. Фифић
„У конзилијуму су, поред мене, били кључни, сјајни лекари и дивни људи, професор др Жарко Вучинић, врсни кардиолог и професор др Топлица Летић, неуролог свјетског имена – прича наш саговорник. – Његова светост је долазио редовно на контроле, свака два-три мјесеца. Био је веома дисциплинован као пацијент, редовно је узимао терапију коју му препишемо. Прихватао је и рехабилитације, које смо знали да му организујемо и у Патријаршији. Е, није нас слушао кад је исхрана у питању. Јео је врло мало, црвено месо никад, па је долазило до исцрпљености и слабљења имунитета. Ни шећер никад није узимао. Кад му ослаби имунитет, онда смо чинили шта је требало, благо би нас, и с љубављу гледао, док га збрињавамо. Више пута је рекао: – Па ви се бринете о мени као да сам вам род рођени!
На указивања љекара да и јесте „род рођени, као наш духовни отац“, мало би подигао руку и рекао:
„Хвала и живи ми били, децо!
Само неколико пута је остајао на стационарном збрињавању, гдје је желео да буде баш као сви остали пацијенти.
„Није хтио да му дајемо особље да му, рецимо, помаже приликом купања, као што дајемо другим времешним пацијентима. Једном се опекао, али смо му брзо са колегама са пластичне хирургије санирали ране и он је све то гледао са ведрије стране живота, пун духовне снаге, љубави и вјере у Бога и људе – сјећа се професор Ковачевић. – Доста је путовао старим „аудијем“. Молили смо га да, кад су жеге, користи кола са клима-уређајем, али за то није хтио да чује. Јако се везао за нас, волео је ВМА и наше особље, за које је био празник када дође.
Професор Ковачевић, каже, да су га и љекари, кад би имали неку муку и невољу, питали за савет и мишљење. Увек би се добро замислио и, не би, како се то каже у народу, „поповао“, већ би изговорио по неколико мисли из Библије на постављену тему.
патријарх Павле
„Остављао нам је да изаберемо неки од тих „путева“ за решавање мука и проблема, и никад, ама никад и ничим, није показивао да га смарамо када га нешто питамо – присјећа се овај угледни лекар, који је веома везан за СПЦ, па на Космају подиже манастир, а добитник је и Ордена светог владике Николаја. – Голготе које је преживео на Косову и Метохији, које су биле равне античким трагедијама, још више су га ојачале. У њему ни према коме није било ни трунчице мржње, био је велики човекољубац, дубоко увјерен да за сваког човјека има шансе за спасење душе. Никада нећу да заборавим кад нас је водио у Пећку патријаршију, као и дуге разговоре о његовим косметским данима. Бринуо је за Космет, за наш народ, уз велики оптимизам да, с вјером у Бога, може да превазиђе и оно што, наочиглед, личи на нешто чему нема спаса.
Професор Ковачевић, са колегама, често оде у Манастир Раковицу, посјети патријархов гроб, запале воштанице као што чине и по другим богомољама, гдје су омиљени. Не само због тога што су бринули о том великом човјеку, већ и што су, у својој каријери, збрињавали хиљаде и хиљаде свештеника и монаха, чак и у вријеме када је то било не само непопуларно, већ и непожељно.
„Радује ме што наша ВМА има дивну капелу, што у њој наши пацијенти и особље могу да се помоле Богу, а посебно ми је драго што је један од најугледнијих српских владика, који је одиграо важну улогу да патријарх Павле не буде пензионисан за живота, како су неки хтјели, назвао ВМА патријаршијом српског здравства“, закључује професор др Зоран Ковачевић.
Послужење
ПРОрофесор прича да је био чест гост патријарха у Патријаршији у Београду, гдје је одлазио на његов позив. Колачима и домаћим соковима служио га је патријарх лично.
“ Молио сам га да се не малтретира, али, као сјајан домаћин, рекао ми је „само се ви послужите, драги мој докторе“.
Брижан
Ковачевић се сјећа када је са патријархом, прије петнаест година, боравио у Пећкој патријаршији, по повратку са Газиместана.
<
патријарх Павле
„ Уз благослов Његове светости, отишао сам са представницима Кфора до манастира Високи Дечани, гдје смо се задржали дуго, скоро до 23 часа. Враћајући се, видио сам га, наслоњеног на прозор. Чим сам ушао, рекао ми је: „Много сте ме насекирали, плашио сам се да вам се нешто лоше није догодило.“
